Crni Anđeo

DEMONSKO KRALJEVSTVO

Saznala sam gde je, sada još samo da odem tamo.
Planirala sam da odem samo da vidim sa čim imam posla i kako izgleda. Završila sam sa današnjim treningom, zato planiram da odem odmah posle tuširanja, nadam se da me neko neće uhvatiti. Uzela sam mantil i otišla u kupatilo.
Pustila sam toplu vodu da mi klizi niz telo, nekoliko sekundi je bilo potrebno da celo kupatilo bude u pari. Uzela sam omiljenu kupku od kokosa i nanosila je na telo.
Oprala sam kosu i isključila vodu. Uvila sam je u peškir o ogrnula mantil. Dobro, sada sam završila sa tuširanjem i vreme je da ponesem neke stvari na put.
Izvadila sam iz regala farmerice i običnu crnu bodi majicu. Sa čiviluka koji je bio zakačen na vrata sam uzela braon kožnu jaknu i sve stvari sam stavila na krevet. Uzela sam torbu srednje veličine koja se nosi na jedno rame i stavila je na krevet. Zatim sam uzela sa stola sendvič, flašu vode, kompas i neke čokoladice. Sve sam to stavila u torbu i sklonila sa strane. Obukla sam se na brzinu, ali mi je zato bilo potrebno vremena da osušim kosu. Skupila sam je u pundju na vrhu glave. Bila.je sva čupava, ali neće niko da me gleda ipak niko ni ne zna gde idem.
Uzela sam torbu i stavila je na rame. Stala sam kod ogledala da se pogledam, ne izgledam loše. Tiho sam sišla u prizemlje da me roditelji ne bi čuli i uzela crne plite starke. U tišini sam ih obula i izašla napolje pazeći da vraza ne zaškripe. Uspela sam,sada moram da odem u Andjeosku palatu i da nadjem pravi put. A i posle moram da se vratim, a da me niko ne uhvati. Nadam se da ću uspeti i naći Demonsko kraljevstvo.

* * *

Pomoću kompasa sam našla gde je istok. Raširila sam svoja crna andjeoska krila i poletela. Samo nekoliko sati letenja, valjda neću da se umorim.
Vetar mi je mrzio kosu, takodje mi je i jako prijao. Nekako je mnogo drugačiji nego u mom svetu. Kada bih mogla i u mom svetu da letim, ali niko ne sme da vidi moja krila. Ko još veruje u andjele i demone.
Ovo letenje traje dugo ili se meni čini.
Napokon ću naći demonsko kraljevstvo, barem samo da bacim oko, da vidim kako izgleda. Ali posle imam da smislim dobar plan i spasim svoga oca, ond mogu da se smirim, a i da se osvetim sa Darijinu smrt.

Teško mi je bez nje, navikla sam da je ona tu pored mene. Sve sam joj govorila, tajne, probleme, uvek bi mi bilo lakse. Mogla sam sve da joj kazem, bila je osoba od poverenja.
Suze su mi lile niz lice, sada je više nema, sada nemam nikog kome mogu da se poverim.
Odjednom je zahladnelo, primetila sam da se priblizavam nekoj tami. Mračno je i tmurno, na neki način i jezivo.
Ugledala sam veliki mračni dvorac, izgleda da sam nasla palatu demona.
Sve je bilo uništeno oko zamka, drvece, trava, biljke. Niceg nije bilo sem osušenih granja i slomljenih i suvih drveća koji su se raspadali.
Ne mogu da verujem da je tako odvrarno, zar ne mogu barem malo da srede i učine ovo mesto življim.
Zar ovde žive demoni, nije ni čudo što su svi hladnokrvni i bezosećajni. Isti su kao i ovo mesto, ali Derek je malo drugačiji. Barem ima izuzetaka.
Sletela sam na jedan balkoj, ne znam ko je u oboj sobi. Probližila sam se do vrata i uklonila krila, zatim sam provirila u prostoriju.
To je obicna soba sa jednim krevetom, stolom i regalom za garderobu.
Otvorila sam vrata i ušla u sobu, ali me je nešto zgrabilo i stavilo ruku preko usta. Zatim sam osetila ropao dan na uvetu i čula poznati glas.

" Šta ti radiš ovde?" ljutito je rekao.

Okrenula sam se čim me je pustio i ugledala sam Dereka bio je veoma ljut " Samo sam htela da nadjem ovo mesto"

" Ovde je opasno, nije trebalo da dolaziš. Šta ako te vide." uhvatio me je za ramena i prodrmao, delovao je uplašeno " Ja, ja ne želim da ti se nešto desi. Ovog momenta te vraćam kući "

" Ja želim da spasim svog oca, i zato sam ovde. Da nadjem način kako to da uradim" uzdahnula sam.

" Ako to želiš, pomoćiću ti, ali neće biti lako. I trebaće nam vremena da smislimo dobar plan." nežno me je pogledao. " Sada ideš sa mnom" povukao me je za ruku.

" Čekaj, moram baš odma, zar ne mogu da...." uhvatio me je u naručje i raširio krila.

" Ne, vodim te kući" skočio je sa balkona i uputio se prema andjelima.

" Vodiš me kod kraljice?" upitala sam

" Ne, nego te vodim kući, a portal do ljudskog sveta je ovamo" osmehnuo se.

" Baš moram da idem?" počela aam da se žalim u nadi da će da popusti.

" Moraš, nema primedba" rekao je i spustio se blizu čudne stene.

Krila su mu nestala, a zatim me je pustio iz svog naručja i izvadio iz dzepa crni kristal u obliku kruga.
Došao je do stene i stavio ga u pukotinu.
Na steni su se pojavile sivo-bele iskrice i pojavio se porta, dovoljno veliki da moze da se prodje kroz njega, sličan kao i za andjele.

" Ovuda prodji i naćićeš se tačno ispred svoje kuće" rekao je i pokazao mi rukom da prodjem kroz portal.

" Ali.."

" Nema ali, idi kući, a ja čim budem mogao doćiću kod tebe" osmehnuo mi se.

Razočarano sam rekla " Dobro, ali nemoj da se ne pojaviš. Ja stvarno želim da ga izbavim odavde."

" Ne brini, doćiću" zagelio me je " A sad idi"

Prošla sam kroz portal i našla sam se tačno ispred svoje kuće.
Rekao je da će mi pomoći, ali ako ne bude došao do ponoći. Stvar ću preuzeti u svoje ruke. Ne mogu da čekam, zelim da ga spasim. Dosta je patio u tamnici.
Imam plan u slučaji da se Derek ne pojavi, ali znam da mu se neće svideti.
Narocito kada me bude video, sigurno će biti ljut na mene, ali šta tu mogu.

---------------------------------------

Izvinite što duže vreme nije bilo nastavka.
Imam puno obaveza oko škole pa nisam uspela da nadjem slobodno vreme za pisanje.
Nadam se da razumete.
Ne znam kada ću dodati sledeći nastavak.

:))))))))))))))))))))) ♡