Different(Z.M)

Chapter 43- we finally meet again.

" Taksi!" Digla je ruku u zrak, kad  se zuto vozilo zaustavilo ispred nje.
" Cudno." Promrmljala je, jer je obicno tesko navatati taksi u ovo vreme.
" Kuda gospodjice?" Bacila je pogled na starog cikicu, koji joj se ljubazno obratio.
" Odissia kompleks." Odvratila je te nastavila da pilji kroz prozor. U stomaku je osetila jaku mucninu sa slabijom vrtoglavicom. Koliko god je tvrdila da je ocvrsnula, nije volela da vidja onu zenu pored njega, bolelo ju je jer je ta zena razorila njenu porodicnu idilu.
" Stigli smo." Izvadila je novac iz torbice i platila vozacu, te se teskim koracima uputila prema ocevoj vili. Stala je ispred kapije i pozvonila na interfon. Nakon par trenutaka vrata joj je otvorila sitna proseda zenica.
" Gospodjice Doris udjite!" Na staricinom licu se pojavio siroki osmeh, dok ju je povlacila unutra.
" Hvala Rita." Uljudno joj se osmehnula i produzila prema dnevnom boravku. Osmotrila je prostoriju oko sebe, nista se nije promenilo od onog dana otkad su majka i ona otisle.
" Sta radis ovde?" Okrenula se i ugledala Mauru, tatinu verenicu.
" Ovo je moja kuca ukoliko si zaboravila i imam pravo doci kad god pozelim." Namerno joj je prkosila, jer joj je na neki nacin bilo dosta njenog nadmenog ponasanja.
" Ne jos zadugo." Uputila joj je onaj svoj zloban osmeh, pokazajuci joj na svoj stomak.
" Maura, Maura pa ti ne znas?" Vrtela je pramen kose oko prsta, spremajuci se da joj sve saspe u lice.
U tom trenutku lice joj je prebledelo i nije vise bila onako drska kao do sad.
" Majka i ja smo nasledile 70% oceve imovine, njihovim razvodom, a sa obzirom da je majka sve prepustila meni.( zastala je) Nijedno tvoje bedno kopile ne moze to da ponisti." Pogledala ju je sa gadjenjem, spremajuci se da ode.
" Ti..ti lazes." Sa mukom je zamucala, hvatajuci se za glavu.
" Sto znaci da i ova kuca u kojoj zivis, moja je." Namignula joj je i krenula prema izlazu.
" Reci Peteru da je veceras zvanicno obavljena." Dobacila je i zalupila vratima. U glavi joj se iznova vrtela Maurina faca, dok je imala pobedosan osmeh na licu. Maura je jedna obicna sponzorusa, koja je sa njenim ocem samo radi novca, ali sad kad zna da skoro nista nije ocevo nadala se da ce ga ostaviti. Znala je da je nemoguce da ce se njeni pomiriti, ali barem ce se resiti ove kucketine.
Sporim koracima je setala ulicama LA-A. Ovaj grad joj je pomogao da se oporavi od mnogih nevolja, ali joj je ipak nedostajao njen London. Nedostajala joj je Amy, Harry, Nail, nedostajao joj je on i mrzela je samu sebe zbog toga. Volela ga je i u isto vreme joj se gadio. Mozda je kaznjena zbog Perrie i njoj se desilo isto, iako joj je rekao da nisu vise zajedno. Stresla je glavu i okrenula Samantu kako bi barem malo skrenula misli sa njega. Nakon par trenutaka, javio joj se njen pospani glas.
" Da li si kuci?" Skrenula je odma na stvar bezz okolisanja, trebala joj je njena drugarica i to hitno.
" Zavisi ako mi budes pricala o onom Pakistanskom kretenu nisam, ali ukoliko zelis da lumpujemo kuci sam." Rekla joj je u jednom dahu, ocekujuci njen odgovor.
" Zovem te da bi isle negde." Isfrustrirano je odvratila.
" Gde si sad?" Veselo je uskliknula, kao da do malo pre nije bila pospana.
" Ispred tvoje zgrade.." Nasmejala se u slusalicu, ulazeci u njenu zgradu.
" Ocekujem te." Prekinula je, skakutajuci po stanu i trazeci stvari za Doris.
***
" Nisam nikad cula za ovaj klub." Odvratila je dok su cekale red da udju.
" Nisam ni ja, ali znam da je dobro." Ponosno je pogledala prema napred, odmeravajuci decka iz obezbedjenja na ulazu.
" Samanta dozivi me." Prosla joj je rukama ispred ociju.
" Mislim da necemo morati da cekamo." Povukla ju je za ruku, provlaceci se kroz guzvu.
" Ljudi nam psuju sve redom! Jesi poludela?!" Ustinula ju je, ali tad je vec bilo kasno, jer se Sam vec uveliko dosaptavala sa deckom iz obezbedjenja. Zbunjeno je promatrala celu situaciju, kad se decko sklonio i pustio ih obe da udju.
" Kako si ovo uspela?" Zbunjeno joj je sapnula na uvo.
" Nekad smo imali nesto." Namignula joj je, dok su se probijale prema sanku. Glasno se nasmejala, hodajuci za svojom drugaricom. Volela je Samantu, jer joj se svojom harizmom i veseloscu uvukla pod kozu za kratak period.
" Dve tekile." Samanta je dobacila konobaru, sedajuci za malu stolicicu pored sanka.
" Pijes tekilu zar ne?"
" Naravno." Osmehnula se, prisecajuci se zadnjeg dogadjaja iz Londona tj njenog ludovanja sa Amy. Nedostajala joj je i to jako, koliko god da je Sam bila dobra, niko nije mogao da zameni njenu frcku.
" Doris zivni, zamisljena si." Drmnula ju je po ramenu i tako je probudila iz transa.
" Setila sam se necega." Klimnula je glavom i prinela svoje pice ustima, koje joj je bilo za par sekundi izbijeno i prolito svugde po njenoj majici.
" Ti kretenu!" Gurnula ga je od sebe, dok se nespretni mladic izvinjavao. Doris je celo vreme nezainteresovano posmatrala novonastalu situaciju.
" Platicu turu. Zaista mi je zao." Oglasio se poznati glas. Protrljala je oci kako bi se uverila da ne halucinira.
" Zac?" Prisla mu je stavljajuci ruku na njegovo rame.
Pri njenom dodiru njegovo telo se znatno ukocilo. Okrenuo se i susreo sa njenim ocima boje lesnika. U prvom trenutku ju je odmeravao, a potom snazno zagrlio dok je ona ravnodusno prihvatila njegov zagrljaj.
" Ne mogu da verujem da si to ti!" I dalje ju je drzao u zagrljaju, dok je Sam sve zbunjeno posmatrala.
" Zdravo Zac." Kiselo mu se nasmesila i krenula prema Samanti.
" Tako se pozdravljas sa starim prijateljem?" Zaustavio je, uhvativsi je za ruku.
" Taj isti prijatelj mi nije odgovorio ni na jednu poruku, niti mail za ove dve godine." Istrgla je ruku iz njegove, ponovo se okretajuci.
" Nisam bio spreman izvini." Slozio je tuznu facu, za koju je smatrala da je lazna, kao sto je i njegovo prijateljstvo bilo lazno.
" Ne pravi se da ti je stalo." Prevrnula je ocima, vrteci pramen svoje kose.
" Znam da sam te povredio." Sagnuo je glavu na kratko, zatim je opet gledajuci u oci.
" Nisam povredjena samo razocarana."
Okrenula se i nestala medju hrpom pijanih ljudi. " Sto dalje od proslosti, to bolje."