Crni Anđeo

KRALJ

" On mi nije dečko" rekla sam

" Stvarno?" pokvareno se nasmejao "Onda znači da mogu da te uzmem za sebe"

Zacrvenela sam se " Šta to treba da znači?"

Prišao mi je " Pa da te želim za sebe." odmerio me " Izgledaš prelepo"

" H-hvala" promucala sam

" Bolje da odem pre nego što dodje tvoj dečko." namignuo mi je i otišao preskočivši ogradu.

Kako je on uspeo da dodje ovde? Može i on da prodje kroz portal za andjele. Možda je išao kroz neki drugi.

" Evo me" držao je dve čaše šampanjca i pružio mi jednu.

" Hvala" rekla sam " Mislim da bi bilo bolje da se vratimo, napolju je hladnjikavo"

" Naravno, princezo" rekao je kroz smešak.

Vratili smo se nazad u balsku dvoranu, sada je bila puna.

" Mogu li sada da zamolim za ples?" pružio mi je ruku.

Stavila sam čašu na sto " Naravno" uhvatila sam ga za ruku.

Došli smo do sredine sale, on se okrenuo ka meni i uhvatio me levom rukom oko struka i privukao bliže sebi. U tom trenutku telo je počelo da mi trni od njegovog dodira. Pratila sam njegove korake i prepustila se potpuno u ples.
Muzika je bila tiha i graciozna. Trajala je još nekoliko minita i onda je stala.

" Da li mogu da dobijem jedan ples?" stajao je dečko obučen sav u crno, jedino je imao belu košulju.

Nosio je crni kožni šešir i cnmu masku na licu. Šešir mu je zaklanjao kosu pa nisam mogla da vidim koje je boje. Bio mi je nekako poznat, ali odakle.

" Naravno" uhvatila sam ga za ruku bila je tako topla.

Čvrsto me je stegao oko struka i pruvukao bliže sebi, toliko blizu da na grudima osećam kucanje njegovog srca. Unervozila sam se, telo mi gori, ko je ovo? Zašto sam tako nervozna u njegovom prisustvu.?
Plesao je veoma graciozno i polako.
Osećam njegovo ubrzano disanje, verovatno je počeo da se umara.
Miris, taj poznati miris limuna, nemoguće.
Ovo je...

" Derek" prošaputala sam

" Napokon si shvatila " osmehnuo se

" Šta ćeš ti ovde?" upitala sam ga

" Došao sam da plešem sa tobom"

" Lažeš. Reci mi istinu" ljutito sam reagovala.

" Dobro." rekao je " Rekao sam kralju da sam te našao i da ti ne znaš ništa o sebi, a ni za šta si sposobna. Čak ni da li je veći deo tebe andjeo ili demon. Naredjeno mi je sa te pratim i držim na oku. Zadovoljna?"

" Šta? Zašto moraš da me pratiš?" ljutito sam upitala

" Ne znam,samo slusam naredjenja."

" Ti smeš da budeš ovde ?"

"Ne bih trebao. Mogli bi da me uhapse, ipak ja sam demon i uljez."

" Bolje idi da te ne uhvate" zabrinuto sam rekla

" Zašto? Niko ne zma da sam demon, a i pošto me nisi prijavila malo pre u bašti. Nećeš ni sad" pokvareno se osmehnuo

" Ali, šta ako shvate da si demon?"

" Mogu da pobegnem" osmehnuo se i videla sam njegove rupice na obrazima.
Za jednog demona, koji bi trebalo da bude zao,on je jako dobar prema meni. Osim ako ne glumi, ali zvuci ko da mi iskreno sve govori.
Muzika se zaustavila i Derek se naklonio, ja sam isto to uradila.

Videla sam majku kako mi se priblizava sa još jednom osobom "Derek, beži videće te kraljica,dolazi ovamo "

Osmehnuo se " Hvala na upozorenju, princezo, znao sam da me ne bi prijavila"
Okrenuo se i otišao prema bašti.

" Viktorija,ovo je Edvard, moj sestrić" predstavila je visokog plavosokog mladića sa drečavo zelenim očima.
Nosio je krunu i imao belo odelo. Nekako je sladak.

Naklonila sam se " Drago mi je "

Uhvatio me je za ruku i prineo je svojim usnama " Drago mi je da te upoznajem Viktorija"

" Ostaviću vas da se upoznate" oktenula se i otišla.

" Još uvek ne znaš ništa o kraljevstvu?" upitao me

" Ne, ovo je sve novo za mene. Nisam baš upućena."

Osmehnuo se, ima blistavo bele zube " Mogu da ti pomognem, naučiću te kako treba da se ponaša jedna princeza. Da li znaš kako da koristiš krila ili neke od sposobnosti?"

" Ne znam. A kakve sposobnosti imaju andjeli?"

" Tvoja majka je kraljica, tako da ona ima isceliteljske moći. Može da izleči svaku ranu ili modricu."

Šta ako ja to ne mogu zbog demonske krvi koja teče mojim venama? Kako da vladam ovim kraljevstvom ako sam vise demon nego andjeo. Onda andjeli neće da mi veruju i neće me poštivati kao kraljicu.

" Šta ako ja nemam te sposobnosti?"

Izgledao je zbunjeno " Pa, ne znam, trebalo bi da imaš takve sposobnosti." osmehnuo se " Sve što te bude interesovalo slobodno me pita"

" Naravno, hvala" rekla sam.

Tako je ljubazan prema meni, čak i ako zna da sam ja naslednica i da on neće postati kralj.

" Moram da idem, vidimo se uskoro"

" Vidimo se" osmehnula sam mu se

" Napokon je otišao" rekao je Elio i stao pored mene." Ume da bude naporan i ako je princ."

" Bio je vrlo ljubazan" oštro sam ga pogledala

" Stvarno? Pa, zapravo voli da naredjuje i da je sve po njegovom. Jako je uobražen i pohlepan."

" Nije tako. Jako je fin." branila sam ga

" Nisi ga dobro upoznala,ali videćeš ima vremena" pokvareno se osmehnuo.

" Nemoj da si tako pokvaren" udarila sam ga u ruku.

Uhvatio se za mesto u koje sam ga udatila " Auu, to boli. Princeza ne sme tako da se ponaša"

" Ja sam izuzetak" isplazila sam mu se.

Osmehnuo mi se gledajući me pravo u oči.

Velika ulazna vrata su se naglo otvorila. U dvoranu je išao visok stariji čovek obučen skroz u crno i nosio crni ogrtač. Izgledao je veoma strašno. Neka jeza mi je prošla kroz telo. Sa njegove leve strane stajao je Derek, ali ovog puta nije imao masku i šešir, a i skinuo je sako i ostao samo u beloj košulji. Crvenokosa devojka je bila sa desne strane. Nosila je belu majicu, a preko je imala crnu kožnu jaknu i uske crvene farmerice.
Ona i Detek nisu izgledali tako opasno za razliku od starijeg čoveka koji je stajao izmedju njoh i posmatrao sve prisutne u prostoriji svojim krvavo crvenim očima.

" Ko je ovde Viktorija?" rekao je grubim glasom.

" Eliote, ko je ovo i zašto me traži?" uplašeno sam ga upitala

Vidim da je namršten " To je kralj demona, tvoj deda"
.........................

Evo novog dela. :)
Hvala svima koji čitaju moju priču. Drago mi je da vam se svidja. Probaću da objavljujem nastavke na vreme i izvinite na greškama. ♡

Trenutno pišem novu priču zove se "AKADEMIJA NADPRIRODNIH" i nadam se da će vam se i ona svideti.
:)