Crni Anđeo

PROLOG

Osećam da dolaze.
Ne smem im dozvoliti da mi je uzmu, mog malog andjela.
Trčim, moram im pobeći i sakriti se, ali gde? Ulične svetiljke su osvetljavale dugačku kamenu ulicu. Okrenula sam se, previše ih je, uhvatiće me i sve će biti gotovo. Postajala sam umornija, ali ne smem posustajati, sve zavisi od mene. Moram održati to obećanje.
Kiša je počela da pada sve jače i jače. Čula sam korake, približavaju mi se. Plašim se, vrele suze su počele da mi klize niz obraze. Osećam njihov slan ukus na usnama.
Čvrsto sam držala u naručju devojčicu, svoje dete.
-"Ne brini, zaštitiću te" šaputala sam joj tiho i što nežnije.
Svetiljke su počele da trepte, a zatim da se gase jedna za drugom.
Ulica je postajala mračna, osetila sam olakšanje, sada me ne vide, moćiću da im pobegnem.
Zastajem i grlim svog malog andjelčića sve jače :"Drži se malena"
Nastavljam da trčim, mesec je visoko na nebu, njegov odsjaj mi osvetljava put, okružen sitnim iskričavim zvezdicama koje svetlucaju kao hiljade sitnih kristala.
Zagledana u zvezdano nebo ne gledam ispred sebe, saplićem se i padam na desni bok štiteći svoje dete od pada.
Jak bol je počeo da se širi mojim telom. Ruka je počela da mi trni, osećam milion igala koje mi se zabadaju duž tela. Ne mogu da se pomerim, bol je previše jak. Gubim dah, ne mogu da dišem, ali moram da nastavim, ne smem da odustanem, ne sad kad sam došla ovako daleko. Pokušavam da ustanem, ali je bol prejak, zateturala sam se unazad i ipak uspela da ostanem na nogama. Moram da nastavim, koliko god me bolelo, pobećiću im.
Nekako uspevam da trčim, ali postaje nepodnošljivo bolno, ne znam gde sam krenula, ni koliko dugo trčim. Traje čitavu večnost.
Ugledala sam kuću u kojoj je bilo upaljeno svetlo. Prolazile su mi svakakve stvari kroz glavu, ne znam da li to da uradim, da li je to prava stvar, hocu li uspeti da zaštitim moje dete? Ne smem da napravim grešku.
Došla sam do kuće u kojoj je gorelo svetlo. Pogledala sam kroz prozor i ugledala ženu koja stoji obučena u bade mantil okrenuta ledjima prema prozoru. Sklonila sam se od prozora i stala ispred ulaznih vrata.
-" Žao mi je, ovo je za tvoje dobro, ali ne brini vratiću se po tebe" poljubila sam njeno maleno čelo i spustila je kod vrata " Zbogom za sada, mali moj andjelčiću."
Stavila sam joj ogrlicu oko vrata sa priveskom u obliku andjeoskih krila na kojima je urezano slovo " V ". Pokucala sam na vrata i pobegla. Trčala sam dok su mi se slivale suze pune tuge i bola, ali sam morala to da uradim da bih je zaštitila.