Crni Anđeo

ISTINA

- " Zovem se Derek " rekao je " Već duže vreme te tražim"

- " Zašto? Šta želiš od mene? " uplašeno sam upitala.

Gledao me je iznenadjeno " Ti ne znaš ništa, ni ko si zapravo."

-" O čemu pričaš? Da li znaš nešto?"

-" Pa, za početak znam šta označava taj beleg, a i znam tu ogrlicu"

- " Stvarno?" upitala sam radoznalo

- " Da " osmehnuo se " Podji sa mnom i sve ću ti reći. Odgovoriću ti na sva pitanja."

Šta da radim? Želim da znam neke odgovore,ali ne poznajem ga, ne mogu da podjem sa njim.

- " Plašiš me se. Vidim strah u tvojim očima." pružio mi je ruku " Veruj mi. Neću te povrediti. Šta ako ti kažem da znam ko su ti roditelji, tvoji pravi roditelji."

Zanemela sam " Š-šta? Moji pravi roditelji?"

- " Tako je. Podji sa mnom i otkrićeš sve."

Da podjem sa njim? Podigla sam ruku da bih uhvatila njegovu. Nekoliko milimetra pa ću ga uhvatiti. Vrata su se otvorila i pojavio se Eliot. Sklonila sam ruku i okrenula prema Eliotu.

Gledao je Dereka veoma besno " Šta ćeš ti ovde? Zabranjen ti je pristup ovom klubu "

Stavio je ruke u dzepove " Došao sam po nekog "

-" Nećeš je dobiti " namrštio se " Viki, dodji. Ne veruj mu, opasan je "

Izgubljena sam, o čemu je reč. Šta se ovde dešava?
Došla sam do Eliota i stala iza njega.

- " Bolje bi ti bilo da odeš " uhvatio me za ruku i izveo " Da li si dobro? Nije te povredio?"

- " Dobro sam. Mislim da bi trebalo dosta toga da mi objasniš." ljuto sam ga pogledala " Ko je Derek? Šta želi od mene? Šta je mislio pod tim "Znam ko su tvoji pravi roditelji"? "

- " Pa...on je.." nije znao šta da mi kaže. "Vodim te kući. Ne veruj mu i ne idi sa njim, njegove namere nisu dobre."

Uhvatio me je za ruku i odveo do šanka " Idem ja kući " rekla sam Dariji"

- " Zašto? Rano je. " razocanao je rekla.

- " Ejdane, mozeš li odvesti Dariju kući kad završiš smenu? " Eliot ga je upitao

-" Naravno, biće mi zadovoljstvo " rekao je kroz osmeh.

Izašli smo iz kluba i uputilo se prema njegovom autu.

Ušla sam u auto i sela na suvozačevo mesto, zatim je i on seo pa smo krenuli.
U tišini smo se vozili.
Zašto ćuti? Rekla sam mu da želim odgovore, ali on ništa ne govori.
Gledam ga i on izgleda veoma zamišljeno. Nešto nije u redu, imam takav osećaj.

- " Mislim da bi prvo trebala da razovaraš sa roditeljima" pogledao me je na sekund " a ja ću ti ispričati ono što oni ne znaju. Vezano za tu ogrlicu i beleg."

- " Žašto mi prvo ne ispričaš ti to što oni ne znaju? "

- " Ono što ti oni budu rekli, tako sve počinje. Bolje da budeš upućena od početka" pogledao me je zabrinuto

- " Dobro, razgovaraću sa njima"

Parkirao se ispred moje kuće i isključio auto. Izašla sam, a i on isto.
Došao je tacno na metar od mene.

- " Hoćeš da udješ? " upitala sam

- " Razgovaraj sa njima, a naš razgovor odložićemo za sutra. "

Spustila sam pogled " Važi " krenula sam prema kuci, ali me je Eliot uhvatio za ruku.
Okrenula sam se i pogledala ga. Povukao me je u veliko zagrljaj. Kroz celo telo su mi prošli žmarci, počela sam da gorim.
Osećam kako mi srce ubrzano kuca, nadam se da on ne oseća ubrzano kucanje mog srca. Malo se odmakao i gledao me sa očima punim čežnje.
Rukom je prelazio preko mojih rumenih obraza, a zatim mi pomerio kosu, gledao je moje usne. Znam šta sad sledi, nervozna sam eksplodiraću.
Polako je spustio svoje usne na moje.
Bile su tako tople i meke. Ljubio me je nežno i strastveno, mislim da cu da se otopim. Imam osecaj kao da traje čitavu večnost, počinjem da gubim vazduh.
Prolazila sam rukom kroz njegovu plavu kosu i privlačila ga sve bliže sebi. Prestao je da me ljubi, ali me je još držao u svom zagrljaju.
Gledao me je u oči, zatim mu se pojavio veliki osmeh " Moram sada da idem" poljubio me je u čelo.

