Breaking Bad Boy's Heart

20

O L I V E

Nisam si to željela priznati, ali nisam mogla prestati gledati u Landona na drugom kraju kantine. Iako sam se stvarno pokušala koncentrirati na nenapisanu zadaću iz matematike koju sam prepisivala od Wendy, svako malo bih podigla pogled prema Landonu, što mi je zaista bilo čudno budući da sam posljednjih nekoliko dana provela s Piersonom. Zašto sam gledala Landona, ako sam se sad družila s Piersonom?

Možda je to bilo zbog njegove molbe da se klonim Piersona. Iako sam ju pokušala ignorirati, zagolicala mi je mozak, nije mi dala mira i najgore od svega - zabrinula me. Nije mi bilo jasno što bi moglo biti toliko loše u Piersonu, čini se kao dečko na mjestu.

"Pogodi što imam." Nije mi trebalo puno da prepoznam glas i parfem. Pierson je sjeo pored mene, nasuprot Wendy, i široko mi se osmjehnuo.

"Ne znam", promrmljala sam, vrativši pogled na brojeve. Ništa od onoga što je pisalo u Wendynoj bilježnici ja nisam shvaćala. Koji je ovo kurac? "Što?"

"Imam vijest o jednom tulumu. Doduše na drugom kraju grada je, ali volio bih da ideš sa mnom", odgovorio mi je uz široki osmijeh. Bez razmišljanja sam pristala, a on mi je rekao da će me pokupiti oko osam i otišao svojim poslom.

"Baš ste se nešto skompali vas dvoje, ha?" Wendy me upitala podignuvši obrvu. Gledala me s polu osmijehom iako joj se u očima ocrtavala briga.

"Pa ono", slegnula sam ramenima, "dobri smo."

Promatrala me neko vrijeme, a onda uzdahnula. "Liv, budi oprezna. Možda te sad tretira kao kap vode na dlanu, ali tko zna kakva sranja se odvijaju u njegovoj glavi."

Njezina zabrinutost je jednostavno bila toliko smiješna da si nisam mogla pomoći pa sam prasnula u smijeh. "Wendy, znam se brinuti o sebi. Znam da i ti znaš da se znam brinuti o sebi, tako da, opusti se."

Usiljeno se osmjehnula i nastavila jesti. Promatrala sam ju neko vrijeme, a onda se vratila svojim poslom, točnije - nastavila sam prepisivati zadaću.

* * *

"Mam-- Lydia", pročistila sam grlo, a ona je uzdahnula. Isuse. Skoro sam Lydiji rekla mama. Iako mi je rekla da nema problema ako ju zovem Lydia, isto tako neće biti problema ako ju zovem mama. Samo što ju ja nikad nisam zvala mama, a sad mi je skoro izletjelo. Progutala sam slinu. "Ovaj... idem sa Susie i Wendy do grada."

Kimnula je glavom. "U redu, vrati se do ponoći." Tipično. Uvijek ponoć, ali zadovoljna sam. Recimo, Wendy mama dopusti da ostane do jednaest tako da sam poprilično dobro prošla.

"Hoću." Uzela sam jednu žvaku koju mi je ponudila i stavila ju u usta. U jebem ti, ljuta je. Žvaka mislim, ne Lydia. Pozdravile smo se i ja sam potrčala prema ulaznim vratima i izašla iz kuće u trenutku kad je Pierson parkirao auto ispred mog dvorišta. Potrčala sam prema autu i uskočila u sjedalo.

"Hej", pozdravio me uz osmijeh. Uzvratila sam i zavezala sigurnosni pojas pa smo krenuli.

Tulum je zaista bio na drugom kraju grada pa je put trajao nekih pola sata. Leđa su mi bila mokra od znoja i bilo mi je drago što sam nosila majicu na kojoj se to nije vidjelo. Izašli smo iz auta i uputili se prema ulazu u kuću koja je bila puna ljudi i iz koje se čula neka pjesma koja mi je jako sličila na Slipknot pa sam suzdržala stenjanje.

Oh, krasno, automatski mi je prošlo kroz glavu, kod kakvih me to budala doveo?! Uzdahnula sam, prisilila se na osmijeh i ušla za njim unutra.