Crni Anđeo

NEOČEKIVANO OTKRIĆE

Časovi su gotovi i sada je vreme da krenem kod Eliota. Pre nego što uradim nešto ludo, moram da pričam sa njim. Znam da se neće složiti sa ovim što ću uraditi, tako da mu neću ni reći.
Prošla sam kroz prolaz i našla se u kraljevskoj dvorani. Kao i uvek na istom mestu dodjem.

" Viki, odkud ti ovde? Danas nemaš trening" čula sam Eliotov glas koji mi se približava.

" Zabranjeno mi je da dolazim, sem ako nemam grening." prekrstila sam ruke " Uopšte ti nisam falila "

Čvrsto me je zagrluo " Naravno da si mi falila".

Uzvratila sam mu zagrljaj i poljubila ga " I ti si meni falio "

" Što si došla ovde?" upitao je.

" Došla sam da te vidim, a i da pričam sa tobom " odgovorila sam mu.

" Pa hajdemo onda u moju sobu, tamo možemo da pričamo " osmehnuo se stavivši mi ruku preko ramena.

Samo sam se osmehnula, pa smo se uputili u njegovu sobu. Možda bi trebalo da mu kažem svoj plan, ali ne znam kako će da odreaguje. A možda samo da mu pomenem nešto, ali da mu ne otkrijem šta planiram. Sigurno je još uvek ljut zbog onog ispred moje kuće što je bilo sa Derekom. Nisam pričala sa njim o tome, možda je sad pravo vreme. Nadams e da će razumeti.
Ušli smo u njegovu sobu i seli na krevet.

" O čemu si htela da razgovaraš?" okrenuo se prema meni.

" Ja, sve je nekako povezano sa Derekom i demonima. " primetila sam da se namrštio na spomen njegovog imena.

" Rekao sam ti da ga se kloniš " ton mu je bio grub.

" Znam, ali on mi pomaže. Uspela sam da stupim u kontakt sa ocem. Zahvalna sam mu što je odneo moju poruku njemu, mogao je da bude uhvaćen ili još gore mogli su da ga ubiju, jer mi pomaže "

" Možda ti je pomogao, ali ko zna šta on smera. Sigurno ima neki plan, možda mu je naredjeno da te posmatra." rekao je besno " Trebaš da misliš i na tako nešto, ipak je on demon,a oni ne mogu da se promene."

" Šta ako mogu? Ti ne znaš ništa o njima, jesi li nekad razgovarao sa nekim od njih.? Vodio normalan razgovor i upoznao ga bolje." podigla sam obrvu.

" Ne znam ništa o njima , i nikada nisam razgovarao, jer me oni ne interesuju i oni su naši neprijatelji."

" Onda znači da sam i ja tvoj neprijatelj? Ja sam takodje jednim delom demon." preterao je, znala sam da će doći do svadje.

Čvrsto me je zagrlio " Nisam tako mislio, ti nisi moj neprijatelj. Volim te, i ne želim da te izgubim. Samo milim da radiš nešto pogrešno i želim da te zaštitim. "

" To što želim da pomognem svom ocu je pogrešno? Znam da ti je stalo do mene, ali mi ti to ne pokazujes. Reči VOLIM TE nisu dovoljne.
Jako mi je stalo do tebe i stvarno mi se svidjaš, ali mislim da bi trebao da mi veruješ, a ne da mi govoriš šta je pogrešno, a šta nije."

" Upravu si, ne pokazujem ti dovoljno šta osećam, ali obećavam da ću ubuduće više pokazivati. Takodje ću ti i verovari, ali moraš i ti meni." osmehnuo se, a ovog puta sam mu uzvratila zagrljaj.

" Samo želim da mi veruješ "

" Naravno." pustio me je iz zagrljaja "Imaš neki plan, kako bi pomogla svom ocu?"

Plan. Da li da mu kažem? Kako li će da odreaguje. Možda će da bude besan. Ne želim da se to opet desi.

" Ne znam kako, ali možda bi trebalo da odem tamo i izvučem ga iz zatvora"

Skočio je sa kreveta i namršteno me gledao " Nemoj da si se usudila da odeš tamo, jako je opasno. Sama nećes uspeti ništa. Ako odeš uhvatiće te i strpati u tamnicu. Možda te i povrede. A ja to ne želim. Znam da sam rekao da ću ti verovati, ali je preopasno."

Ustala sam sa kreveta i stala ispred njega " Ti mi nikada nećeš verovati. Zar si toliko protiv toga da oslobodim oca.? Kako možeš da budeš takav. Ili si se veoma promenio od našeg prvog susreta, ili je sve to bila gluma i sada si pokazao kakav zapravo jesi."

" Nisam protiv toga da ti upoznaš oca, samo je demonska palata veoma opasna i kralju nije bitno da li si ti u krvnom srodstvu sa njim, on će te zatvoriti, a možda i ubiti. Ipak bi te smatrali za provalnika, zato sam protiv toga. Ne možeš sama da odeš tamo, moraš da imaš spremljen dobar plan, ako želiš da udjes neprimetno i neprimetno izadješ. Ti misliš da je to tako jednostavno, ali znaj da nije."

" Ja ne mislim da je to jednostavno, uradiću sve da ga oslobodim. Pa makar me to koštalo života. Ponašaš se prema meni kao da sam nesposobna i da ništa ne mogu da uradim sama. Dokazaću ti da mogu sve sama i da mi nije potrebna nočija pomoć " namrštila sam se i prekrstila ruke.

" Viki, slušaj, ne bi trebalo da..."

Jako kucanje na vratima ga je prekinulo " Eliote, potreban si mi hitno." čula sam Liamov glas.

" Moram da odem, ostani tu vraćam se brzo, pa ćemo nastaviti sa razgovorom " okrenuo se i izašao iz sobe.

Bacila sam se na krevet, jako sam besna. Kako može da bude tako bezobrazan. Nikada ga nisam videla ovakvog. Podigla sam noge na krevet i obgrlila kolena. Na ivici sam suza. Zelim da me razume, znam da on nema roditelje, valjda bi trebalo baš zbog toga da me razume, a ne da bude ovakav. Sigurno bi i on pomogao svom ocu ili majci da su zatvoreni negde i da zna da su živi. Uzela sam jastuk,stavila u krilo i zabila glavu u njega.
Možda nije ni trebalo da pominjem ovo Eliotu, onda se ne bi svadjeli.
Polako sma podigla glavu iz jastuka i pogled mi je privukla mala sveska koja je bila na mestu gde je stajao jastuk.
Odložila sma jastuk sa strane i uzela malu crnu svesku.
Prelistala sam je i shvatila da je to Eliotov dnevnik.
Znam da ne bi trebalo da čital, ali želim da znam šta se dešava sa njim.
Počela sam da ga listam i samo čitam po neku rečenisu na svakoj strani.
Odjednom sam naišla na deo koji mi je baš privukao pažnju.
Polako i pažljivo sam čitala.

" Ne mogu da verujem" unervozila sam se odjednom i brzo vratila dnevnik na mesto i stavila jastuk preko njega.

Stavila sam ruku preko usta, ne znam dal je od čudjena ili od straha "Nemoguće, kako je mogao...."

-----------------------------------

Hej svima, izvinite što kasnim sa nastavkom. Nadam se da će vas se svideti ovaj deo. ♡♡♡♡

P.s Pišem novu priču zove se Zaboravljeno obećanje, bila bih vam zahvalna ako bacite pogled na tu priču i kažete mi dal je dobra.
Hvalaaa 😙😙