Završili smo sa večerom koju nam je Meri donela, bila je jako ukusna, imaju baš dobrog kuvara.
Stavila sam poslužavnik na sto i vratila se nazad kod Eliota i ušuškala se pored njega. Čula sam glasne korake koji su se približavali i zaustavili se tik ispred vrata. Brzo sam se pomerila i lepo sela na krevet.Otvorila su se i u sobu je ušla kraljica " Eliote, tako mi je drago da si dobro"
" Hvala vam što ste me spasili, vaša visosti " rekao je Eliot, blago se naklonivši.
" Ne moraš da mi zahvaljuješ" osmehnula se
" Kako si ga spasila?" upitala sam radoznalo, ona jeste kraljica, ali mi je i majka pa joj je persiram, mislim ne uvek.
" Kada te je Liam vratio kući, učinila sam sve što je u mojoj moći da mu spasim život. Prestao je da diše, ali upotrebila sam isceliteljske moći i ubrzo je srce počelo ponovo da mu funkcioniše, ali kada neko koristi takvu moć on slabi, a i njegova životna snaga."
" Da li je to možda peckanje u celom telu, glavobolja, vrtoglavica i malaksalost?"
" Da, na to sam mislila. Što više koristiš takvu moć, tvoje telo stari. Vidim da si uspela da iskoristiš isceliteljske moći. Zato se i Eliot probudio, izlečila si njehovo telo dovoljno da može da funkcioniše, za početnika to nije loše."
Zbunjeno sam je gledala " Pa hvala, ali ja ne znam kako sam to iskoristila"
" Željom. Jedino tako možeš da koristiš moć, ako želiš da pomogneš nekoj osobi onda se moć sama aktivira."
" Razumem" klimnula sam glavom
" Došla sam ovde sa razlogom." ispravila se " Viktorija, ti bi trebala da počneš sa obukom, i to ubrzo."
Podigla sam obrvu " Kakvom obukom?"
" Moraš naučiti kako da se boriš, a i da kako da koristiš svoja krila." rekla je " Zato sam ti obezbedila učitelja i svakog dana posle škole ćeš dolaziti ovde na trening."
" Kog učitelja?" gledala sam je vrlo radoznalo
" Trening ti počinje sutra, tada ćeš upoznati svog učitelja. Posle škole možeš i sama da dodješ ovde, znaš kako, a Eliot će ti takodje pomagati čim se oporavi. "
" Ali ja nisam ponela torbu za školu"
" Ne brini, to ću ja srediti " okrenula se prema vratima " Viktorija tvoja soba je sredjena, možeš tamo prespavati"
" Hvala " rekla sam i gledala je kako izlazi iz sobe.
Kada je izašla ponovo sam legla do Eliota " Šta misliš ko mi je trener?"
Pravio se da je zamišljen " Pa zavisi, ima dosta njih koji bi mogli da te treniraju, ali verovatno će to biti Manuel."
" Je li on strašan?"
" Zavisi, on je mene trenirao, bio je veoma strog."
" O čoveče " naježila sam se od nervoze
" Biće sve uredu, samo radi šta ti kaže i probaj da ne zabušavaš. Čim budem mogao i ja ću ti pomagati u obučavanju"
" Ali šta ako mi traži da radim neke teške stvari. Nisam ništa radila već duže vreme, fizičko se ne računa." tužno sam slegnula ramenima
Privukao me je bliže sebi i zagrlio "Tražiće ti da radiš dosta teških vežbi, možda bude i blaži prema tebi, ali navićićeš se"
Približila sam mu se " Moram da ojačam, neću dozvoliti da se nešto desi osobama koje su mi drage " spustila sam glavu na jastuk i prislonila je na Eliotovo rame.
YOU ARE READING
Crni Anđeo
Mystery / ThrillerViktorija je obična 17-ogodišnja učenica. Sve dok se u njenom životu ne pojave dva zgodna momka. Oboje imaju tajnu koju ona pokušava da otkrije. Koliko daleko će je odvesti njena radoznalost? Da li će uspeti da pogleda opasnosti u oči?