Crni Anđeo

LOGANOVA BOL

Viktorija P.O.V

Došli smo do glavnog hola. Kralj je sedeo na svom tronu, a Logan je stajao pored njega. Došli smo do njih i stali jedno desetak metara od trona.

" Moj sin je došao da me vidi" pokvareno se nasmejao kralj.

" Ja više nisam tvoj sin. Za mene si ti mrtav. Uništiću te" rekao je moj otac besno.

Logan je stao ispred kralja " Prvo morate da prodjete pored mene, da bi napali kralja"

" Skloni se Logane. Ne želimo da napadnemo tebe" rekla sam mu i izvadila mač koji mi je Derek dao.
Nadam se da ću uspeti da ga iskoristim, nisam učila kako da baratam njim.

" Ja štitim svog kralja i da bi došli do njega, morate da ubijete mene" gledao nas je odlučno, vidi se da želi da nas napadne.

" Ja nisam kao moj otac. Ne želim da ti naudim. Ne želim nikome da naudim. Znam ko su bili tvoji roditelji, bili su dobri borci. I tvoja majka i tvoj otac. Bolje se povuci da ne završiš kao oni. Kralj ti neće biti zahvalan ako umreš za njega. Onda bi te smatrao djubretom kao i ostale demone koji su radili njegove prljave poslove" primetila sam da je sipao našto na mali bodež koji mu je bio zakačen na kaišu, sa desne strane. Možda je to neki otrov ili slično. Šta pokušava da uradi?

" Nije bitno šta vi mislite, vi ste izdajnik koji je deo svog života proveo u tamnici. Ne slušam vaša naredjenja i neću vas poslušati" oči su mu postale drečavo ljubičaste. Izvadio je bodež, nisam primetila da ima oružije. Krenuo je na mog oca, ali ga je on izbegao. Logan ga je napadao sve brže, nije oklevao. Moj otac je brži i izbegao je svaki napad.
Odjednom ga je uhvatio za ruku i zavrnuo, bodež mu je istao. Primetila sam da je stezao vilicu i mrštio se, bolela ga je ruka, ali nije mogai da se odupre.
Drugom rukom je formirao pesnicu i krenuo u napad, ali je moj otac zaustavio njegov napad i iskoristio svu snagu da bi mu vratio direktan udarac u bradu.
Udarac je bio toliko jak da je Logan odleteo tri metra unazad i pao. Uhvatio se za bradu, primetila sam da ima krv na usni, baš je primio dobar udarac. Bio je namršten, koliko god da ga je bolelo, zanemario je to i napao. Ovog puta je moj otac izvadio bodež i zaboo ga u njegov stomak, a zatim ga vratio nazad oko svog struka.
Logan je jauknuo i pao na kolena, držeći se za mesto gde je uboden. Mrlja krvi je počela da se stvara na njegovoj majici, pao je na ledja, ruka mu je bila skroz krvava.
Nisam znala da je moj otac toliko sposoban, nije koristio nikakve sposobnosti, bio je potpuno miran.

" Viki, molim te. Skloni ga odavde, nije ostalo još puno vremena" rekao je ne sklanjajući pogled sa kralja, koji je buljio u njega zlim hladnim očima, željnim krvi.

" Naravno" došla sam do Logana, ali ne znam šta da radim. Ima da izgubi previše krvi ako nešto ne uradim "Hajde, moraš da ustaneš" uhvatila sam ga za ruku i pomogla da ustane. Stezao je vilicu i teško disao. Znam da boli, ali moram da ga sklonim odavde.
Polako sam ga odvela do zida i pomogla mu da sedne. Dotakla sam mesto gde mu je rana, a on je jauknuo od bola.

" Izvini, nisam namerno" sklonila sam majicu da bi bolje videla ranu. Ima previše krvi koja se nije zaustavljala. Ovim tempom ima da iskrvari.

" J-jja, n-ne mogu d-da se p-pomerim" promucao je kao da je za svaku reč koju je izgovorio dobio jak ubod u stomak.

" Rekla sam ti da se skloniš. Nisi trebao da uradiš to." gledala sam u ranu, šta da uradim? Da li bi moje isceliteljske moći pomogle? Moraću da probam.

