Provela sam ostatak dana u sobi. Nisam htela da izlazim.
Kada se setim šta mi je sve Logan rekao o Dereku, ne mogu da veruje da je on takav. Čak i njegova misija, nasela sam na to. Sve je bilo deo misije, ne svidjam mu se, on ne oseća ništa prema meni.
Ležela sam na krevetu, jastuk mi je bio molar od suza. Više nikad ne želim da vidim Dereka. Mrzim ga.Vrata su se otvorila i Derek je u šao u sobu, video me je da plačem i došao do mene " Da li si dobro? Šta je bili?"
Okrenula sam mu ledja " Dobro ti znaš zašto"
" Stvarno ne znam." stavio mi je ruku na rame, a ja sam je sklonila.
" Pusti me " rekla sam besno.
" Viki, šta ti je? Da li sam ja kriv? Šta sam uradio?" upitao je zbunjeno.
Ispravila sam se, okrenuvši se prema njemu i gledala ga pravo u oči " Logan mi je sve rekao. O tebi. Za šta si sposoban. Da si za malo uništuo kraljevstvo. Da si ubio čoveka. I da je tvoje misija bila da me dovedeš ovde, tako što ćš se pretvarati da si neko ko nisi samo da bih se ja zaljubila u tebe."suze su mi potekle.
Iznenadjeno i nekako tužno me je gledao " Mogu da objasnim"
" Ne, ne želim da mi objasniš, samo idi. Ne želim da te vidim." rekla sam i pokazala mu rukom prema vratima.
Seo je na krevet i čvrsti me zagrlio "Neću da idem, dok me ne saslušaš"
Probala sam da ga odgurnem, ali nisam mogla " Pisti me, skloni se" sve čvršće me je držao i privlačio sebi, čula sam njegov ubrzani ritam srca.
" Slušaj Viki, rećiću ti sve o sebi." naslonio je čelo na moju glavu " Samo me saslušaj"
" Dobro, ali to ne znači da ti verujem. Samo želim da što pre izadješ odavde" namrštila sam se.
" Logan ti je rekao dosta stvari. Ne znam kakve, ali ima i ostine u tome" delovao je nekako tužno " Ne ponosim se sa nekim stvarima što sam uradio" napravio je pauzu pa nastavio " Istina je sto se tiče uništenja kraljevstva. Nisam mogao da se suzdržim, nisam mogao da se kontrolišem. Ne znam kako. Kralj je uspeo da me obuzda i dao mi je narukvicu" podigao je rukav i pokazao srebrnu narukvicu sa okruglim privezkom na kome je bio crni kamen " Pripadala je mom ocu, on nije takodje mogao da se kontroliše. Pomigla mu je da bi ostao pri sebi takodje pomaže i meni. Ako je skinem opet mogu da izgubim razum. Nisam hteo to da ti kažem, jer sam mislio da nije važno. Od tada više ne koristim svoje sposobnosti, osim nekih osnovnih. Pominjal si čoveka. To je takodje istina, ubio sam čoveka, ali nije bilo namerno. Kira me je napala dok smo bili u ljudskom svetu, hteo sam da joj vratim. Počela je da beži i umesto nju da pogodim pogodio sam čoveka. Znam da je to bila velika greška koju ne mogu da ispravim."
Deluje da govori istinu. Ali on je demon, njima se ne može verovati. Nije trebalo da mu verujem" Što se tiče tvoje misije? Lagao si me" ustala sam čim je popustio stisak i krenula prema vratima " Ne svidjam ti se, samo si terebao da me dovedeš ovde"
Pružila sam ruku da uhvatim kvaku, ali me je Derek uhvatuo i povukao prema sebi. Gledao me je pravo u oči, a zatim čvrsto zagrlio i poljubio.
