Black Lord

25

Nikada u životu nisam osetio takvu hladnoću u grudima i takvo gađenje prema sebi kao tog trenutka. Rouz je sedela naspram mene, nadohvat ruke, a ja sam osećao da nas deli hiljade milja.

„Nisam znao, Rouz",rekao sam, promuklim glasom, koji nisam prepoznao. Zvučao je kao glas neke druge osobe, nekog čudovišta.

„Kunem ti se, bio sam pijan, nisam bio svestan. Ja... Isuse, ja sam te prisilio."

"Rekla sam ti već" odmahnula je glavom "Nisi me prisilio. Ti nisi takav..."

"Kako možeš to da kažeš!" udario sam šakom od sto, a Rouz je samo zažmurila na taj zvuk "Bio sam pijan kao stoka! Došao sam u tvoj krevet..."

Odmahnuo sam glavom, i odjednom počeo da osećam mučninu. U ušima mi je zujalo.

"Ne, ne...." protrljao sam lice znojnim dlanovima. "Rouz, ne znaš me. Nisam ništa bolji od tih ološa koje sam jurio godinama kao lovac na ucenjene glave. O Bogami, nisam bolji od te stoke!" 

Ustao sam i počeo da hodam napred–nazad, osećajući kako mi se stomak okreće, Rouz me pratila pogledom po sobi.

„Ne, Blek. Nisi me prisilio", rekla je tiho i odlučno. „Da nisam htela to, da sam se tada opirala, ne bi se desilo. I jeste... bio si pijan, da, ali ja sam bila svesna svega. Sećam se svakog trenutka."

Stavio sam ruke na glavu od muke. U ovom trenutku nisam mogao da podnesem njenu dobrotu.

„Ne, ne, ne! To ne može da bude istina, Rouz! Vidiš li da sam ti uništio život! Oduzeo sam ti priliku nađeš nekog boljeg! Ne sećam se jebeno ničega! Kako... kako možeš da me podneseš, Rouz? Kako me gledaš sada, znajući šta sam ti uradio?!"

Ona je ustala i prišla mi. Stavila je ruke na moje ramena.

„Prekini. To je laž. To nije istina" zaustio sam da kažem nešto, ali me ona prekinula "Onako kako ja gledam, to nije istina. Sigurna sam da tamo u salonu ne bi pronašla nekog boljeg. Da se nisam spasila tada, pitaj Boga šta bi bilo samnom. Ti si dobra duša, Blek. Ja sam tebe volela i pre nego što se desilo to među nama."

"Kako... Kako to misliš?"

"Spasio me loše naravi zamenika šerifa, hteo je da me ošamari zbog neke gluposti. Ti si se isprečio između nas, naterao ga da ustukne. Od tog trenutka sam te posmatrala i pratila kada god bi došao u salon. Znala sam svaki tvoj pokret... Ti si bio moj spasitelj. Devojka u meni, koju nikad niko nije spasao, ona te zavolela" pomazila me je po obrazu i setno se nasmejala "Stalno sam te posmatrala, najčešće sa ćoška balkona."

Zažmurio sam naola uživajući u njenom dodiru, napola pokušavajući da se setim.

„Sećam se neke devojke koja je često bila na balkonu. Ne sećam se baš lica ali... često si bila tu... ali... ne sećam se te noći. Ne sećam se tvog lika tog jutra, Rouz."

„Bila sam preplašena na neki način. Ali ne tobom", rekla je, a zatim je povukla ruke sa mog lica i već su mi nedostajale. Seo sam ponovo, spustio laktove na kolena i nagnuo glavu u šake.
"O Bože... Rouz..." probao sam da se saberem, a onda sam se setio i podigao pogled.

"Reci mi... Kako se u to sve uklapa Bili? Kako ga znaš?"

„Znam ga iz Abilejna. Rekao mi je da se zove Vilijam. Pretpostavljam da mu je pravo ime, skraćenica od  Vilijam je Bili. Bio je tu u gradu, ali nikada do te večeri nisam shvatila sa kim radi ili šta radi. Nikad ga nisam videla sa tobom", rekla je. „Nekoliko puta mi je pomogao da odnesem namirnice od prodavnice do salona, kada me je tetka poslala. Ipak, nisam smela da dopustim da me tetka vidi sa bilo kim, posebno s njim, mlađim... maltretirala bi me za svaku sitnicu."