Crni Anđeo

MISTERIOZNA PROSTORIJA

Unutra je bilo mračno, primetila sam nekoliko sveća, takodje je bilo puno baklji.
Ušli smo unutra, ali jedva smo uspeli da vidimo.
Derek je prišao stolu i uzeo šibise koje su stajale pored sveće. Upalio je nekoliko sveća, a zatim i nekoliko baklji. Cela prostorija je bila osvetljena. To je bila mala kancelarija. Jedan sto koji je imao dve fioke sa desne i dve sa leve strane. Na stolu su se nalazili papiri i knjige. Desno od stola se nalazila polica, na kojoj nije bilo puno knjiga, ali je bilo dosta figurica. Na levoj strani je bio veliki kockasti metalni kovčeg. Bio je zaključan, nisam imala ključ tako da nisam mogla da ga otvorim.
Sela sam za sto i listala papire, ovde sve pise o svakom andjelu. Nešto kao dosije od svakog andjela. Njihove slabosti, njihove veštine, ime, položaj. Sve ima, bukvalno sve. Kako je uspeo da nabavi ovo? Zašto je to skrivao?
Mogao je da pokaže ocu i mogli su da pobede andjele. Odložila sam papire na stranu i orvorila prvu fioku sa desne strane. Unutra sam našla još papira i dva pisma.
Uzela sam ih i otvorila prvo pismo, rukopis mi je bio tako poznat.

" Tristane,
Tvoj otac je preterao, moraš ga ubediti da ne započinje rat. Ne želim da nedužni stradaju. Molim te, učini to za neme. Trebalo bi da se nadjemo i razgovaramo. Ne sme da saznaju da smo u kontaktu, zato je bolje da se nadjemo na našem mestu. Večeras tačno u ponoć.

Aurora "

Ovo je pismo od moje majke. Oni su se dopisivali preko pisama. Kako su uspeli da drže sve to u tajnosti? Pogledaću i drugo pismo, ali šta je napisao moj otac njoj, bilo bi mi lakše da sve povežem. Otvorila sam pismo i počela da ga čitam.

" Tristane,
Žao mi je što je tvoj brat ubijen, ali sam sigurna da nisu andjeli krivi za to. Znam da ima puno nastradalih sa obe strane, i stvarno mi je zao zbog tvog brata. Tvoj otac pokušava da nas okrene jedne protiv druge.
Molim te veruj mi.
Želim da se nadjemo, da razgovaramo. Moram nešto važno da ti kažem. Znam da me mrziš, da mrziš sve andjele, ali stalo mi je do tebe i grešiš u svemu.

Aurora "

Andjeli nisu ubili njegovog brata, onda znači da je neko od demona, ali ko? Odložila sam pisma sa strane i nastavila da gledam druge fioke, ali u njima su bili samo obični papiri i neke beleške o andjelima.

" Viki, pronašao sam pismo " okrenula sam se prema Dereku čim je to izgovorio.
Stajao je pored police i držao knjigu u ruci, izgleda da je pismo bilo sakriveno u knjizi.
Ustala sam sa stolice i uzela pismo iz Derekove ruke.
Pismo je bilo bez koverte i bilo je izgužvano, ivice su bile unoštene i iscepane, a slova su već bila bleda. Ovo pismo je baš uništeno u poredjenju sa druga dva.

" Dragi Tristanen,

Zašto se nisi pojavio? Čekala sam te. Nadam se da ti se nešto nije desilo i da je sve uredu.
Moj otac je ubijen od strane demona, pojavili su se u palati kada ja nisam bila tu. Biću krunisana uskoro.
Nadam se da ću kao kraljica da ubedim tvog oca da odustane od rata. Znam da sada kada postanem kraljica, neću moći da komuniciram sa tobom. Zato je ovo zadnje pismo koje ti pišem. Hoću da ti kažem da te volim i da ću te uvek voleti. Znam da nećemo moći da budemo zajedno, zato sam samo htela da ti kažem ZBOGOM.
Takodje, tog dana kada sam ti rekla da se pojaviš i da moram sa tobom da razgovaram. Tada je trebalo da ti kažem da sam trudna i da ćeš postati otac, ali mi je žao sto nisam videla tvoju reakciju, ali mislim da će ovo dete biti spas za oba kraljevstva.

Volim te,
Aurora"

Mama misli da sam ja spas za oba kraljevstva. Možda je upravu, ipak ja sam pola andjeo pola demon. Možda bih modla da ih sve ubedim da ne ratuju više već da svi žive u miru. Ali ovaj kralj je opasan, plašim ga se. Ne postoji način da ga ubedin na mir.
Jedino, ali ne znam kako to da izvedem, jedini način da ovde bude mir je da kralj bude ubijen.

" Moramo ubiti kralja " gleda sam Dereka veoma odlučno.

" Šališ se?" iznenadjeno me je gledao "Da li si poludela? Ne možemo da ubijemo kralja, previše je moćan."

" Ne šalim se, ozbiljna sam. Nema veze što je moćan, sigurno ima slabu tačku, a ja ću je otkriti" odložila sam pismo na sto.

" Ti si stvarno luda " prekrstio je ruke

" Nisam, samo želim mir, a to je jedini način da bude mira." rekla sam, zevnuvši. Odjednom sam postala umorna, ipak ujutru moram u školu, to je tako dosadno.

Derek je izašao iz ove prostorije i bio u sobi pored zida i gledao me " Vreme je za spavanje, tako da ostavi za sutra razgledanje,sada znaš i sa kako da otvoriš ovaj zid "

Upravu je, treba mi odmor. Krenula sam prema njemu i saplela sam se na pukotinu koja je bila u podu. Počela sam da padam, zatvorila sam oči od straha, ali nisam pala. Kada sam otvorila oči bila sam tačno nekoliko centimetara od Derekove glave, nosevi su nam se zamalo dodirnuli.
Ubrzano je disao, i gledao me pravo u oči, dah mu je bio vreo. Nakrivila sam glavu i približila mu se, odjednom sam spustila usne na njegove,bile su tako vrele i meke. Odjednom sam primetila da se ukočio, ali se posle nekoliko sekundi opustio i čvrsto me privukao sebi. Poljupci su bili tako sočni i nežni, odjednom je celo telo počelo da mi gori. Morala sam da pa poljubim, nešto me je vuklo. Setila sam se Eliota, nisam mu nista rekla, samo sam otišla, ali ipak, posle svega ne mogu da ga pogledam u oči i posle onoga u njegovom dnevniku. Moraću da ga zaboravim.
Rukom sam prošla kroz Derekovu kosu, tako je gusta i meka, klizi mi kroz prstima. Pocela sam da gubim dah, odmakla sam se dovoljo da su nam se nosevi dodirivali, odjednom sam se nasmešila, nekako sam srećna.
Primetila sam da se i on smeška, stvarno ne verujem da se ovo desilo, kao da je san.

--------------------------------------

Izvinite što kasnim sa nastavkom, nadam se da će vam se svideti. 😊