Stavila sam ruke na njegovu ranu, primetila sam da je stegao vilicu i posto napet. Verovatno ga jako boli.
Zatvorila sam oči i fokusirala se na izlečenje njegove rane. Osećala sam toplotu kako prolazi kroz moje ruke i nestaje. Mislim da uspevam, samo moram da održavam ovaj tempo da bi uspelo.

Sklonila sam ruke i primetila da je krvarenje prestalo,a rana se zatvorila. Ostao je mali ožiljak, ali je sve bilo puno krvi, majica mu je bila skroz krvava kao i farmerke.

" Zašto si mi pomogla?" bio je slab, da sam jedva čula kada je izgovorio.

" Zato što si bio povredjen. Ne mogu da te ostavim da umreš. Znam da nisi loša osoba, samo ti je potreban prijatelj." uhvatila sam ga za ruku "Treba ti neko kome možeš da veruješ. Ne možeš večno da radiš za kralja, on nije dobra osoba. Zašto radiš sve što ti kaže?"

" Znam da nije dobra osoba, ali samo mi to preostaje. Sve što mogu je da radim za njega, znam za šta je sposoban. On je nemilosrdni ubica, nije ga briga za druge." izgovorio je i probao da se ispravi, ali se namrštio od bola i nije uspeo da mrdne.

" Ubio je i rodjenog sina. Čula sam vaš razgovor. Mogao si da odbijes da radiš za njega ada znaš kakav je." stegla sam mu ruku i primetila da je gleda. Imao je tužan pogled, samo što nije zaplakao. Oči su mu sijale i izgledao je kao dečačić.

" Da sam odbio, bio bih mrtav." zadržavao je suze " Moj otac je odbio i ubili su ga. Tako rade demoni, ako neko ne poštuje naredjenja ili odbije. Bude ili ubijen ili zatvoren. "

" Žao mi je" rekla sam mu tužno "Obećavam, da od sada više neće biti tako. To je prošlost, počećemo sa novim pravilima. Nema više ubijanja ni rata."

" Hvala ti." nasmešio se " Ti ćeš biti odlična kraljica i bila bih mi čast da ti služim. Izgleda da sam bio na pogrešnoj strani."

Nasmešila sam se " Odmori se, ostavi priču za kasnije." krenula sam, ali sam zastala i približila se Loganu i šapnula mu " Izgleda da demoni imaju osećanja, ali ih kriju. Ili ne znaju kako osećanja funkcionišu, pa ne pokušavaju da shvate bol." ustala sam i krenula prema ocu.
Volela bih da nam andjeli pomognu oko ovoga. Ne znam da li ćemo uspeti sami da ga ubijemo.

Derek P.O.V

Jedva dišem, Kira je baš odlučna u tome da me ubije. Držao sam njenu ruku kojom me je stezala za vrata. Moram da se oslobodim, izgleda veoma strašno. Ako nešto ne uradim, probošće me mačem svake sekunde.

" Ubiću te na isti način kao i tvog oca. Skinuću ti glavu sa ramena. Znaš, on me je preklinjao da ga ostavim u životu, ali je ipak na kraju ostao bez glave. Odlučio je da umre da bi tebe zaštitio, ne sećaš se, imao se dve godine. Držala sam te kao taoca, zato sam ga pobedila inače ne bih imala nikakve šanse"

Kako se usudjuje.
Kako je mogla da preti mom ocu. Umro je da bi mene zaštitio.
Sada je na meni da ga osvetim, krv je počela da mi ključa, toplota se širila mojim telom. Sada mi je dosta svega. Skinuo sam narukvicu i osećam moć. Preplavljen sam besom, posle svega ovoga joj neću dozvoliti da preživi.
Krila su mi se pojavila, osećam oštre očnjake u ustima. Na rukama su mi se pojavile kandze. Možda je ovo bila loša ideja, ali to je jedini način. Primetio sam strah u njenim očima. Pustila me je i udaljila se od mene. Vid mi ne postao mutan, ovo je znak da gubim kontrolu. Plašim se prizora koji ću da zateknem kada se budem vratio u normalu. Crvena aura je bila oko mog tela i postajala sve jača i jača.
Moram je napasti, osećam njenu krv.

---------------------------------------

Evo napisala sam još jedan deo.
Sutra ću objaviti još jedan nastavak, a možda i prekosutra.
Probala sam da opišem borbu malo bolje, nadam se da sam uspela.