Different(Z.M)

Part 23

Dve nedelje kasnije...

Bila sam u opstem haosu. Turneja pocinje za koji dan. Simon je skoro sve svalio na moj teret. Pod izgovorom da ima drugih obaveza. Ovaj posao je u pocetku bio zanimljiv, i znam da bi mnogo ljudi " ubilo" za njega, ali ovo je ustvari tipicno iskoriscavanje. Planiram dati otkaz posle turneje, samo ne znam kako to da saopstim ocu. Odlucila sam nazvati Chrisa. Za ove dve nedelje nas odnos se vratio u normalu. Samo me brine ona glupaca Perrie. Sigurno nesto smislja cim se docepala mog prijatelja.

" Hej pa ko se mene setio!"

" Cujemo se svakodnevno i sad me to pitas. Jao Chris trebala bi razgovarati sa tobom."

" Naravno. Park za 20 min?"

" Dogovoreno."

Spustio je slusalicu. Park je bio na pola puta. U njemu sam provela svoje tinejdzerske dane. Pricam kao da imam 100 godina, a ne 22. Polako sam se uputila prema njemu i navukla kapuljacu moje roze dukserice na glavu. Nadam se samo da nema onih glupih novinara jel nimalo nisam raspolozena sad.

Ispred mene se zaustavio crni zatamljeni auto. Znala sam ciji je. Pa zar bas uvek mora da me uhvati na delu?

" Gde si posla mlada damo?"

Saljivo mi je dobacio. Nisam bila sigurna koliko ce jos dugo biti ovako raspolozen kad sazna gde idem.

" Do parka htela sam da prosetam malo."

" Hajde onda upadaj idemo zajedno. Dobro je da sam te sreo inace bi poljubio vrata."

" Ali Zayn trebam da se nadjem sa Chrisom."

Vise nije imao osmeh na licu. Odjednom je postao hladan i ravnodusan

" Ok, odvescu te. Gde je taj park?"

" Objasnicu ti."

Rekla sam ulazivsi u auto. Voznja je bila kratka i protekla je u tisini. Poljubila sam Zayna na parkingu i krenula prema mestu na kojem me je cekao Chris.

" Doris!"

Okrenula sam se prema Zaynu.

" Docicu po tebe kad zavrsis samo nazovi. Ok?"

Vratila sam se i snazno ga zagrlila. Znala sam da me voli.

" Volim te."

Sapnula sam mu tiho na uvo. Na sta se nasmejao.

" I ja tebe malena. Vidimo se."

Pozdravila sam se sa Zaynom i krenula prema Chrisu. Ugledao me je i mahnuo mi. Sela sam pored njega na nasem starom mestu. Na tom mestu je tako reci sve pocelo.

" Hej stranger."

" Ej Doris. Tacna si za zivo cudo."

" Ne zezaj."

Oboje smo se gromoglasno nasmejali.

" Zelis li da prosetamo ili da ostanemo ovde?"

" Hm mislim da bi mi trcanje dobro doslo, ali znas.."

" Da da novinari. Oni nam sad nisu potrebni. Nego pricaj sta te muci?"

Uputio mi je zabrinut pogled. Sve je bilo kao nekada. Da se ona glupost nije dogodila.

" Znas zelim dati otkaz, ali Zayn me ne razume. Zelela bi konacno poceti raditi u ocevoj firmi. Ovaj posao me ne uspunjava i to nije ono sa cim cu se baviti."

" Kako te Zayn ne razume?"

" Svakako jedva nadjemo vremena da ostanemo sami, ovako se cesce vidjamo...

" Stalo mu je Doris nemoj mu to zamerati. Budi sretna jel mu je toliko stalo. Perrie nije ni priblizno toliko paznje posvecivao kao tebi."

Ostala sam sokirana. Sta on to sve zna o Zaynu i Perrie? Cudi me da se ona njemu poveravala ipak se jedva poznaju.

" Kako ti to znas?"

" Perrie mi je pricala."

" Kako ti nju uopste poznajes? Jako mi je cudno kako se odjednom pojavila u tvom zivotu. Ipak se ti ne kreces u tim krugovima poznatih. "

" Znam i meni je. I mislim da ona nesto opasno sprema, a uskoro cemo saznati sta."