Crni Anđeo

RAZGOVOR

Legla sam na krevet i čekala Dereka da se vrati. Pregledala sam celu sobu,savršena je.
Šta da radim kada me Eliot bide video u školi? Ne znam kako da se suočim sa njim sada. Možda ne bi trebalo da idem u školu neko vreme, ni da mu se približavam. Kako da mu objasnim situaciju u kojoj se nalazim. Moram da razmislim dobro pre nego budem otišla da razgovaram sa njim, ali u ovom trenutku, mislim da je dobra ideja da ga izbegavam. Fokusiraću se na plan i da nadjem način kako da izbavim oca. Tako da ću ovo sto sam saznala iz Eliotovog dnevnika da ostavim po strani. Bolje da ne pominjem nikome, za sada.

" Odmaraš? " Derek je stajao kod vrata.

Podigla sam se u sedeći položaj " Ne, samo razmišljam "

" O čemu?" približavao mi se " Uskoro će doneri tvoje stvari"

" Ma ništa bitno, samo neke sitnice " osmehnula sam se " Važi "

Seo je na krevet " Ovo je loša ideja, nije trebalo da dolazis. Stvarno to mislim "

" Ne brini za mene, znam šta radim. Bar mislim da znam." legla sam ponovo.

" Viki,samo se uvlačiš u nevolju. Ne znaš kakav je kralj u stvari."

" Vazan mi je otac, a za kralja ću se lično pobrinuti, čim ojačam " nasmejala sam se.

" Čuvaj se " ustao je " Pomoćiću ti koliko mogu. A sada, da li si gladna?"

" Ne " naglo sam ustala i stala ispred njega " Možeš li da mi pokažeš palatu?" gledala sma ga molećivim pogledom i nadam se da će upaliti.

" Pokazaću ti " krenuo je prema vrarima " Ali ovde nećeš ništa postići takvim pogledom kod drugih demona. Njima moraš da narediš,a ako ne pristanu preti im."

" A šta je sa tobom? Da ti naredim ili pretim " pogledao me je, a ja sam mu se nasmejala.

" Ništa od toga. Uradiću sve i ako me samo pitaš " nastavio je " Hajde, idemo "

Izgleda kao da ima osećanja, barem malo. Za razliku od ostalih koji su nekako hladnokrvni prema meni, a i prema ostalima. Ovde uopšte nije prijateljska atmosfera. Držaću se blizu Dereka, mislim da je to dobro za sada.

" Hajde, sporaću "

Trgnulasam se na njegov glas i brzim korakom krenula prema njemu "Zamislila sam se"

" Nemam šta zanimljivo da ti pokažem, sve što si videla donsada sve je isto. Mračno, zlobno , jezivo. Takva ti je cela palata."

" Ja, volela bih da vidim sobu svoga oca " gledala sam pa pravo u oči, ozbiljnim pogledom.

" Zašto želiš da vidiš njegovu sobu?" grubi glas je upitao.
Naježila sam se od tog grubog glasa, o samo da ne provali nešto. Postajem jako nervozna. Ne smem ni da ga pogledam, samo čujem njegovo duboko disanje.

" Ja, želim da znam nešto o njemu. Ipak, otac mi je. Ne znam čak ni kako izgleda " gledala sam u pod dok sam govorila.

" Tako znači " disanje mu se umirilo.

Podigla sam pogled i primetila da gleda u Dereka, kraičkom oka sam primetila da Derek odmahuje glavom.

" Možeš da pogledaš njegovu sobu " došao do mene.

Stajao je tako blizu, jeziv je, naježila sam se. Jeste da je star, ali je opasan. Moraću da pripazim da se ne pokačim sa njim,jer ću sigurno završiti mrtva.
Pruzio mi je mali srebrni kljič. Gledala sam ga nekoliko sekundi i na kraju sam ga uzela iz njegove ruke. Ne mogu da verujem da mi je dao ključ. Gledala sam ga kao da je neki dragoceni kamen. Osetila sam kako me nelo hvata za ruku, to je bio Derek. Povukao me je i prošli smo pored kralja. Zašto me vuče, po stisku njegove ruke vidi se da je napet i preplašen. Izgleda da se baš plaši kralja. Možda kralj deluje da je jeziv i veoma strašan, ali kako se ophodi prema meni, ne bih rekla da je toliko opasan.

