Different(Z.M)

Part 32

Sedela sam vec dva sata u bolnickoj sobi i brojala ovce. Toliko mi je bilo dosadno da nisam znala sta cu od sebe. Nisam mogla ni da mrdnem zbog infuzije sto je najgore. U sobu je usla niska, debeljusna zena, koja je pretpotstavljam bila medicinska sestra.
" Molim vas recite mi da me pustate."
" Zao mi je ali moracete ostati jos veceras ovde na posmatranju. Cudo je sto ste prosli bez ozbiljnijih povreda. Pozovite nekog da vam donese stvari."
" Ok." Tiho sam odgovorila i razmisljala koga da zovem jel mi je telefon bio smrskan.
" Izvinite ima li ovde neki telefon?"
" O da naravno u hodniku levo imate. Sacekajte samo da vas skinem sa infuzije." Debeljusna sestrica je obavila sta je imala i izasla iz sobe. Ja sam polako izasla iz kreveta i krenula prema hodniku. Osetila sam tupu bol u glavi verovatno zbog naglog ustajanja. Krenula sam desno od svoje sobe kako me je i uputila. Pronasla sam telefon i pokusavala da se prisetim necijeg broja. Moram zvati Amy nema mi druge. Ukucala sam njen broj valjda je njen i cekala da mi se javi.
" Amy."
" Mislim da ste pogresili broj." Zacula sam poznat muski glas.
" O boze Nial pobrkala sam tvoj i Amyin broj."
" Doris bas sam upravo krenuo kod tebe nisam znao da si ti."
" Mogu da te zamolim za uslugu?"
" Naravno sta god da ti treba."
" Treba da odes do moje kuce i da mi pokupis stvari. Kuci je samo Molly. Reci joj da sam te ja poslala."
" Ali ja nemam pojma sta trebam da spakujem."
" Molly ce ti samo pricekaj tamo."
" Ok Doris vidimo se."
Vratila sam se u svoju sobu i legla u krevet zbog tupog bola u glavi. Izgleda da ova ideja o setnji nije bila tako dobra. Proslo je vise od sat vremena, a Naila nije bilo. Vec sam polako kipela. Gde je do sad? Poludecu od dosade. Okrenula sam se prema prozoru kako bi barem mogla da spijuniram ljude tj da se nekako zabavim, kad sam osetila necije prisustvo iza sebe.
" Konacno Nail." Ironicno sam rekla, okrecuci se.
" Zayn?!" Rekla sam u neverici.
" Zdravo i tebi. Mislila si da cu dopustiti nekom da ti donosi stvari pored mene zivog?"
" Kako si znao?"
" Nail mi je rekao da mora hitno po tvoje stvari. Pa sam poludeo sto nisi zvala mene vec njega."
" Izleteo si jutros kao furija. Mada ja ovde jedina imam pravo da budem ljuta. " Drsko sam odgovorila.
" Hm a je li?" Spustio je moju torbu na pod i poceo da izuva patike.
" Zayn sta izvodis?"
" Cekaj samo znam da ce ti se svideti."
" Zayn u bolnici smo! Prosiktala sam kroz zube.
" Nikad nisi probala ovako? " Ignorisao je moje negodovanje.
" Zayn nema sanse! Ni vrata nisu zakljucana moze neko uleteti svaki cas!"
" To se lako da resiti." Otisao je do vrata i okrenuo kljuc u bravi.
" Reseno." Popeo se sad vec u boksericama na krevet i sklonio je pokrivac sa mene.
" Tako si sexy u toj bolnickoj spavacici." Rekao je polako dizuci tu istu spavacicu prema gore.
" Zayn prekini! "
" Budi tise cuce nas cela bolnica."
Nisam mogla da verujem da sam tako lako pala na njega. Od sve one ljutnje koja je sad iscezla.
" Zelim da kazes moje ime." Rekao je ulazivsi u mene.
" Ahh Zayn." Jedva sam progovorila od zadovoljstva.
***
Lezala sam dok me je Zayn presvlacio u novi ves koji je doneo od mene.
" Jel bolje glava? Uzmi popi ovo." Pruzio mi je nekakvu tabletu.
" Kako si znao?"
" Ja sve znam. Pogotovo kad se radi o tebi." Nadodao je uspravivsi me kako bi popila tabletu. Gledao me je ravno u oci kao i ja njega. Mogla sam vecno da ga gledam nikad mi ne bi dosadio.
" Sutra odlazis." Tuzno sam rekla i prekinula kontakt ocima.
" Jel shvatas da ne zelim da idem?" Stavio je ruku ispod moje brade kako bi ga opet gledala u oci.
" Moras Zayn to je tvoja karijera."
" Jebes karijeru Doris ti si mi bitnija od svega na svetu."
" Jos uvek mi treba vremena Zayn." Ocekivala sam da ce poludeti i poceti da se dere, ali njegove oci su dobile tuznu notu sa puno saosecanja sto sam najmanje ocekivala.
" Razumem. Ja ne znam kako bi postupio da je tebe poljubio drugi muskarac. Verovatno bi mu polomio svaku kosticu u telu. Ne znam sta bi da te izgubim."
" Neces me izgubiti samo mi treba vremena. Zelim da mi cuvas ovo kad dodjem." Rekla sam pruzivsi verenicki prsten.
" Doris ti to raskidas sa mnom?!"
" Ne Zayn samo zelim da mi ga opet stavis na ruku kad budem dosla, a docicu kad budem spremna obecavam." Pogledala sam u Zayna koji je imao bol u ocima. Srce mi se slamalo videvsi ga takvog.
" Zelim da ga nosis Doris." Vratio mi ga je na prst. " Uradi to za mene." Nastavio je.
" Ok ." Rekla sam pribivsi ga uz sebe.