Milica Jakovljević Mir-Jam: Samac u braku

Žrtva pod Mirtinim vencem

Kad se između dva reda elegantnih ljudi i žena pojaviše mlada i mladoženja, u crkvi se začu komešanje i žubor glasova. Ona je išla oborenih očiju, svečana pod belim velom, kroz koji su se plavile njene oči kao nebo kroz prolećne oblake. Zlatna kosa sijala je kao svileni oblak oko njene glave. Svila divne bele haljine isticala je njene obline, koje su se isticale svežinom mladosti. Pokraj nje je išao mladi advokat visok, utegnut, s belim kamašnama i cilindrom u ruci.

- Ljilja je više nego zanosna! - prošaputa jedna njena prijateljica.

- I on je divan! - uzdahnu raspuštenica Jelka.

Beše se razvela pre pola godine i već se utešila. Njene sjajne crne oči nisu gledale Ljilju, već ovog snažnog stasitog mladića crne kose, tako guste i kovrdžave da se njeni prsti nesvesno zgrčiše.

- Taj ume da voli - šaputala je u sebi, gledajući snažni, lepo podšišati vrat i široka ramena, koja su isticala mušku snagu. Zadrhtala je u sebi od zavisti, pomišljajući na ovu malu Ljilju, oko čijeg tela će se čvrsto obaviti snažne ruke ovog crnputastog mladića.

Crkveni obred otpoče. Mlada je stalno gledala preda se, ne želeći da se susretne s pogledima svojih prijateljica.

- A gde je Momčilo? - šapnu Nena Zorici.

- U Beču.

- Zna da se Ljilja danas venčava?

- Verovatno! Ta on nije ni mislio ozbiljno. A ona verovala da će je uzeti.

- Šta joj fali ovaj advokat? Jesi li čula, ima svoju kuću. I vrlo lepo zarađuje.

- Ali živeće u palanci, a Ljilja je dosad obilazila samo rivijere.

- Dok su imali para. Svi su mislili da ima miraza, tako se i predstavljala, a posle ništa! Ovaj je zaljubljen u nju. Zgodan momak. Vidi kako je elegantan! 

Zorica ne odgovori, ali se slagala s tim da je mladić više nego zgodan. Pogleda redom sjajine, briljantinom namazane kose drugih mladića, proređene i prave, pa se i nehotice nasmeši na onu grivu na glavi mladoženjinoj.

Unaokolo su se svi smeškali. Svako je bio sa svojim mislima zavisti, ushićenja, tuge, razočarenja... Mladići su odmeravali stas i grudi nevestine, a devojke snažna ramena i vrat mladoženjin.

Samo su roditelji, sa strane, gledali svoju kćer sa velikom ljubavlju i bojazni da li će biti srećna, da li će umeti da oseti kako je ovaj mladić dobar? Smešili su se na nju, da bi je ohrabrili, ulili joj nadu i volju za životom, da bi joj kazali kako su oni uvek tu, neka se ona ničega ne boji, jer će biti srećna.

Radmilo uze ruku svoje lepe neveste. Prsti su mu bili vreli, a njena ruka hladna kao led. On lako steže njene meke prstiće da ih zagreje. Osećao je lepotu njenog tela, nežnost očiju, sjaj njene fine kose. Oči su mu bile strasne, tople, želeo je da zaviri u njene plave oči jedva je čekao da se sve ovo svrši, da sedne malim bićem, koje će od sada samo on čuvati i maziti.

Otmene i elegantne devojke radoznalo su posmatrale mladence. Njihov sud o Radmilu bio je vrlo povoljan. Analizirale su ga od glave do pete.

- Noge su mu prave kao strela... Mora da je vrlo lepo razvijen - mislila je jedna.

- Kako su mu blistavi zubi, a usne senzualne! - ushićivala se druga i lako grizla svoje usnice.

Mladine oči susretoše mladoženjine. Ona osmotri dva velika sjajna oka puna vatre. Sva zadrhta. Učini joj se da stoji pred nekim kavezom na kome su otvorena vrata, a zver se sprema da je ščepa... Ruke joj se još više ohladiše, a trepavice sakriše njene plave, detinjaste oči.