Black Lord

20

Ležao sam na drvenoj klupi i razmišljao o Rouzinom izrazu lica kada sam je onako oterao od sebe pre tri dana. Morao sam, bar da malo skrenem pažnju sa nje u ovom momentu. Da ne maltretiraju nju i Vajata. Da može neopaženo da pošalje poruku. Pitao sam se da li je uspela da u svom naumu? Dva dana su prošla, Bili bi već trebao da je ovde.

Sinoć su u ćelju do mene, jedinu slobodnu, doveli nekog pijanca koji je pravio nered u salonu. Njegovo hrkanje i mrmljanje mi je dobro došlo, jer sam mogao da se krećem po ćeliji i tražim slabe tačke, u slučaju da moram sam da organizujem beg. Rešetke na prozorima su bile dotrajale, ali ipak dovoljno čvrste i trebalo puno snage da ih izvalim.

A već sam bio umoran, nenaspaan i gladan. Nisam smeo da se opuštam jer nisam znao šta je šerif naumio. Pitao sam ga svaki dan dokle namerava da me drži zatvorenog, ali on mi nije ništa odgovarao. Pomislio sam da bi mu najbolje bilo da me ubije na spavanju, jer bi tako možda najbolje opravdao moju smrt. Takođe, odbijao sam da jedem ono što su mi oni davali.

Ako se ne bude nekih promena o kraja dana, moraću nešto sam da preduzimam.

Trgao sam se kada su se vrata kancelarije naglo otvorila. Ovi koraci nisu bili šerifovi, jer sam ga video kroz vrata u drugoj prostoriji. Nije se ni udostojio da podigne pogled, dok mu je neko ravnomernim sigurnim korama prilazio. Na kraju u moj vidokrug je ušao krupan čovek, širokih ramena, na kojima je nosio dugački kaput. Kaput, kao i njegov šešir, bili su prašnjavi. Nisam mu video lice, ali sam bio siguran da ovo nije Bili.

Šerif je lenjo podigao pogled ka prodošlici.

"Šta vam treba?" pitao ga je.

Pridošlica se zagledao u njega, par trenutaka je ćutao a zatim rekao "Čuo da ste zatvorili nekog čoveka ovde?"

Da.

Ovo nije Bili, ali znam ko je, i pitao sam se otkud on dođavola ovde.

"Da. I?" šerif je odgovorio na njegovo pitanje.

"Zbog ubistva?"

"Da. I šta sa tim?" rekao je šerif nestrpljivo.

"Zanima me kakve dokaze imate protiv njega" otegao je lagano ovaj, kao da je došao da se zabavi ovde.

"A zašto bih ja vama polagao račune? Ne znam ni ko ste, a ovo je moj grad."

"Ovo ne može biti baš vaš grad" nasmejao gromko se pridošlica "Ovo je grad koji pripada Sjedinjenim Državama. Bar kad sam ja zadnji put proverio."

Šerif se sada već malo zabrinuo, suzio pogled i upitao

"Šta vi dođavola hoćete od mene?"

Ovaj se nasmeja, ali mu nije odgovorio na pitanje. Skinuo je šešir sa glave i udario ga u butinu, pri čemu se prašina razbežala oko njega.

"Hoću da mi kažete, koje dokaze imate protiv čoveka kojeg ste zatvorili?"

"Bio je na mestu zločina" procedi ovaj "Bio je u crkvi."

"Bio je u crkvi" ovaj ponovi šerifove reči, nasmeja se i nastavi "Kakav je to dokaz?"

"Sada mi već postavljate glupa pitanja" šerif je ustao sa stolice, vidno iznerviran "Mislim da bi bilo najbolje da odet..."

Čovek pred njim se nije uzrujavao samo ga je mirno pitao "A kako se zove kada zatvorite nekog bez dokaza?" sačekao je malo, a tek kada je šerif zaustio da nešto kaže, nastavio je "Moglo bi se nazavti bahatost. ali ipak mislim da nije... to nije bahatost. To je čista glupost."

"Sad mi je dosta! Izađite napolje! Ko vi umišljate da ste!?" vikao je šerif.

"Pa kada ste već tako ljubazno pitali - savezni maršal Harlan Morgan."

Video sam da je šerif prebledeo i skoro sam na ovog daljini mogao da čujem kako se bori da udahne vazduh.

"Savezni... "

"Tako je. Ja sam savezni maršal, a vi ste neko ko je mog čoveka bez ikakvih osnova optužio za ubistvo."