- " Ne. Ostani. Želim da znam istinu. Ne mogu da čekam do sutra "

-" Razgovaraj sa roditeljima, doćiću kasnije kod tebe. " osmehnuo se "Obećavam. Ovo je zadnji put da ću ući kroz prozor "

Pustio me je iz svog zagrljaja i vratio se u auto. Gledala sam ga kako odlazi.
Poljubio me je. Ne mogu da verujem. Jako sam srećna, bolje nisam zamišljala. Nisam mogla osmeh da sklonim sa lica, tako sam srećna.
Ušla sam unutra, a mama i tata su sedeli u dnevnom boravku.

Došla sam do njih " Recite mi istinu. Želim da znam ko sam zapravo? Znam da vi niste moji pravi roditelji."

- " O-odakle ti to? " upitala me je mama uplašeno.

- " Rekla mi je jedna osoba. Želim prvo da razgovaram sa vama o tome. Da li je to istina? Da vi niste moji pravi roditelji?"

Tata je gledao mamu i klimnuo glavom " Bolje sedi "

Sela sam na fotelju preko puta njih.

- " Već duže vreme tražimo način da ti kažemo, nismo baš ovako želeli. " rekao je tata

Mama je dodala " Našla sam te. Neko te je ostavio na pragu ispred vrata. Uzela sam te i unela unutra. Videla sam ženu kako beži. Ona te je verovatno ostavila. Ogrlica za koju si se raspitivala, bila ti je oko vrata, ostavila ti je kada je otišla. Nismo mogli da te ostavimo, pa smo te mi odgajali. "

Ostala sam bez reči, nisam znala šta da kažem. Ako nisu oni moji roditelj. Onda ko su oni?

- " Kako je izgledala ta žena? " upitala sam

- " Ne znam. Bila mi je okrenuta ledjima i nosila je crni ogrtač sa kapuljačom. Samo sam uspela da vidim pramen plave kose " rekla je mama.

Spustila sam pogled "Ovo je sve previše za mene ". Izgubljena sam. Ne mogu da verujem. Kad bi ovo bio san, ali nije. Ovo se stvarno dešava. Šta bih trebala sada da radim? Oči su počele da mi se pune suza, ali pokušavam da se suzdržavam da ne zaplačem.

Ustala sam " Mislim da bi bolje bilo da legnem. Ne osećam se baš najbolje "

- " Dušo, zao mi je. Nije trebalo ovako da saznaš" oči su joj se napunile suzama.

Došla sam do nje i zagrlila je " U redu je. Drago mi je što ste brinuli svo ovo vreme o meni. Vi će te uvek biti moji roditelji. Niko neće moći da vas zameni "

Mama je počela da plače, izgleda da je bila srećna što nisam ljuta na njih.
Krenula sam na sprat u svoju sobu. Sada mi je potrebno da budem sama.
Ušla sam u sobu i legla na krevet.
Ko je ta plavokosa žena? Ne želim da se moj odnos sa roditeljima promeni zbog ovoga.
Čula sam kucanje na prozoru. Okrenula sam se i videla Eliota. Ustala sam da mu otvorim prozor, kada je ušao zatvorila sam ga.
Seo je na krevet, a ja sam pored njega.

-" Rekli su ti? "

- " Da. Rekli su mi da mi oni nisu roditelji, da su ne našli na pragu i jedino što znaju o ženi koja me je ostavil je da ima plavu kosu" oči su počele da mi se pune suzama.

Privukao me je bliže sebi i čvrsto zagrlio " U redu je. Ne plači. Sve će biti dobro."

Počela sam da plačem, nisam mogla da prestanem, suze su same počele da klize niz moje obraze.

-" Kako će biti dobro? Ne znam ni ko je ta žena. Zašto me je ostavila?" rekla sam kroz plač

Poljubio me je u čelo " Ja ću ti ispričati ono što znam. A počeću od toga ko je tvoja majka i zašto te je ostavila. Veruj mi, imala je dobar razlog "