" O malena moja, šta ti radiš ovde?" zabrinuto je došao do vrata. Pružio je ruku i dotakao mi je obraz, bile su tako hladne i grube.
Imao je svetlo sive oči iste kao moje. I tamnu kosu koja mu je bila do brade, takodje se videlo da se nije brijao više od nedelju dana." Želim da ti pomognem" tužno sam ga pogledala.
" Bolje idi odavde, ne sme da te uhvate, ako saznaju da si u palati zatvoriće te. Naročito ako si u tamnici. Moraš otići iz ove palate" zabrinuto je rekao.
" Ne brini, znaju da sam u palati. Ovde živim" osmehnula sam mu se "A sada da te izbavim " gledala sam unaokolo u nadi da ću naći ključ.
Videla sam ga u desnom uglu, došla sam do njega i skinula ga sa zida za koji je bio zakačen.
Otkljucala sam vrata i otvorila ih. Otac mi je prišao i čvrsto zatrlio. Uzvratila sam mu zagrljaj, tako je dobar osećaj kada ga grlim. Osećam se nekako sigurno. Ne mogu da verujem da je tu pored mene." Moraš da pobegneš odavde, previše je opasno. Ne možeš ovde da živiš " rekao mi je i sklonio mi kosu sa lica.
" Ne, ne mogu da odem, moram da dovršim svoj zadatak. Koji sam sama sebi zadala" rekla sam
" Kakav zadatak?" upitao je
" Da spasim tebe i da ubijem kralja" ozbiljno sam rekla.
" Ne možeš ubiti kralja, on je previše moćan"
" Znam,ne mogu sama ti da uradim. Da li bi mi pomogao?" upitala sam ga.
" Dobro. Ovako ćemo. Pažljivo me slušaj." gledao me je ozbiljno.
" Slušam" fokusirala sam se na njegovu priču.
" Sutra uveče ćemo krenuti na kralja. Ja ću da ostanem ovde sve do tada. Ključ vrati na mesto, ali vrata nećemo da zaključamo." rekao je " Moramo da nadjemo i ključ koji je kod kralja,taj ključ me oslobadja, ne mogu da koristim sboju snagu niti moći " pokazao je na čudni metalni okov oko noge sa crvenim kristalom.
" Nabaviću taj ključ " rekla sam
" Budi pažljiva" osmehnuo se.
" Hoću " zagrlila sam ga " Moram da idem, da me ne bi našli "
" Zbogom mila " rekao je i vratio se nazad u ćeliju " Sutra u devet, napadamo kralja."
" Važi, tada ću ti dati ključ " osmehnula sam se i krenula u sobu.
Plan napokon počinje, uskoro ću sve okončati.* * *
Kada sam se vratila nazad u sobu jedva sam zaspala. Ne znam koliko je bilo sati, ali danas ne idem u školu. Ostaću ovde da bi našla ključ. Moram da sačekam Dereka da dodje ovde i sve da mu objasnim. Takodje ne znam o kom ključu je moj otac pričao, ali ću se potruditi da ga pronadjem.
Još uvek sam ležala u krevetu i umorna sam. Nisam se lepo naspavala.Vrata su se otvorila i Derek je ušao u sobu.
" Hej, spavalice." rekao je i došao do mene.
" Hej " rekla sam i pomerila se da nu napravim mesta.
Legao je pored mene, a ja sam mu se približila i legla mu na grudi. Volim da slušam njegove odkucaje srca, nekako me smiruju.
" Zašto nisi htela da odeš u skolu?" upitao me je
" Eliot." udahnula sam duboko " Ne želim da ga vidim, a i moram da pričam nešto sa tobom "
" O čemu hoćeš da razgivaramo?" mazio me je po kosi.
" Našla sam tamnicu i svog oca. " ustao je i seo, gledao me je iznenadjeno " Večeras napadamo kralja, ali prvo moram da uzmem ključ da bi oslobodila svoh oca onog okova oko noge."
" Kad si bila u tamnicu? Mogli su da te vide" gledao me je zabrinuto.
" Ne brini. Sve je uredu. Samo..." zastala sam i gledala ga kako isčekuje da dovršim " da li znaš gde kralj drži taj ključ?"
Oborio je pogled " Znam "
Približila sam mu se, dovoljno blizu da su nam se nosevi dodirivali " Gde se nalazi?"
" To je opasno Viki. Molim te, ne radi...."
" Moram. Želim da okončam ovu mržnju izmedju demona i andjela." prekinula sam ga " Sad mi reci gde je"
Prevrnuo je očima " Na stolu pored kreveta u njegovoj sobi. Tamo ga drži jer niko ne sme da udje tamo sem Logana."
" Hvala " rekla sam.
" Da li ti je potrebna neka pomoć?" upitao je.
" Kad već nudiš. Pomozi da ga ubijemo. Večeras u devet. Tad će moj otac da dodje ovde " rekla sam
" Pomoćiću " osmehnuo se " Budi pažljiva sa ključem"
" Hoću. Ne brini se. Znam šta radim" osmehnula sam se.
Približio mi se i spustio svoje usne na moje. Uzvratila sam mu poljubac i milovala ga po obrazu. Povukla sam mu glavu da se poljubac ne bi prekinu dok sam pokušavala da legnem.
Ležao je pored mene i nežno me ljubio, rukom je klizio po mojim ledjima. Odvojio je usne od mojih i polako je klizio usnama do mog vrata, naježila sam se od dodira njegovih toplih usana po mojoj koži, nastavio je poljupce na mom vratu. Sve u meni se uzburkalo i telo je počelo da mi gori.Poljupce je nastavio prema mom uvetu, a zatim je kroz dah rekao "Zapravo sam došao da te pitam da li si gladna. Kraljevo naredjenje "
Osmehnula sam se i približila svoje usne njehovim, dodirnula sam ih i rekla " Ne, mislim da sam već sita " ustala sam sa kreveta " Idem da nadjem ključ, drži mi palčeve. Kralj je sigurno na doručku, ovo mi je prilika. Samo da ga ne odnese sa sobom " uzela sam ključ sa stočića kojim ću da zamenim sa onim koji mi je potreban.
Dereka sam ostavila u svojoj sobu i krenula prema kraljevoj. Uskoro stižem, znam da nije daleko. Moram da se dokopam tog ključa što pre. Ne smem da izneverim oca. Ako pobegne, mora da skine to inače će ga ubiti.
Potam se zašto ga nisu ubili nego su ga zatvorili.
Stigla sam do kraljevih odaja, vrata su bila odškrinuta. Čula sam neke glasove, jedan je bio kraljev, a drugi Loganov. O čemu li razgovaraju? Moram da saznam, šta ako je bitno?Polako sam se približila i čula kralja kako govori svojim grubim glasom "Ja sam ga ubio. Okrivio sam andjele za njegovu smrt." zastao je na sekund "Pošto ti znaš samo, ne smem nikome reći. Ili ću i tebe ubiti."
---------------------------
Nastavak, nadam se da će vam se svideti. Polako se približavam kraju priče i probaću da napišem ostatak ubrzo.
VOCÊ ESTÁ LENDO
Crni Anđeo
Mistério / SuspenseViktorija je obična 17-ogodišnja učenica. Sve dok se u njenom životu ne pojave dva zgodna momka. Oboje imaju tajnu koju ona pokušava da otkrije. Koliko daleko će je odvesti njena radoznalost? Da li će uspeti da pogleda opasnosti u oči?