Black Lord

13

Spavao sam laganim snom, kao i uvek. To mi je bila navika. Kada si lovac na ucenjene glave, moraš tako. To je onaj sam u kome ti telo spava i odmara a mozak još uvek radi. Sluša. Zvuk lupanja na vratima me probudio. Taj koji je bio sa druge strane vrata bio je izgleda nestrpljiv, kao da je hteo da ih razvali.

Trgnuo sam se i uzeo pištolj koji je bio na stolici pored kreveta. Kroz prozor sam video da je tek svanulo.

„Ko je?" promrmljao sam promuklog glasa.

„Šerif," došao je odgovor sa druge strane vrata „Otvaraj, McLordes. Treba o nečemu da porazgovaramo."

Odmah sam skočio na noge. Bacio sam pogled kroz prozor i ugledao šerifa kako stoji ispred kuće, a njegova dva pomoćnika su stajala sa obe strane. Učinilo mi se da su sva trojica nervozna iz nekog razloga, jer su im ruke bile na pištoljima za pojasom. Kao da očekuju da će ih upotrebiti. 

Polako sam otvorio vrata, držeći pištolj iza leđa, jer nisam video drugi razlog njihovog dolaska u cik zore nego da me uhapse.

"Otkud vi u ovo doba, šerife? Šta hoćete od mene?"

Šerif je prišao terasi, a njegov pogled bio je hladan, a držanje prepotentno. „McLordes, gde si bio sinoć?"

Namrštio sam se na ovo pitanje i neprimentno stavio pištolj za pojas, iza leđa. „Kod kuće. Zašto?"

„Matori Bak, pronađen je mrtav u svojoj kući jutros. Neko mu je prerezao grkljan," reče mi šerif, gledajući me u oči, kao da je već odlučio da ja imam nešto sa tim.„Ljudi su te videli kako izlaziš iz njegove kuće sinoć. Jel imaš šta da kažeš povodom toga?"

Prekrstio sam ruke na grudima. „Bio sam kod Baka. I šta ako jesam? Nisam ga ja ubio."

Jedan od šerifovih pomoćnika ili možda čak i njegov zamenik je napravio korak napred. Mlad momak, drsko mi se obratio „Imaš pištolj McLordes, zar ne?"

„U ovom gradu svako ima pištolj, dečače" zarežao sam, i pre nego što sam mogao da završim rečenicu, iza mene, iz kuće se začulo nešto.

Kada sam se okrenuo, iznenadio sam se jer je na vratima stojala Rouz. Ona je bila ogrnuta samo ćebetom, jedno golo rame joj je virilo. Bila je raščupana, rumena, a oči su joj izgledale kao da su još uvek mutne od sna.

"Šta jebote" pomislio sam u sebi "Šta ona radi tu?"

„Šta se dešava, šerife?" upitala je, glasom koji je bio u isto vreme i pospan i ljut.

Pogledao sam u šerifa, koji se namrštio, očigledno iznenađen njenih prisustvom u mojoj kući. Nije samo on bio iznenađen. 

„Hmm... Istražujemo ubistvo, gospođo Rouz. Pitamo vašeg..." zastao je na momenat, pa nastavio "... devera ovde gde je bio prošle noći. Stari Bak je ubijen"

Rouz se naslonila na vrata, malo stegla ćebe oko sebe, i iznenađeno rekla: „Bak! Gospode Bože! Išli smo sinoć do njegove kuće, ali bio je previše pijan. Ali je bio živ. Onda smo se vratili. Što se tiče Bleka, on je bio samnom."

Na trenutak, svi smo ostali bez reči. Šerifovi mlađani pomoćnici su bukvalno zinuli. Čak i šerif je bio zatečen. A ja sam bio besan.

„Sa... tobom?" pitao je šerif kada je došao sebi, gledajući naizmenično u mene pa u Rouz.

„Da, bio je samnom celu noć," rekla je ona, i pravila se da zeva, ignorišući njegovu sumnjičavost „Ako hoćete da vam kažem još nekih detalja u vezi toga, moraćete da sačekate da se razbudim kako treba. Izvukli ste nas iz kreveta."

Osetio sam pritisak u glavi, mislim mi je sva krv udarila u mozak, dok sam gledao kako je šerif procenjuje i verovatno se pita da li ima istine u u tome što je ona rekla.