Crni Anđeo

PORUKA

Viktorija P.O.V

Čula sam kucanje na prozoru. To je bio Derek.
Šta li on radi ovde?
Došla sam do prozora i otvorila ga.

" Hej, Viki, Da li si dobro?" rekao je i ušao u moju sobu.

" Da dobro sam, šta ti radiš ovde?" upitala sam ga.

" Došao sam da te posetim. Bar nisi više uzrujana" osmehnuo mi se.

" Da sada mi je mnogo bolje" veštački sam se osmehnula " Ideš u školi?"

" Ne, moram da se vratim nazad, kralj ne zna da sam otišao. Danas moram da ostanem u palati. Samo sam došao da vidim kako si"

" Okej, bolje mi je stvarno, moram da idem inače ću da zakasnim"

" Važi, idem i ja." krenuo sam prema prozoru " Planiram danas da poserim tvog oca u tamnici, da li ima nešto što želiš da mu kažeš ili da napišeš poruku, mogu mu preneti"

Skočila sam od sreće i zagrlila Dereka " Stvarno bi to učinio, hvala ti, sačekaj, napisaću poruku"

Uzela sam jedan papir iz fioke i sela za pisaći sto da napišem poruku.
Uf, kako da počnem? Šta da napišem?
Pa počeću nekeko

" Volela bih da postoji drugačiji način da stupim u kontakt sa tobom, ali mislim da je i ovo dovoljno. Od kad sam saznala za tebe, žudim da te upoznam, svog pravog oca. Naćiću način da se upoznamo, a i kako da te izbavim iz tamnice. Želim da znam sve o tebi. Želim te pored sebe, imam toliko pitanja na koja mi majka ne može odgovoriti. Moja demonska strana je opasna i ako imam neke sposobnosti koje samo ti imaš, jedino bi ti mogao da me naučiš.
Moram da nadjem način da dodjem do tebe, pa makar i morala da se pridružim demonima da bih uspela u tome. Obećavam ti da ćemo se uskoro upoznati. Nadam se da i ti želiš mene da upoznaš onoliko koliko i ja tebe. Možda si se nekada pitao gde sam, kako izgledam, da li sam dobro. Stvarno mi trebaš, ne mogu sama da se izborim sa ovim, ovo je sve novo za mene, a majka mi ne pomaže ni malo. Uči me kako da budem andjeo, da se borim, ali mi ništa ne govori.
Upoznaćemo se jednom, sigurna sam u to.

VIKTORIJA "

Napisala sam poruki, nije baš nešto dobra, nisam imala puno vremena, sledeću ću sigurno bolje napisati i smisliti, ovo je bilo veoma brzo pisanje. Ustala sam sa stolice ponevši papir sa sobom. Savila sam ga i dala Dereku.

" Ne čitaj, važi?" osmehnula sam se

Nasmejao se " Ne brini neću " izašao je kroz prozor i otišao.
Uzela sam torbu i obukla jaknu. Sada da krenem u školu, ali baš mi se i ne ide, barem će tamo da bude Eliot, bar se nadam da će da dodje, stvarno mi nedostaje, baš dugo nije bio u školu.

Eliot P.O.V

Gde je ona? Zašto kasni? Nije mi odgovarala sinoć na poruke, a ni na pozive.
Sedeo sam za njen sto i čekao je, čas će uskoro početi već je zvonilo.
Odjednom je utrčala u učionicu i sela pored mene sva zadihana.

" Hej, jesi li dobro? Zašto si trčala?" upitao sam je.

" Dobro sam. Morala sam da trčim da ne bih zakasnila" osmehnula mi se, ali to nije onaj njen osmeh, ovaj je bio drugačiji, a i oči su joj bile crvene. Plakala je.

" Da li si dobro, zašto si plakala? " privukao sam stolicu bliže njoj.

" Nisam plakala, prestani da me ispituješ" povisila je ton.

" Šta se desilo? Čudno se ponašaš. Zašto mi nisi odgovarala na poruke i pozive?" upitao sam je.

" Nisam imala vremena, puno obaveza, znaš." glumila je, znao sam da laže, nije baš dobra u tome.

Profesorka je ušla na čas, a ja sam gledao Viki i pokušavao da shvatim u čemu je stvar. Šta joj je? Nešto se desilo, ali neće da mi kaže šta.
Još nismo počeli sa predavanjem, profesorka je upisivala čas.
Vrata su se otvorila i u učionicu je ušao policajac.

" Izvinite što vas prekidam, ali treba mi Viktorija Krejmar" rekao je i gledao sve djake.
Šta on hoće od Viki? Samo da nije nešto uradila.

" To ja sam " ustala je.

" Podjite sa mnom. Moramo da razgovaramo o smrti vaše drugarice Darije"

Šta je on to rekao? Darija je mrtva. Nemoguće. Pogledao sam u Viki sav začudjen i iznenadjen, njene oči su počele da se pune suzama, a zatim je počela da plače. Uzela je svoje stvari i plačući izašla napolje sa policajcem.
Ako policija zeli da razgovara sa njom, onda je sigurno Darija ubijena. Demoni su sigurno krivi, ipak je ona bila u vezi sa Markom.
Kako su mogli da je ubiju, ona je mnogo slabija od njih.
M

oraću da razgovaram sa njom čim je bude policija pustila. Zato nije htela da mi odgovori. Nije bila u stanju, sigurno je plakala. Zato su joj takve oči, ali gde su bile?
Mobilni mi je zavibrirao u dzepu, izvadio sam ga da vidim ko me traži.
To je bila poruka od Ejdana koja glasi :

" Eliote, upravo sam saznao da je neko ubijen u Klubu. To je Darija, sigurno su je demoni ubili. Viki je bila sa njom tamo, a i još jedna devojka. Ne znam kako se zove.
Neko je takodje došao, mislim da je to bio Derek, razgovarali su on i Viki. Mislim da bi trebalo da razgovaramo u četiri oka. "

Viktorija, bila je sa Derekom u Klubu, ali šta je tražila tamo sa njim. Rekao sam joj da ga se kloni, a ona me nije poslušala. Sada stvarno moram da raspravim dosta toga sa njom. Dovodi sebe u opasnost kada razgovara sa njim i kada je u blizini demona.
Kucam odgovor Ejdanu:

" Upravo je policija odvela Viki, moraću da razgovaram sa njom. Ili bolje da se dogovorimo, imam jedan plan. Nadjimo se u kraljevskoj vežbaonici. Tamo možemo da razgovaramo, a kasnije ću da pričam sa Viki."

Ne mogu više da sedim ovde čim zvoni idem pravo da se nadjem sa Ejdanom, a potom idem da nadjem Viki. Moram da čujem njenu stranu priče. Sigurno ima nešto da kaže povodom svega ovoga, ali neću da je pretiskam.

---------------------------------------

Izvinite što kasnim sa nastavkom imam baš puno obaveza. Neću uspeti da stavljam češće nastavke.
Nadam se da će vam se svideti ovaj deo, žurila sam da ga završim, pa se izvinjavam na greškama. :)) ♡