" Polako, jedva držim korak sa tobom"

" Izvini " odjednom se zaustavio i okrenuo prema meni stavivsi ruke na mpja ramena. Gledao me je veoma ozbiljno i nekako preplašeno. " Slušaj, on misli da ti nisam rekao za oca. Mislim da je u tamnici. U celoj palati samo nas petoro zna da je tvoj otac živ i kralj. Ne smeš mu reci, obećaj mi."

" Obećavam " osmehnula sam mu se, a on me je još gledao kao da je video duha.

" Dobro " sa olakšanjem je udahnuo "Vodim te do sobe tvog oca"

Soba se nalazila na drugom kraju palate, zapravo na trećem spratu. Vrata su bila tamno brao sa srebrnom ključaonicom. Otključala sma ih sa ključem koji mi je kralj dao. Polako sam ih otvorila,unutra je mračno ništa ne vidim.
Derek je ušao prvi i upalio svetlo. Cela prostorija se sada jasno videla. Soba je ogromna, sa kraljevakim krevetom na levoj strani koji je duplo veći od mog. Sve je bilo tamno plavo i po neki detalj je bio crn. U desnom uglu se nalazila mala garnitura sa stočićem. Tu je takodje bio i braon piseći sto na kome su stajali neki papire i odmah so njega je bila polica sa knjigama. Na prozorima su bile navučene roletne, ova prostorija već duže vreme nije čišćena, sve je bilo prašnjavo. Sigurno nisu otvarali ovu prostoriju od kad je moj otac strpan u tamnicu.
Pored kreveta je mala komod na kome stoji lampa i ram.
Došla sam do kreveta i sela. Veoma je udoban, udobniji od onog koji sam ja dobila. Uzela sam sliku, na njoj je sigurno moj otac,ovde je bio mlad. Kratko ošišana crna kosa, krupne sive oči, imao je malo izbačenu bradu. Ovde ima oko dvadesetak godina. Ne izgleda mi baš srećno.
Derek je seo pored mene " Jesi li dobro?"

" Jesam " odložila sma sliku nazad na mesto. Naslonila sam se na njegovo rame "Zašto kralj mora da bude toliko okrutan.? "

" Ne znam " odgovorio je " Hoćeš da ostaneš ovde sama?"

" Ne " ustala sam "Želim da odem u svoju sobu. Doćiću ovde drugi put da razgledam "

" Hajde " ustao je i on "Otprariću te "

U tišini smo išli ka mojoj sobi. Nadam se da ću uspeti da nadjem nešto što će mi pomoći u oslobadjanju oca. Demonska strana je jača, tako da ću morati da treniram sa njima. To mi jedini način da uspem. A i moram da ubijem kralja, on je najveća pretnja. Samo kako da ga ubijem kada je on najjači.? Moraću da mu nadjem slabu tačku, tako da moram otići u tamnicu, a da on ne sazna.
Stigli smo do moje sobe, Derek je ušao unutra sa mnom. Na krevetu me je čekala roza spavaćic. Uzela sam je i otišla u kupatilo. Kada sam se presvukla vratila sam se nazad u sobu i legla u krevet.
Derek je sedeo pored mene " Dobro si? "

" Jesam, samo sam malo umorna "

" Idem ja, a ti se odmori "

Ustao je, a ja sam ga uhvatila za ruku " Ne idi, ostani. Ne želim da budem sama, ne posle svega što mi se desilo"

Gledao me je, pa je na kraju legao pored mene. Bila sam mu okrenuta ledjima, a on mi se skroz približio i zagrlio me je. Na ledjima osećam toplinu njegovog tela, uhvatila sam mu ruku kojom me je zagrlio i čvrsto je držala. Da znam da je tu i da neće otići. Sada mi je potrebno neko sa kime mogu da pričam. A on je jedina osoba kojoj mogu da verujem.

----------------------------------

Nastavak, nadam se da nije dosadan. Nemam neku inspiraciju. Napisala sma prvo sto mi je palo na pamet. :))