Breaking Bad Boy's Heart

14

Znaš što sam upravo shvatila?

To je pisalo na papiriću kojeg mi je Wendy proslijedila usred sata matematike. Bilo je čudno, zaista, gledati ju kako to radi budući da uvijek sluša. Sva se zbunila i Miller ju je skoro uhvatilo, ali Diana je uskočila, uzela joj papir iz ruke i dobacila ga meni.

Ne znam, što?, našvrljala sam i potapkala dečka ispred sebe po ramenu kako bih proslijedio papirić dalje. Papirić je došao do Wendy, ona ga je otvorila, pročitala moju švrljotinu pa nešto napisala i poslala ga nazad prema meni. Gledala sam kako dolazi iz ruke u ruku i pitala se koliko na njemu sad ima bakterija, ali onda opet što mene odjednom boli briga za bakterije... I onda je papirić sletio na moj stol.

"Rumsen!" profesor Miller je uzviknuo i okrenuo se prema razredu. O sranje. Gledao me preko ruba svojih naočala, u lijevoj ruci je držao kredu i uz negodovanje odmahivao glavom. "Što to imaš tamo?" pokazao je na moje ruke ispod stola.

Držala sam papirić i spremala se otvoriti ga, ali uhvatio me. Podigla sam ruke u zrak, gledajući kako papirić pada na moje noge. Raširila sam ih i papirić je pao na stolicu stoga sam brže-bolje prekrižila noge i pogledala u Millera koji se odjednom stvorio ispred mene. "Predaj", rekao je pruživši svoju ogromnu ruku prema meni. "Odmah."

"Što to?" Odlučila sam igrati na onu 'glupu' kartu i praviti se da nemam pojma o čemu priča, ali izraz njegovog lica mi je dao naslutiti da uopće nije popušio moju lošu glumu.

"Taj papirić koji držiš među nogama, predaj mi ga! Ovog trena, Rumsen!"

"Nemam nikakav papirić, profesore." Čovječe, ako mi sad ne da kaznenu nastavu zbog toga što sam mu odugovlačila sat (a to se znalo događati u prošlosti), neće do kraja ove školske godine.

"Ne pravi se glupa", rekao je na što se nekoliko učenika u razredu nasmijalo. Spustio je ruku na kuk i dalje me gledajući preko ruba svojih naočala. "Ustaj."

Ustala sam, a papirić je skliznuo na pod. Podigao ga je i vratio se pred ploču, rastvorivši papirić. O sranje. Sad će to pročitati na glas, a ja čak ni ne znam što mi je Wendy napisala. "Osoba s urednim rukopisom kaže 'Znaš što sam upravo shvatila?'" napravio je pauzu gledajući razred. Vratio je pogled na papirić. "Osoba s vrlo neurednim rukopisom, švrakopisom, rekao bih, odgovara sa 'Ne znam, što?'. Pretpostavljam da je to naša Olive?" Pogledao je u mene, a ja sam polako kimnula glavom. Miller se zadovoljno nasmiješio. "Ako ništa drugo, barem si stavila upitnik na kraju rečenice."

Cijeli razred je prasnuo u smijeh na što sam ja preokrenula očima. Wendy je izgledala jako nervozno i zapitala sam se što mi je ona to, dovraga, napisala!

"Kaže osoba s krasopisom 'Tvoj rođendan je za nešto manje od dva tjedna!!!!' i stavlja ni manje ni više nego četiri uskličnika kako bi dočarala svoju uzbuđenost." Podigao je pogled s papirića i pogledao u mene onim 'jel ti to mene zajebavaš?' pogledom. "I ja sam zbog ovoga", podigao je papirić u zrak, "morao prekidati sat? To je bilo toliko važno da niste mogli čekati do kraja sata?! Tko je druga osoba s kojom si razmijenila ovo-- Znaš što, čak ni ne želim znati tako da ću samo tebi napisati kaznenu. Vidimo se danas nakon nastave ovdje. Nemoj kasniti."

Uzdahnula sam i potonula u svoju stolicu. Wendy me pogledala iz prve klupe, a njezin pogled mi je sve govorio. Odmahnula sam glavom jedno pet puta kako bih joj bez riječi objasnila da ne napravi glupost koju se spremala napraviti, ali nije me doživljavala. Podigla je ruku.

"Što je, Burton?" Miller je uzdahnuo i podigao pogled s, pretpostavljam, moje kazne te pogledao u Wendy.

"Ja sam ta druga osoba", odgovorila mu je. "I ne zaslužuje Olive kaznu, već ja."