Different(Z.M)

Part 44

" Volela sam ga na nacin na koji nikog nisam volela do tad. Nije to bio hir iz ljubavi, vise ljubav iz hira. Od prvog dana mi je bio nedostizan kao posebna zvezda na nebu, privukao me je svojim posebnim sjajem. Mislila sam da mogu da ga dostignem ali sam se grdno prevarila u tome." D.Dnevnik.
****
" Sta je najposebnije na njoj gospodine Malik?"
" Njene oci iste su kao moje. Zbog toga sam smatrao da je ona moja druga polovina duse." Na trenutak je gledao kroz prozor, secajuci se njihovog zadnjeg susreta.
" Upravo ste rekli da su iste kao vase. Kako onda mislite da su posebne?" Spustila je svoje naocare na stakleni stocic, ocekujuci njegov odgovor.
" Na neki nacin jesu, a na dtugi sijaju nekim posebnim sjajem, pogotovo kad je gledala u mene u taj pogled sam se zaljubio. Znate prokockao sam svoju srecu i ne prodje dan da ne pomislim na nju, jer me na nju vezuju samo lepa secanja." Jedna suza je neprimetno skliznula niz njegovo lics, koju je odma obrisao.
" Vi ste zaista zaljubljen mladic." Starija zenica je uzivala u njegovim mislima, i njegova prica o nepoznatoj devojci ju je iznimno opustala.
" Niste ni svesni koliko. Znate jedan prijatelj mi je govorio da ce vreme odneti moju bol, ali mislim da je to vreme stalo." Kiselo se nasmesio, blago stiskajuci sake.
" Znam kako vam je mladicu." Pogledala ga je sa puno sete u ocima. Sve ju je to podsecalo na svoju ljubavnu pricu iz mladosti.
" Hvala vam sto ste bili." Polako je ustao krecuci se prema ulaznim vratima.
" Nema na cemu mladicu." Blago mu je protrljala rame i nestala u liftu. Vratio se u dnevnu sobu, gledajuci u njenu sliku na kaminu, i dalje ju je drzao kako slucajno ne bi zaboravio njen lik, iako je znao da je to nemoguce.
" Gospodine Malik!" Okrenuo se i ugledao svog zastitara na vratima.
" Reci Hose." Nezainteresovano je odgovorio.
" Gospodjica Edwards je ispred, kaze da je hitno." Slegnuo je ramenima.
" Pusti je da udje." Ispustio je glasan izdah, spremajuci se za jos jedan mucan razgovor sa njom.
" Zayn." Okrenuo se i ugledao plavu priliku iza sebe. Gledao je i nije osecao nista, apsolutno nista sem zaljenja.
" Sta je toliko hitno?" Vrteo je kljuceve u ruci.
" Morala sam da te vidim." Prisla je i snazno ga zagrlila, dok je on ostao ukocen u mestu. Bilo mu je neverovatno koliko je Doris zauzela njegovo srce, tako da prema ovoj devojci nije osecao apsolutno nista kao ranije.
" Perrie nemoj." Odmakao ju je od sebe, dok ga je ona gledala vec suznim ocima.
" Zayn molim te ne teraj me od sebe, ubijas me." Pala je na kolena, klececi ispred njega.
" Sta radis od sebe Perrie?!" Viknuo je na nju, pokusavajuci da je digne na noge.
" Bez tebe ne mogu da zivim!" Bolno je vrisnula, grleci njegove noge.
" Mozes Perrie samo mislis da ne mozes." Odmakao se od nje, krenuci da joj sipa vode.
" Kunem ti se da cu se ubiti." Trgao se na njenu promenu glasu i ugledao Perrie kako drzi noz u jednoj ruci.
" Isecu si vene." Suze su i dalje nekontrolisano lile niz njeno lice, dok je drzala noz tik do njenih vena.
" Perrie ne glupiraj se!" Krenuo je prema njoj, ali je ubrzo zastao kad je video da se ne sali.
" Ne glupiram se Zayn." Krenula je da orimakne noz ruci, kad ju je njegov glas zaustavio.
" Sta zelis od mene?! Zivi svoj zivot! I ako mislis da cu pasti na ovu ucenu varas se!" Vec je vikao na nju, kad joj se boja ociju promenila.
" Hose!" Glasno je povikao.
" Vodi gospodjicu Edwards kuci i ne pustaj je vise unutra!"
" Zayn molim te." Bolno je zacvilila kad su joj njegovi zastitari oteli noz iz ruku.
" Vodite je!'?" U sledecem trenutku Perrie vise nije bilo. Krenuo je prema dnevnoj sobi, kad je zgazio noz, koji je pukao. Zbunjeno je podigao krhotinu i primetio da je od plastike.
" Kucka!" Opsovao je, bacajuci ostatke plasticnog noza u kantu.
" Na trenutak sam ti poverovao." Promrmljao je sebi u bradu dok je kroz prozor gledao kako odvode Perrie. Poslednji put su pogledali jedno u drugo, dok je jedan od zastitara nije uvukao u auto.
****
Dve nedelje kasnije

Nervozno je cupkala na aerodromu, ocekujuci veselog irca da iskoci iz skupine ljudi. Nije ga videla pola godine i bila je jako nestrpljiva.
" Seljanko." Tiho joj je sapnuo na uvo, kad je skocila na njega i glasno vrisnula.
" Nisam znao da sam ti toliko nedostajao." Drzao ju je u svom narucju, pokusavajuci da izbalansira ravnotezu.
" Mene si zaboravila?" Okrenula se i ugledala svog cupavca.
" Harry!" Glasno je vrisnula, bacajuci mu se u zagrljaj.