Black Lord

19

Ušetala sam u šerifovu kancelariju, ne trudeći se da kucam. Za šerifovim stolom sedeo je dečko za kojeg sam čula da je njegov zamenik. Sedeo je i vrteo svoj kolt u rukama, a noge su mu bile podignute na sto. Valjda se tako osećao važnim. Kako sam ušla iznenada i bez najave, on se uplašio i za malo ispustio pištolj na pod. Toliko o tome da su šerifovi ljudi spremni. Mene je Vajat naučio koristim oružje, i to sam radila bolje od ovog malog, zaboga.

"Gospođo..." zamucao je.

"Došla sam da vidim Bleka McLorda" rekla sam mu.

"Aha..." malo se isprsio, ali sam videla da mu je nelagodno. On je bio sa šerifom ispred Blekove kuće ono jutro kada su došli da kažu da je Bak ubijen i kada sam mu ja pružila alibi. Videla sam mu u očima šta misli i da se seća mene ogrnute samo ćebetom, kako virim preko Blekovog ramena.

"Šta to nosite?" pitao je i pokazao je u torbu koju sam držala u ruci.

"Hrana. Gde je Blek? Hoću da ga vidim," insistirala sam jer sam znala da imam veću šansu da ga vidim dok šerif ne dođe. Ovaj dečko neće moći da me zadrži, ali šerif je druga priča.

Pogledala sam prema vratima koja su se nalazila na desnoj strani i krenula ka njima. Nikada nisam bila ovde, hvala Bogu, a obzirom da Bleka ne vidim u ovoj prostoriji, on mora biti iza tih vrata.

"Gospođo... Gospođo Rouz... Ne... Sačekajte, moram prvo šerifa da obavestim..." potrčao je zamnom dok sam ja išla u pravcu vrata. Kada sam ih otvorila prvo što sam videla je Blek. Sedeo je na klupi, iza rešetaka. Gledao je pravo u mene. Laknulo mi je jer sam videla da je živ. Nisam bila sigurna na šta je sve šerif spreman.

"Idi obavesti šerifa. A onda se vrati da mi kažeš šta je on rekao. Ja ću do tad čekati ovde," pogledala sam ga preko ramena. Nisam više imala snage da se bakćem sa ovim malim.

Kada sam ponovo pogledala u Bleka videla sam nagoveštaj osmeha na njegovom umornom licu. Očigledno je da nije spavao celu noć. Isto kao i ja.

"Deset minuta, gospođo. Ni minut više. Ali ako dođe šerif, ne odgovaram šta će biti," rekao je besno i izašao napolje. Vrata je ostavio otvorena.

Primakla sam se rešetkama kada je Blek prošaputao moje ime.

"Rouz..."

Od njegovog promuklog glasa trnci su prošli kroz moje telo. Prošli su svuda gde me prethodno veče pomilovao i poljubio.

Prišla sam rešetkama i počela da kopam po torbi, a zatim sam izvadila zamotuljak i pružila mu kroz razmak između debelih gvozdenih rešetaka.

"Evo ti malo pite... Nisam stigla ništa drugo da spremim..."

"Isuse... Rouz..." uzeo je moju ruku i i privukao me ka sebi "Pusti sada to. Dođi..."

Poljubio me je nežno, onoliko koliko su mu gvozdene šipke dozvoljavale. Pomilovao mi je obraz i podigao mi bradu nateravši me da pogledam u njega. Sada kada sam ga pogledala izbliza i videla njegove podočnjake, bila sam sigurna da je proveo besanu noć.

"Pre nego što nas neko prekine Rouz, moraš da znaš da nisam ubio Parkera. Neko mi je smestio..." počeo je da me uverava, ali za tim nije bilo potrebe.

"Znam, Blek... Ti nisi imao razloga da ga ubiješ."

"Hteo je nešto da mi kaže, i tada se čuo pucanj. Nije bilo vremena da reagujem, Parker je pao dole i nije mu bilo pomoći. Video sam da nekog ima u ćošku, ali nisam mogao da vidim ko je to bio. Sve se desilo u deliću sekunde."

Uzdahnuo je i naslonio čelo na rešetke.

"Klara ti je rekla šta se desilo? Videla je kada su me sinoć dovodili ovde."