Black Lord

21

"Pre nego odemo na ranč" rekao sam Harlanu "trebalo bi da svratim do prodavnice. Obzirom da ćete Bili i ti biti kod mene neko vreme, trebaće nam hrane. A ne želim da opterećujem svoju... snaju i malog bratića."

"Naravno. Samo vodi, ja idem za tobom", rekao je on i nastavio polako da jaše, dok je ispod šešira natučenog nisko na čelo posmatrao okolinu. Nešto ga je mučilo, i reći će mi šta je u pitanju, ali ne sad. Znam to.

Sjahali smo ispred Klarine prodavnice, zavezali konje i polako se popeli uz stepenice. Kada sam otvorio vrata, malo zvonce sa unutrašnje strane je upozorilo Klaru na naš dolazak. Prekinula je slaganje nečega na policama i krenula da pozdravi kupce.

"Dobar dan! Izvoli..." a onda me je ugledala i skoro dotrčala do mene.

"Blek, dečko! Izašao si!"

"Malopre. Upravo sam krenuo sam na ranč" na šta se ona osmehnu sa olakšanjem.

"Hvala Bogu! Da li Rouz zna da si izašao?" pitala me.

"Ne. Ne još" rekao sam "Klaro... došao sam da uzmem malo hrane. Imaću neke prijatelje kod sebe u gostima, dok ne rešim ovu situaciju. A ne želim da uzimam hranu od Rouz i Vajata. Nemam novaca uz sebe, ali ću ti doneti sutra ili prekosutra, kada budem dolazio..."

"Naravno" odmahnula je rukom "Ne brini. Spakovaću ti suvog mesa, kafe, pasulja..."

Okrenula se i krenula ka policama i tek tada ugledala Harlana, koji je nepomično stajao i gledao u nju. I onda se nešto desilo između njih dvoje. Oboje su se ukočili i nisu skidali poglede jedno sa drugoga. Ja sam stojao sa strane, ali u tom momentu, osećao sam... njih dvoje su bili sami na svetu. 

Harlan se prvi trgnuo iz transa. Ispravio se u svoj svojoj veličini. Dugačkim koracima je došao do još zatečene Klare, skinuo šešir i naklonio se.

"Harlan Morgan" rečkao je glasom koji nisam prepoznao, a zatim je uzeo Klarinu ruku i poljubio je "Drago mi je".

"Klara...", promucala ona zbunjeno "Klara Bennett".

Klara je odavno sama, kako sam čuo. A znam i da je Harlan duže od deset godina udovac. Bio je naočit čovek. Bili su istih godina i osećao sam da posmatram početak nečeg novog. Mislim da Harlan neće dugo otići iz ovog grada. Kada mi je Klara brzopleto i nervozno spakovala nešto namirnica, pozdravili smo se. Harlan je u prodavnici svo vreme pratio pogledom, bez i jedne izgovorene reči. Na odlasku, opet ju je poljubio u ruku, a Klara samo što se nije onesvestila. Ostala je bez reči, samo je kimnula glavom i stavila ruku na prsa, kao da se smiruje.

Kada smo se malo udaljili od prodavnice, Harlan je bio zamišljen i ćutao je.

"To je Klara" namerno sam mu rekao, jedva suzdržavajući da se nasmejem.

"Čuo sam kada je rekla, hvala lepo," odgovorio je osorno, ali me nije pogledao "Još uvek čujem dobro."

"Rekao bih i da vidiš dobro," dobacio sam, smeškajući se.

Harlan je nešto promrmljao u bradu, a ja sam se nacerio . Nikada nije dao povoda da se dovede u situaciju da ga neko može posle da mu se smeje ili da ga ucenjuje, tako da mi je ovo njegovo ponašanje pred Klarom bilo neprocenljivo.

Jašući prema ranču, ulicama, morali smo da prođemo pored salona. A ispred njega, stajala je Viktorija. Kada me je ugledala, nabacila je velik osmeh i počela da mi maše. Ja sam samo okrenuo glavu i namrštio se.

Harlan je pogledao u njenom pravcu, pa je pogledao u mene.

"Je l' to Rouz?" pitao je.

Promrmljao sam "Bože sačuvaj", a on je odmahnuo glavom.