Crni Anđeo

TAJNA MISIJA

Derek P.O.V

Gledala me je nežnim pogedom, pre nego što je ušla unutra. Ne mogu da izbijem taj pogled iz glave.
Nisam mogao da je utešim, ne znam kako. Voleo bih da znam kako da joj pomognem da preboli smrt njene drugarice.
Kira i Marko su preterali, čak su i morali da umešaju Lauru.
U palati demona ne vidim nikoga. Kralj je verovatno u svojim odajama, to je dobro. Ako primeti da kasnim opet će me kazniti. Čak i ako sam naslednik, odmah posle Viktorije, on nije blag prema meni.
Popeo sam se na sprat i krenuo prema svojoj sobi. Sve je tako tamno i zlo.
Hodnik je bio popločan crnim mermerom. Kada koračaš po njemu čuju se glasni odjeci, mrzim to. Ne volim ovu palatu, ovo kraljevstvo, ali moram da ostanem ovde. Ako probam da pobegnem ili se ne vratim, kralj će me naći i ubiti. Rane na mojim ledjima, on ih je napravio. Koliko god ga mrzeo, moram da ga slušam. Stao sam kpd svoj sobe i otvorio vrata.

" Postaješ saosećajan, to nijee dobro" cuo sam Markov glas, bio je iza mene.

Okrenuo sam se " Nisam saosećajan "

" Stvarno?" pokvareno se nasmejao "Ne bih tekao da je tako, onaj zagrljaj govori drugačije"

" Samo nisam želeo da vidi taj prizor" namrštio sam se " Zašto si je ubio? Nije ništa skrivila"

" Razgovarao sam sa Laurom i Kirom, o misiji. Ona je čula dovoljno, sakrila se i prisluškivala nas. Nisam mogao da je ostavim u životu, znala je previše " naslonio se na zid prekrštenih ruku.

" Mogao si da me poroveš, ja bih joj izbrisao sećanje " ledeno sam ga pogledao " Misija? Kakvu misiju?"

Sklonio se od zida i približio mi se "Više mi se svidja da prolijem krv" pokvareno se nasmejao " Zašto bih ti rekao koja je moja misija? Da li si ti rekao Viki koja je tvoja?"

Oborio sam pogled, nisam mogao da odgovorim na to pitanje.

Nastavio je " Nisi rekao. Zamrzela bih te, ne smeš joj reći. Samo pazi da se ne zaljubiš u nju, znaš to može da pokvari sve što smo do sada uradili."

Okrenuo se i otišao, a ja sam samo stojao i gledao u pod. Ako joj kažem, sigirno će me zamrzeti, ali to ne želim.
Osećam se drugačije u njenom prisustvu, jako je čudno, srce mi tad jako zaigra. Možda je Marko upravu, počinjem da budem saosećajan, a to će štetiti u našoj misiji. Odnosno mojoj misiji. Samo se nadam da neće saznati, bar ne uskoro.
Sutra ću morati da razgovaram sa kraljem, zanimaće ga šta sam postigao do sada.

* * *

Čim je svanulo, kralj je zahtevao da se pojavim kod njegovog trona. Došao sam do njega, a tamo je bio i Logan.
Tamnokosi momak u ranim dvadesetim godinama, visok, mišićav sa tamno ljubičastim očima. On je kraljev špijun. Prikuplja informacije i prenosi ih kralju. On je najgore bezosećajno čudovište koje se nalazi u palati. Video sam ga kada je ubio jednog demona, nije ni trepnuo. Nikada se nisam sukobio sa njim, ali verovatno bih izgubio. Još jedna stvar koju nisam rekao Viki, možda ja jesam naslednik, ali i dolazim iz najjače porodice demona. Kao prestolonaslednika, može da me izazove bilo koji demon i ako me pobedi moram da predam svoju titulu.
Kada bi me on izazvao, ne bih definitivno imao nikakve šanse.
Kleknuo sam blizu kralja i oborio glavu.

" Šta si uradio do sada?" čuo se dubok kraljev glas.

" Vaša visosti, pokušavam da uradim sve što je u mojoj moći, mislim da se polako približavam cilju"

" Dobro je Derek. Znaš šta te čeka ako ne uspeš." malo je povisio ton " Tvoja misija je najvažnija, nemoj da uprskaš"

" Da vaše visočanstvo "

" Možeš sada da odeš" rekao je

Ustao sam i uputio se nazad u svoju sobu. Moram da razbistrim glavu, a jedino ću uspeti treningom. Presvućiću se i otići malo da treniram. Kako da završim misiju, ne želim da uradim nešto pogrešno. Voleo bih da se ništa od ovoga nije desilo, da ne moram da radim sve što kralj zahteva od mene. Možda bih trebao da razgovaram sa Vikinim ocem. Da li da joj pomognem nekako kako bi mogla da ga upozna? Ali ne mogu je dovesti ovde, previše je opasno, a ona nije spremna. Sigirno bi joj se svideo, za razliku od kralja njen otac je drugačiji. Ima osećanja koja niko od demona ne razume, ipak ima ćerku i zaljubio se u andjela. Voleo bih da znam kako se on osećao kada se zaljubio u Vikinu majku.
Čuo sam da je on najjači demon i da je bio najzlobniji, nikad nije bio milostiv, ubijao je andjele bez trunke kajanja. Kao i kralj, ali se ipak promenio, da li ga je ljubav promenila?
Možda i demoni jesu bezosećajna čudovišta koja ne mare bi za šta drugo osim da budu najjači i nauništivi. Čak sam i ja čudovište. Ali nisam ubio nikog već duže vreme, sećam se kada sam ubijao iz zadovoljstva. To bih mogao i sada, ipak bih trebao da se fokusiram na misiju i na to da Viki ne sazna za nju.
Otićiću da je posetim, moram da saznam kako se oseća posle ovoga. Stvarno su preterali sa tim, za Lauru sam siguran da bi je kad tad ubila, ali za Marka nisam ni mislio da bih to uradio, ipak je on slab.
Ne bi se kačio sa nekim demonom, a ni napao nekog, ali ljude bi mogao da napadne. Kukavica koja ne sme da izazove nikog, samo da ubija slabijeg i bespomoćnijeg od sebe.
Samo se nadam da Viki nije otišla u andjeosku palatu, tamo ne mogu otići, a ako jeste sačekaću je kod nje kući.
Uzeo sam jaknu iz sobe, sada moram da krenem kod Viki.
Otvorip sam portala za ljudski svet i prošao kroz njega.
Stao sam tačno ispred Vikine kuće, dobro je što mogu da se pojavim gde god poželim kada prodjem kroz portal.
Popeo sam se na strevu i video je, ležala je na krevetu, oči su joj bile crvene od plakanja. Pokucao sam na prozor i ona me je pogledala svojim tužnim očima.

...............................

Nastavak.
Prvi put pišem iz Derekove perspektive.
Nadam se da će vam se svideti i da nije toliko dosadno. :) Nisam baš imala neku inspiraciju, ali ću se sledeći put potruditi da bude bolje. ♡

Hvala što čitate ♡