Crni Anđeo

PLAČ SREĆE

Napokon je zvonilo za kraj nastave. Samo sam razmišljala o pismu, jedva čekam da dodje Liam po mene. Želim da znam šta je bilo sa Eliotom.
Derek takodje nije došao u školu, izgleda da je baš imao puno obaveza.

" Viki" dozivala me je Darija

Okrenula sam se prema njoj " Reci"

" Gde je Eliot? Nije došao danas u školu. Da se niste možda posvadjali?

Kada je izgovorila njegovo ime, oči su počele da mi se pune suzama.

" Izvini, Viki,nisam htela da te uznemirim" zagrlila me je

" Uredu je" veštački sa joj se osmehnula

" Neću te ništa pitati za njega. Hoćeš onda sa mnom do tržnog centra, da nadjem neke dobre farmerice. Izlazim danas sa Ejdanom, pa mi je potrebno tvoje mišljenje oko garderobe" gledala me je onim malećivim očima.

" Važi, idemo" rekla sam.

Potreban mi je mali predah, da zaboravim na sve i da ubijem vreme.
Neću moći da budem mirna kući i da čekam osam sati. Dobro će mi doći druženje sa Darijom.

* * *

Vratila sam se kući u sedam sati. Darija je pet sati razgledala butike, pa se čak i po drugi put vraćala da isprobava farmerice.
Možda jeste otišla po farmerice, ali je na kraju kupila dve haljine i dve majice.
Na putu do kuće smo se zaustavile i u prodavnicu obuće u kojoj je kupila crvene lakovane štikle.
Ne znam šta će na kraju da obuče, ali sigirno će me pozvati da pita šta od svega toga da obuče.
Skinula sam stvari koje sam nosila u školi i obukla crne farmerice i belu široku majicu na kratke rukave sa cvetovima. Obula sam crvene starke i ispružila se na krevetu.
Ne mogu više da čekam Liama,zašto ne požuri?
Imam jako čudan osećaj u vezi ovoga, kraljica je rekla da moram da dodjem hitno danas, ali zašto?
Ustala sam sa kreveta, uzela kožnu jaknu i sišla u prizemlje.
Mama je sedela i gledala televizor.

" Gde je tata?" upitala sam je

" Radi, vraća se tek ujutru. Da li ti treba?"

" Ne, samo pitam" došla sam do nje "Idem ja u šetnju sa Darijom i prespavaću kod nje"

" Opet ćeš prespavati kod nje?" iznenadjeno je upitala

" Da, i sutra ćemo ići zajedno u školu" osmehnula sam se, uvek pali kada se smešim, poveruje u svaku reč.

" Važi, dušo" nasmešila mi se

" Idem ja" izašla sam napolje.

Liam bi trebalo uskoro da stigne.
Pogledala sam na telefon, bilo je petnaest do osam.
Duvao je jak vetar i bilo je hladno. Šetala sam se trotoarom,napred i nazad da bih se ugrejala.
Gde je do sada, nervozna sam, ne mogu više da ga čekam.
Da li on uopšte zna gde ja živim? Šta ako me on čeka kod portala,a ja stojim ovde.

" Princezo" okrenula sam se kada sam čula Limov glas

" Napokon." brzo sam stala ispred njega " Šta je bilo sa Eliotom?"

" Moramo da požurimo, sve ćeš saznati kad stigneš u palatu" rekao je i krenuo.
Brzim korakom je išao, izgledalo je kao da se uputio u slepu ulicu gde jw portal.
Ušli smo baš u tu ulicu kao što sam i mislila.
Imao je isti privezak kao i ja, uradio je isto što i Eliot. Portal se otvorio i ja sam brzo utrčala unutra.
Nalazila sam se u balskoj dvorani, sve je bilo očišćeno,kao da nije ni bilo onog bala.

" Viktorija, podji sa mnom" kraljica je stajala na vrhu stepeništa.
Ovog puta je izgledala nekako umorno, imala je podočnjake i bila je veoma bleda.
Počela je da se penje na stepenište sa desne strane koje vode u deo sa osobljem.
Pratila sam je, u tišini je išla nije progovorila ni reč. Zaustavila se kod belih vrata sa srebrnim okvirom.
Otvorila ih je i ušla unutra, a ja sam išla za njom.
Soba je bila manja od one u kojoj sam ja boravila. Kada sam pogledala krevet, na njemu je ležao Eliot, u istom onom odelu koje je nosio na maskenbalu.

Brzim korako sam došla do njega "Eliote, probudi se " sela sam na krevet.
Na licu nije imao više nijednu modricu, a i ogrebotinu.

