Crni Anđeo

TRENING POČINJE

Čim sam stigla u kraljevstvo,otišla sam kod Eliota.
Ušla sam u kupatilo i presvukla se, dobro je da svaka soba ima kupatilo imače bih se izgubila tražeći ga.
Obukla sam crne helanke do kolena i belu bilder majicu.
Izašla sam iz kupatila, a Eliot više nije ležao, ovog puta je sedeo.

" Gde treba da odem?" upitala sam ga.

" Odvešću te tamo" nežno mi se osmehnuo.

" Ali moraš da se odmaraš" zabrinuto sam ga gledala.

Ustao je " Ne mogu večito da ležim, moram da se krećem. Ali mnogo mi je bolje." došao je do mene i pomilovao me po obrazu " Zahvaljujući tebi"

Zajedno smo krenuli prema dvorskoj vežbaonici.
Duboko sam udahnula i ušla, ogromna je, mnogo veća od balske dvorane. U uglu je bio veliki ring, a sa druge strane na sredini su bile poredjane strunjače u veliku kocku.
Pored zida je bio stalak sa drvenim štapovima, mačevima raznih oblika, šurikena i još dosta oružija koja nikad nisam videla. Pored njih su visile bokserske rukavice. Kod ringa, su bile zakačene vreće za udaranje, bilo ih je četiri u nizu.
Ovo je stvarno strava, ali nigde ne vidim trenera.

Ulazna vrata se otvaraju i čujem nepoznati glas " Princezo,stigli ste "

Prošao je pored mene visoki nabildovani muškarac sa kratkom smedjom kosom. Nosio je svetlo sivu trenerku i crnu bilder majicu. Okrenut mi je ledjima, izgleda veoma dobro. Koliko li ima godina? Samo neka se više okrene, želim da vidim kako izgleda. Stao je na strunjače i okrenuo se.
Crte lica su mu bile savršene, izgledao je kao san snova. Imaću baš seksi trenera.

" Zovem se Manuel,treniraću te dok ne usavršiš borbene sposobnosti" ozbiljno je rekao.

" Ja sam Viktorija" rekala sam i ako zn da on zna ko sam ja.

" Dodji ovde, da vidimo šta umeš" izvio je usnu na desnu stranu.

" Ovaj,pa ja ne znam da se borim" uspaničila sam se.

" Dobro, onda počinjemo sa vežbama, a posle trčanje"

Došla sam do strunjača i stala na dva metra od trenera. Tek sad mogu da vidim koliko ima savrseno telo.
Oči su mu svetlo zelene, ima dugačke trepavice, može da se primeti i malo izrasla brada. Izgleda kao da je u kasnim dvadesetim.

"  Za početak, počni sa vežbama da se zagreješ, biću blag prema tebi, ali posle radimo ozbiljnije " rekao je i krenuo prema Eliotu " Kada završiš, istrči pet kruga"

Ima da umrem,nikad nisam ovoliko trenirala, već mi je postalo naporno.

                               * * *

Kada sam se dogovorila sa Manuelom za sutrašnji trening koji će biti napornije nego danas, srušila sam se na strunjače i probala da se opustim.
Sve me boli. Ne osećam nijedan deo tela, ukočila sam se skroz. Kao da sam paralizovana, mislim da posle ovoga neću moći da se krećem neko vreme. Govorio mi je šta da radim i samo stajao pored Eliote. Pričali su o nečemu, verovatno o treningu. Toliko sam uspela da čujem.

Eliot je došao i seo pored mene " Kako ti je prošao prvi trening?"

Kroz uzdah sam rekla " Ubilačko. Ne mogu da se pomeram, sve me boli."

" Uskoro ćeš se navići, tek ti je prvi dan " osmehnuo mi se.

" Nadam se" gledala sam u plafon "Moram da ojačam, neću dozvoliti da povrede još nekog do koga mi je stalo"

Isprižio se na strunjači pored mene    " Postaćeš najjači andjeo, nema veze što si pola demon. Uvek ću te smatrati za andjela"

Nasmešila sam se, drago mi je da imam nekog ko me prodržava i ko je na mojoj strani.

Probala sam da ustanem, uspela sam ali jedva, sve me boli " Moram da idem. Čeka me domaći,a i kontrolni iz srpskog. Mrzim književnost. Samo se nadam da ćeš se iskoro vratiti u školu."

" Šteta, sad opet moram da budem sam" napravio je tužnu facu.

Čučnula sam i poljubila ga na blic "Videćemo se sutra "

Svratila sam u sobu po stvari,mrzelo me je da se presvlačim pa sam ostala obučena u opremi za trening.
Pomoću portala sam se vratila nazad u onu usku slepu ulicu.
Bilo je oko sedam sati, polako je počeo da pada mrak.
Obukla sam jaknu i stavila ranac na ledja. Ne vidim baš najbolje,pa ću ogrlicu staviti oko vrata kada se budem vratola kući. U ovoj ulici nije bilo svetla, dobro je da se barem malo vidi inače bih udarila u nešto.
Plašim se mraka, bolje je onda da požurim kući.
Izašla sam iz slepe ulice i uputila se prema kući, ulične svetiljke su osvetljavale put, tako da me nije strah,ne baš toliko,ali se ipak plašim.
Moram da prodjem pored škole, ona izgleda tako strašno,sva svetla su pogašena, sada je kao ogromna ukleta kuća.
Neka senka je prošla kod škole, kada sam malo bolje pogledala videla sam da neko stoji kod vrata. Nemoguće, pa to je Marko, Darijin bivši dečko. Šta on radi ovde. Nisam ga videla još od one zabave kada sam upoznala Eliota.
Neko mu je dolazio u susret, neka devojka, već je našao zamenu za Dariju. Pa to je ona crvenokosa koja je pretukla Eliota. Šta oni rade ovde?
Malo ću ih posmatrati,možda i saznam nešto. Sigurno imaju neki zadatak, ali kakav?
Približiću im se, možda i čujem njihov razgovor.
Ima dosta drveća i žbunja,sigurno ću uspeti da se sakrijem.
Polako sam se šunjala i stala na svako mesto iza kojeg bih mogla da se sakrijem.
Bila sam na jedno petnaest metara od njih, ali još uvek nisam čula šta pričaju. Neko me je povukao i stavio ruku na usta. Nemoguće da su me uhvatili, kako su znali da sam ovde, dobro sam se prišunjala. Ima jak stisak ovo je neki dečko koji me drži. Osećam nečiji dah na vratu, naježila sam se od straha. Šta će sad da mi uradi? Volela bih da je to Eliot. Da bude isto kao i na žurci kada mi je pomogao da me ne uhvate. Mislila sam da će mi srce iskočiti iz grudi od jakih otkucaja. Osoba koja me je držala, polakoi nečujno me je vukla unazad. Stali smo iza ugla škole,a zatim me je pustio. Htela sam da pobegnem, ali ipak želim da znam ko je to bio. Naglo sam se okrenula i iznenadjeno ga gledala.

" Šta ti radiš ovde?" tiho sam rekla.

...........................................

Evo ga novi deoo :)
Nadam se da je bar malo zanimljiv i izvinite na greškama.
Sledeći deo stavljam u subotu. ♡

Hvala što čitate :) ♡