Viktorija P.O.V
Samo da Eliot ne pravi probleme i ne upropasti mi upoznavanje sa ocem. Derek i ja smo ušli u moju sobu. On je seo na krevet i ja sam mu se takodje pridružila.
" Imam poruku za tebe " rekao je i pružio isti papir koji sam mu dala da odnese mom ocu.
Uzela sam ga i otvorila, tu sennalazila poruka koju sam napisala, ali kada sam okrenula list, videla sam nepoznat nečitki rukopis. Prelazila sam pogledom preko redova reči:
" Draga moja Viktorika, veoma mi je milo što želiš da mi pomogneš i što želiš da me upoznaš. Toliko dugo sanjam o našem susretu, znaj da te volim i ako te nikad nisam video, a ni upoznao. Žudeo sam o našem susretu, želeo da te čvrsto zagrlim, svoju malu devojčicu. Ne pokušavaj da me spasiš, ne želim da upadneš u neku nevolju i da sebe uvučeš u opasnost. Nadam se da ćemo se sresti možda jednog dana, ali do tada znaj, da te volim i da te nikada nisam zaboravio. Volim tvoju majku, nikada ta ljubav nije nestala. Pitao sam se gde si, šta ti se desilo. Nisu mogli da te nadju, mislio sam da si mrtva, ali sam sebe ubedjivao da nisi. Mislio sam na tebe svakoga dana. Zamisljao dan kada ću te upoznati i zagrliti, ali se to nije ostvarilo. Ova tvoja poruka mi je izmamila osmeh na lice i drago mi je da me ne mrziš.
Čuvaj se malena moja i ne veruj nikom, čak ni najbližim prijateljima. "Suze su mi krenule na oči, ne mogu da verujem da je on mislio na mene. Tek sada imam da pronadjem način da ga izbavim odande. Mislim da imam plan, ali se sigurno neće svideti Dereku, zapravo neće se nikome svideti. Za sada neću nikome reći za svoj plan, sve dok ne bude vreme.
" Hvala ti puno " osmehnula sam mu se.
" Nema na čemu" rekao je " Moram sada da idem, samo sam došao da ti donesem poruku" ustao je sa kreveta.
" Ispratiću te" ustala sam i u tišini smo krenuli u prizemlje, pismo nisam ispuštala iz ruke.
Izašao je, a ja sam stajala naslonjena na vrata." Vidimo se Viki " rekao je i raširio svoja krila, poletevši u vazduh tako brzo da nisam stigla nista da mu kažem.
Stvarno sam mu zahvalna za sve što radi za mene. Mogao je da bude uhvaćen, ali ipak je rizikovao da bi meni učinio uslugu. Drago mi je da ga imam pored sebe, šta god da priča Eliot za njega, ne verujem baš, on ne poznaje Dereka baš najbolje, a sudi o njemu zbog toga zato što je demon.
Kad smo već kod Eliota, moraću da odem kpd njega i pojasnim mu neke stvari i da nema ništa izmedju Dereka i mene. Već sam mu neke stvari rekla, a sada moram da mu kažem ko je ubio Dariju. Kako to da mu saopštim, ipak tu će da bude Ejdan, a oni su bili zajedno. Sigurno će nešto da uradi, sigurna sam u to.
Trebalo bi malo da razbistrim misli pre nogo što odem u palatu na trening.* * *
Čim sam došla u palatu, Eliot i Ejdan se nisu odvajali od mene, čak su sedeli i na moj trening. Premorena sam, treba mi odmor.
Obasipali su me pitanjima pre treninga, jedva sam mogla bistro da razmišljam. Zato sam im rekla da moraju sačekati kraj treninga i onda ću im odgovoriti na sva pitanja.
Sada sedim u vežbaonici sa njima i gledaju me kao da sam neko čudo. Sedeli smo na velikoj strunjači, oni su sedeli ispred mene." Dobro, pričaću " udahnula sam duboko " Ovako, otişa sam sa Darijom i njenom novom drugaricom u Klub. Ali kada je ona izašla napolje i kada se pojavio Derek ispostavilo se da je njena drugarica demoj, jedan od najjačih, zove se Laura. Derek je osetio njeno prisustvo i izašli smo napolne da potražimo Dariju i naišli na Marka kako stoji kod njenog tela, sav krvav i zmu ruci je imao bodež kojim je ubio Dariju"
" Marko je ubio" Eliot me je iznenadjeno gledao.
" Imam da ga uništim, platiće mi za ovo " prosiktao je Ejdan " Ubiću ga "
" Smiri se malo " rekao mu je Eliot.
" Miran sam" stegnuo je vilicu
" Dobro Ejdane, znamo da si besan, ali oladi malo. I ja želim da se osvetim. Ona je bila moja drugarica." oborila sam pogled.
" Sve će biti dobro Viki, osvetićemo se. Obećavam ti " došao je da sedne pored mene i zagrlio me je.
" Nadam se " rekla sam zagrlivši ga. "I nema ništa izmedju Dereka i mene, samo mi pomaže da stupim u kontakt sa ocem "
" Uredu je, drago mi je da si uspela da nadješ oca " osmehnuo mi se i poljubio u čelo.
" Kako se dolazi do demona, mislim njihovog kraljevstva?" upitala sam
" Zašto pitaš? Ne planiraš možda nešto?" upitao me je Eliot
" Ne , samo sam htela da vidim kako njihovo kraljevstvo izgleda " obirila sam glavu. Nije mi drago što ga lažem, ali moram,inače bi me zaustavio i nikada ne bih uspela da ostvarim svoj plan. Tako da je bolje ovako, za sada. Ako pitam Dereka ne verujem da bi mi rekao, sigurno bi posumljao u mene i shvatio šta pokušavam.
" Nije daleko od andjeoskog kraljevstva. Nekoliko sati letenja prema istoku. Primeti se kada se malo približiš. Veoma je drugačije. I nekako iz njega isparava zlo " ubacio se Ejdan
" Nije trebalo da joj kažeš " viknuo je Eliot.
" Rekla nam je ono što nas je zanimalo, sada sam ja njoj zahvalio tako što sam joj odgovorio na njeno pitanje"
" Stvarno si prost." rekao mu je okrenuvši se prema meni " Nemoj da ideš tamo, jasno. Previše je opasno"
" Ne brini. Neću." nevino sam se osmehnula.
Napokon. Saznala sam kako da stignem tamo. Drago mi je da mi je neko rekao. Ovo je stvarno ispalo dobro sada je vreme za moj plan. Možda i uspem da se osvetim za Darijinu smrt. Ali ako ne, barem moram da ispunim svoj plan.
Krećem u sprovodjenje plana Kako osloboditi oca iz tamnice.
Moram da ga oslobodim po svaku cenu,makar me koštalo života.------------------------------------------
Izvinite što kasnim sa nastavkom. Uspela sam sada da ga zavrsim na brzinu. Izvinite na greškama.
Ovaj deo je po meni dosadan, ali ću se potruditi da napišem nešto zanimljivije. :))))))
Ne znak kad ću uspeti da napišem sledeći deo, ali potrudiću se što pre.
YOU ARE READING
Crni Anđeo
Mystery / ThrillerViktorija je obična 17-ogodišnja učenica. Sve dok se u njenom životu ne pojave dva zgodna momka. Oboje imaju tajnu koju ona pokušava da otkrije. Koliko daleko će je odvesti njena radoznalost? Da li će uspeti da pogleda opasnosti u oči?