Šerif se trznu kao da mu je neko opalio šamar i promuca "Vašeg čoveka?"

Harlan potvrdi klimanjem glave.

"Da. Blek McLordes je moj deputy. Jedan od mojih pomoćnika."

"Ali ja... Ali on... on nije ništa rekao!" unezverio se šerif.

"Evo ja ti sada govorim" pogledao je u ukočenog šerifa. "Jel treba da ti nacrtam da ga pustiš?"

Gledao sam scenu ispred mene i uhvatio sam sebe kako, uprkos svoj muci, jedva zadržavao da ne počnem da se smejem na glas. Harlana dugo poznajem, i svestan sam da ako nešto naumi, to i dobije. Na bilo koji način. Kao njegov pomoćnik osetio sam to više puta na svojoj koži. Kao i Bili.

Mi nismo bili njegovi klasični pomoćnici. Radili smo po ugovoru i po njegovom nalogu. Lovci na ucenjene glave, poput Bilija i mene, su mogli da budu angažovani od strane šerifa ili maršala da pomognu u nekim slučajevima. Posle bi delili lovu po dogovoru. Tako smo Bili i ja pomagali Harlanu kada nije mogao sve da postigne, jer je u zadnje vreme posla bilo i previše. Nekako smo se, nas trojica, tokom godina, zbližili i postali nešto što bi mogao da se nazove tim. Može se reći i prijatelji. Ugovor nam je kod njega odavno istekao, ali smo ostali u njegovoj službi. Tako nam je odgovaralo.

"McLord je bio na mestu zločina. Imao je pištolj..."

"Ako nemaš konkretne dokaze, šerife Lojd, mislim da je najbolje da pustiš mog pomoćnika" Harlan je malo podigao glas i osetio sam da mu je već dosta.

Lojd je besno zgrabio ključeve sa kuke iza njega i krenuo ka mojoj ćeliji. Video sam da je besan, i nisam hteo ništa da govorim, samo sam sedeo na klupi i ćutao.

Rešetke su zazvečale i vrata ćelije su se otvorila. Šerif je procedio "Izlazi! Slobodan si!", i ja sam polako ustao krenuo van. Zastao sam pored Harlana i klimuo oglavom u znak pozdrava, a zatim se okrenuo šerifu Lojdu.

"Treba mi moj pištolj i moja municija", rekao sam dok se njegovo lice krivilo u grču besa. Otvorio je neki sef pored koje je stojao i izvukao moj opasač, te ga bacio na sto.

Lagano sam ga uzeo i kopčao oko pojasa, svo vreme gledajući u šerifa. Na kraju sam polako proverio metke. Kada sam sve završio, polako sam krenuo napolje, zajedno sa Harlanom. Bez i jedne izgovorene reči. Bilo je pravo zadovoljstvo osetiti čist vazduh i toplotu sunca na licu. Pogledao sam Harlana koji je već krenuo u pravcu dva konja koja su bila privezana. Popeo se na jednog, pa sam pretpostavio da je drugi moj.

"Bio si siguran da ćeš me izvući iz zatvora, pa si odmah poveo dva konja" rekao sam kad sam se smestio u sedlo.

"Eto. Sad sa sobom vodim i trećeg" rekao je sarkastično. Uprkos celoj situaciji nisam mogao da se ne nasmejem. On je jednostavno bio takav.

"Kako si čuo gde sam?" pitao sam ga dok smo išli polako kroz grad.

"Zatekao sam se u Bransonu, pa mi je Bili pokazao poruku. Obzirom da nisam imao pametnija posla, došao sam da skupljam konje", rekao je gledajući okolo po gradu.

"Gde je Bili?"

"Naći će nas negde na pola puta. Nisam hteo da ga vide u gradu samnom. Mislim da je najbolje da krene sam po gradu, možda nešto i čuje. Reci mi, koliko poznaješ šerifa Lojda?" pitao me je.

"Ne poznajem ga. Pre ovoga sam ga video jednom, kada su hteli da mi smeste Bakovo ubistvo", rekao sam, a Harlan je pogledao u mene.

"Sveštenikovo?" namrštio se.

"Ne, Bakovo. Bak je bio šanker. Bio je prijatelj mog... oca. Znam ga od malih nogu."

"Isuse, znači pokušava da ti napakuje dva ubistva. Baš lepo" odmahnuo je glavom Harlan.

Nakon  par trenutaka, ponovo je progovorio "Nešto mi je sumnjivo u ovom gradu".

"Nemoj srati!? Nisam primetio", odgovorio sam.