Crni Anđeo

TAMNICA

Derek P.O.V

Moram da odnesem poruku u tamnicu, a da kralj ne sazna.
Danas je moj dan da proverim tamnice, ne smem da se zadržavam baš puno onda neću uspeti da pomognem Viki da upozna oca.
Otišao sam na drugi kraj palate gde se nalaze tamnice. Otvorio sam velika crna gvozdena vrata sa rešetkama i sišao niz stepenice koje vode u podrum palate gde se nalazi tamnica.
Kada sam sišao skroz do kraja moglo je da se ide levim i desnim hodnikom. Ja sam krenuo desnim jer se tamo nalazio Vikin otac Tristan.
Moram mu odneti poruku, dobro je da sam poneo olovku,možda želi nešto da napiše.
Moji koraci su odzvanjali po mokrim kamenim podom. Čak su i zidovi bili od kamena, a sa plafona na kome je bio otvor sa rešetkama ulazila je blaga svetlost i obasjavala hodnik.
Iz prostorije je dopirala svetlost, približio sam se i video da sedi na krevetu. Njegova crna kosa je porasla i prekrivala mu je lice, malo je i smršao koliko mogu da vidim. Bio je obučen skroz u crno, a na levoj ruci mu je visila narukvica,ona ga sprečava da koristi svoje moći, sada je slab i nemoćan, ali kada bi uspeo da je skine sigirno bi uspeo da pobegne odavde. Glava mu je bila oborena, gledao je u zemlju, izgledao je nekako zamišljen.

" Vaša visosti, imam pismo za vas" pružio sam papir kroz rešetke, a on je podigao svoj pogled i gledao me je svojim svetlo sivim očima kakve ima i Viki.
Uvek mu kažem vaša visosti, jer je za mene on još uvek princ.

" Rekao sam ti da me ne zoveš tako, od koga je ta poruka? " došao je do vrata i uzeo papir. Glas mu je bio nekako promukao i slabašan.

" Neću više Tristane" rekao sam " Poruka je od tvoje ćerke Viktorije, možeš da joj napišeš nešto ako želiš" pružio sam mu olovku.

" Viktorija" iznenadjeno me je gledao " Pronašli ste je? Gde je ona?"

" Pronašli smo je, živela je sa ljudima, zapravo još uvek tamo živi, ali ode kod andjela na obuku."

" Da li je odlučila gde će da bude?" upitao je

" Ne, ali ne verujem da će da dodje ovde, jedna demon joj je ubio drugaricu. Sada je sva skrhana, sigurno sada mrzi demone."

" Voleo bih da je vidim. Moraću nekako da izadjem odavde, nisam našao način svih ovih godina, ali necu odustati."

" Probaću da ti pomognen u bekstvu, ja vismše ne mogu da trpim kralja, odvratan je i pohlepan. Tako da bi bilo bolje da požuriš sa porukom, a ćaskaćemo sledeći put" požurivao sam ga

Gledao je papir drugačije, pogled mu je bio nežan, za razliku od onog kojim je mene pogledao.
Uzeo je olovku i seo na krevet otvprivši pismo i pažljivo ga čitao, oči su počele da mu se pune suza, primetio sam i da se smeška. Prvi put ga vidim da se smeje, izgleda da ga je ova poruka bar malo oraspoložila.
Stavio je papir u krilo i počeo nešto da piše na isti papir samo sa druge strane. Kada je završio savio je papir i pružio mi ga.

" Evo, odnesi joj ovo. " napokon je pokazao svoj osmeh.

" Naravno, odneću joj" uzeo sam papir i okrenuo se " Vidimo se uskoro, Tristane"

Dao sam mu poruku, sada da obavim obilazak tamnice .

Viktorija P.O.V

Sedim u kancelariji i čekam policajca da dodje. Sigurno će sada da me ispituje za Darijino ubistvo. Moram da smislim nešto, ne smem da mu kažem da je Marko ubio.
Vrata su se otvorila i policajac je ušao u kancelariju.

Spustio je šolju kafe na sto ispred mene " Izvoli "

" Hvala " rekla sam.

Seo je na svoju stolicu preko puta mene " Dobro, reci mi šta se desilo. Znam da si bila tamo sa Darijom i crnokosom devojkom, a i još jedan dečko je bio sa tobom."

O čoveče, bolje da se opistim i počnem da pričam inače ima da posumnjaju nešto, a Lauru ne smem da pominjem.

" Pa ta crnokosa devojka je Darijina drugarica, ne znam joj ime. Ona je izašla kasnije napolje, a i Darija je otišla na vazduh nekoliko minuta posle nje. Tada je došao Derek, on je moj prijatelj, bio je sa mnom unutra, pričali smo. Onda smo i mi izašli na vazduh i šetali, videlo smo je kako leži, bila je sva krvava, nije mi dozvolio da dodjem do nje. Nije bilo signala, pa smo se vratili nazad, ali smo onda čuli vrisak i devojku kako dolazi do parkinga. Ona je pozvala policiju. Ja nisam mogpa da budem vise tamo, nisam mogla da izbacim prizor iz glave, sva sam slomljena. Drug me je odpratio kući, odmah posle toga."

" Da li si videla osobu koja je ubola? " upitao je.

" Nisam, nije bilo nikoga." suze su mi navirale na oči.

" Dobro, hvala na ovim informacijama." srknuo je malo kafe " Možeš da ideš "

Ustala sam i izašla iz kancelarije. Dobro je prošlo, uspela sam nekako da ostanem pribrana, ali sam zaplakala. Možda je shvatio da mi je teško zbog gubitka, pa ne sumlja u mene. Samo da nisam Dereka uvukla u nevolju.
Nadam se da će doći do mene danas. Možda ima nešto da mi prenese od oca. Volela bih da je uspeo da prenese poruku, moraću da nadjem način da se upoznam sa njim. A i da ga izbavim odatle, možda će i kraljica želeti da ga vidi. Još ne mogu da se naviknem da je nazovem mama. Šta ako ga još uvek voli? Možda bih mogla da organizujem nešto i odem tamo da ga izvučem iz tamnice.
Zašto li sam nije izašao ili pobegao? On je naslednik i veoma je moćan.
Izašla sam iz stanice i uputila se kući, nema šanse da se vraćam nazad u školu. Eliot, nije trebalo onako da se ponašam prema njemu. Moraću da mu razjasnim sve. Sada zna da je Darija mrtva. Barem nešto zna, taman da mu kažem ostatak, ali ću mu reći istinu. Samo da li da mu izostavim deo sa Derekom ili ne.

------------------------------------

Hej, evo nastavka.
Nadam se da je dobar i da nije toliko dosadan.♡
Izvinite na greškama. :)
S

ledeći deo dodajem za vikend.