" U komi je. Uradila sam sve što sam mogla, ali nisam bila dovoljno jaka da ga u potpunosti izlečim." oborila je glavu " Imao je jako unutrašnje krvarenje, i sama si videla da je prestao da diše, ali sam uspela sve da uradim da bih ga vratila. Nije bilo dovoljno da se probudi, samo da ostane živ. Sada je ostalo samo da čekamo i vidimo da li će se probuditi."

" Drago mi je da je barem živ " suze radosnice su mi se slivale niz lice " Ta devojka ga je baš pretukla"

" Možeš da ostaneš ovde sa njim, ako hoćeš" osmehnula mi se

" Naravno, ostaću ovde " kada sam rekla kraljica je izašla napolje.

Legla sam pored njega i rukom prelazila preko njegovog obraza. Jagodice su mu bile ružičaste, izgledao je kao malo detence.
Grudi su mu se spuštale i podizale, drago mi je da je živ. Disanje mu je bilo ujednačeno i stabilno.
Nisam mogla da obuzdam suze koje su mi sve više i više tekle, jako sam srećna.
Tako je sladak dok spava. Gorim, jako sam nervozna u njegovoj blizini, ali on sad ne može da me čuje i ako bih volela. Samo da vidim one njegove prelepe oči koje me gledaju sa pono ljubavi i nežnosti. Približila sam mu se još malo i bila tačno na milimetar od njega, zagrlila sam ga jednom rukom i ležala pored njega u nadi da će se probuditi. Zelim da mu pomognem, ali ne znam kako, samo mi ostaje da čekam.
Udahnula sam duboko i probala da se smitim i prestanem da plačem. Telo je počelo još jače da mi gori, svaki deo me je pekao, kao da me neko polio vrelom vodom. Osećam jaku energiju koja mi teče duž tela i napušta me počinjem da se osećam malaksalo i slabo. Šta mi se to dešava?
Glava je odjednom počela da me boli i vid mi je bio mutan. Naglo sam ustala sa kreveta i probala da stojim,ali sam se srušila i nisam mogla da se pomerim.
Glavobolja i mutan vid su polako počeli da popuštaju, a i telo mi više nije gorilo, sve je počelo da se polako vraća u normalu.
Šta je to uopšte bilo? Zašto je to bilo tako iznenada? U par sekundi mi je toliko pozlilo. Ustala sam sa poda i sela na krevet da bih došla sebi.
Ovako nešto mi se nikad nije desilo, da mi ovako bude loše.
Na ruci sam osetila toplinu, nešto me je dotaklo toliko vrelo, da osećam peckanje na prstima.

" Viki " tako je tiho i slabo izgovoreno

Pogledala sam iza sebe i videla Eliota koji me gleda sa svojim kristalno plavim očima.

Smeška mi se " Ćao "

Suze su mi krenule na oči " Kretenu jedan " zagrlila sam ga dok je on još ležao

" Polako, ne mogu da dišem" jedva je izgovorio

" Nemoj više nikad da si me tako uplašio, mislila sam da si mrtav" jecala sam od plača

" Ne plači" milovao me je po kosi

" Ne mogu, moram da izbacim sve iz sebe, biće mi lakše "

Poljubio me je u čelo " Dobro, dobro. Ako će ti biti lakše."

Ponovo sam legla pored njega i zagrlila ga čvrsto " Više te ne puštam iz svog zagrljaja i neću ti dozvoliti da uradiš onakvu glupost "

" Hvala ti " rekao je kroz osmeh

" Za šta?" upitala sam

Rukom mi je podigao glavu i približio se " Zato što brineš za mene " spustio je usne na moje.
Poljubac je bio tako sočan i dug.

Vrata su se otvorila " Opa, neću da vas prekidam" reka je Meri " Da li ste gladni?"

Brzo smo se sklonili jedan od drugog, kada sam ga pogledala bio je skroz crven. Nasmejala sam se, a on me je zbunjeno pogledao i počeo je da se smeje.
Tako je imao sladak osmeh od kojeg sam se topila.

" Naravno da smo gladni " odgovorila sam

" Eliote drago mi je da si dobro" osmehnula se " Doneću vam večeru čim bude spremna "

" Važi, hvala Meri " rekao je Eliot.

.....................................

Nastavak, uspela sam da ga napišem ranije.
Evo napokon sam napisala šta je bilo sa Eliotom. Nadam se da vam se svidja. :)
I izvinite na greškama.
Hvala što čitate.♡