Odgurnula sam ga " Ne radi to,ne pretvaraj se"
" Ne pretvaram se" rekao je dok sam išla unazad da bi se sklonila od njega " Svidjaš mi se. Stvarno. Iskreno, moja misija jeste da te nateram da podješ sa mnom. Istraživai sam o osećanjima i zenskim potrebama. Kakve stvari vole, kako treba da se ponašaš prema devojkama. Sve dok te nisam dobro upoznao. Shvatio sam da sam se zaljubio u tebe, trebalo mi je dosta vremena da to shvatim. Kad god te vidim sa Eliotom, osećam stezanje u grudima. Bolelo je. Stvarno jeste." došao je do mene i uhvati me je za ruke i cvrsto ih držao " Shvatio sam šta je ljubav. Kada sam pored tebe osećam leptiriće u stomaku. Osećam neku toplotu koja mi se širi celim telom. Žao mi je. Nisam hteo da saznaš na ovakav način." pao je na kolena " Molim te, oprosti mi. Stvarno mi je žao. Nisam imao hrabrosti da ti kažem istinu, nisam želeo da te izgubim. Ne bih mogao da živim bez tebe."
Iznenadio me je svim ovim. Njegov pogled je tužan, vidim da se kaje zbog svega. Ove reči su me pogodile.
Povukla sam ga da bi ustao, a onda sam ga privukla bliže sebi i poljubila.
Uzvratio mi je poljubac i čvrsto stegao oko struka, ponestaje mi vazduha. Verujem mu, i mislilm da nisam pogrešila što sam se zaljubila u njega.* * *
Sada je pola jedanaest.
Moram da se iskradem i nadjem tamnicu kao i mog oca. Nosila sam pidzamu, nisam se presvlačila. Krenuću u pidzami,za slucaj ako budu primetili da je neko u tamnici, onda mogu da se vratim u sobu i pravim da spavam. Bolje tako nego da vide da sam u odeći.
Polako sam otvorila vrata i provirila. Nije nikoga bilo, zatvorila sam vrata i krenula dole.
Pažljivo sam sišla dole i gledala da nema nikoga. Bio je mrak, jedva sam videla, moram da budem pažljiva i tiha da me ne bi primetili.
Pretražila sam istočni deo zamka, ali tamo nema ništa, zato sam se vratila u glavnu dvoranu. Stajala sam i posmatrala okolo razmišljajući.
Gde bi mogao da bude ulaz u tamnicu?
Trebala sam da pitam Dereka pre nego što je otišao. Krenuću onda u zapadbi deo, možda je tamo. Ne mogu da šetam celu noć po zamku. Proveriću još ovaj deo, ako ne budem našla ulaz onda ću da pričam sutra sa Derekom.Došla sam do kraja hodnika, nije bilo ničega. Nikakav ulaz, na zidovima su bile baklje, ali nijedna nije upaljena.
Primetila sam da su zardjale, ali ova pored koje stojim nije. Čak izgleda drugačije nego ostale. Uhvatila sam je i prodrmala izgleda da nije stabilna, povukla sam je prema sebi i zid se otvorio. Još jedan prolaz. Izgleda da je ova palata puna tajni.
Ušla sam ujutra, mračno je pa ne vidim ništa, ali primećujem stepenice. Polako sam silazila, bilo je hladno i vlažno, nadilazila me je jeza. Kada sam stigla do kraja, videla sam nekoliko prostorija sa rešetkama na prozoru. To je izgleda tamnica.
Krenula sam duž tamnice, nisam primetila puno zatvorenika, sve je bilo prazno. Na kraju nisam primetila više prostorija, sem jedne koja je bila zabacena i odvojena od ostalih.
Dosla sam do tamo i ugledala nekog kako sedi na krevetu." Izvinite" obratila sam mu se.
Trgnuo se i okrenuo prema meni i gledao me je čudno " Viktorija, to si ti?"
" Oče?"
---------------------------
Evo nastavka.
Nadam se da vam se svidja.
Ceo das sam razmišljala šta da pišem, ali mi ništa nije padalo na pamet.
BINABASA MO ANG
Crni Anđeo
Mystery / ThrillerViktorija je obična 17-ogodišnja učenica. Sve dok se u njenom životu ne pojave dva zgodna momka. Oboje imaju tajnu koju ona pokušava da otkrije. Koliko daleko će je odvesti njena radoznalost? Da li će uspeti da pogleda opasnosti u oči?