Milica Jakovljević Mir-Jam: Samac u braku

Advokat potajno istražuje

Ljilja se trže. Učini joj se da čuje neki glas. Da, to je Radmilo govorio u bašti... Šta, je li već svanulo? Već toliko sunce izgrejalo! Poznala je po zavesi. Ah, ona je bila sama u sobi. Nije došao. Nije hteo. Zatvori oči. Oseti bol u grudima.

Svako jutro se budila s istom duševnom patnjom. Zašto je takav? Što je tako rano ustao? Pogleda u sat i vide da nije rano. Osam i četvrt. Zar se ovoliko uspavala?

Obukla se, umila i sišla u baštu. Veselo ga je upitala kao da se ništa nije dogodilo:

- Ti si već ustao? Tako rano!

- Pa, nije rano, nego si se ti uspavala.

Pažljivo ju je posmatrao. Bila je sveža, ali tužna.

- Jutro je tako lepo pa šetam po bašti. - reče Radmilo.

Ali on nije zato šetao po bašti već je motrio na nju i Iku.

Ušao je u malu sobu u bašti koja im je bila trpezarija. Ljilja mu se pridruži. Pili su kafu i doručkovali.

- Hoćeš malo kajmaka? - nudila mu je Ljilja.

- Neću. Ja sam ranije izostavljao doručak. Ovo više zbog tebe. Ti si me navikla.

Bio je umoran i iznuren. Cele noći nije zaspao. Lomio je svoju volju... Želeo je da ode k njoj u sobu, polazio je nekoliko puta. Njene nežne reči izazivale su još veću sumnju u njemu. Zašto baš sada da ih napiše kad ju je video sa Ikom? A onaj glas na telefonu?! Preljubnice su najlažljivije. I muškarci su najumiljatiji kad varaju ženu. Nervirala ga je i njena mirnoća. A nije hteo da prizna sebi da je i on bio miran i da je i nju to moglo nervirati... Oboje su imali bolne misli u glavi, a ni kod jednog se nije naslućivalo šta se krije iza gordosti. Oboje su bili zatvorene prirode.

Na večerašnji bal ga neću podsećati - mislila je Ljilja. Ako on kaže, ići ćemo, ako ne kaže, ne moramo ni ići!

Radmilo doručkova i ode u baštu. Poneo je knjigu i seo da čita u dnu bašte. Kad su nameštali tu klupicu on je zamišljao kako će tu sedeti uveče, držati Ljilju u naručju i milovati je.

Uzdahnuo je... A sad je seo tu da bi vrebao mladića sa kojim ga ona možda vara.

Ika uskoro prođe kroz svoju baštu. Od zelenila nije mogao da vidi Radmila.

Mladić je zastao i pogledao u njihovu kuću. Stajao je tako i gledao sve u jedno isto mesto. Činilo se da je bio tužan. Radmilo oseti kako ga nešto davi u grlu.

Zar ovo da doživi? Umirivao je sebe. Današnji mladići su drski. Kibicuju svaku lepu ženu. Pokušavaju gde god mogu.

Ika sede u jedan šezlong okrenut Radmilovoj kući. Uzeo je nešto da čita. Najednom se trže i ostavi knjigu. Ljiljana je izašla iz kuhinje i uputila se gore, u kuću. Ika se pridiže da je bolje vidi, a onda opet sede.

Ovako je, znači, svako jutro zaključi u sebi Radnnilo. Da li razgovaraju? Bol, pomešan sa gnevom, kovitlao se u njemu.

Ljiljana se opet spusti niza stepenice i pođe prema kuhinji. Ika se ponovo trže i zagleda se u nju. Hteo je da ga ona vidi. Ustade i priđe njihovoj ogradi. Ona ga nije opazila. Stavljala je čaršav na sto u bašti. Ika poče da pevuši da bi ga ona čula. Gledao ju je drskim mladićkim pogledom. Radmilo steže pesnice. Osećao je da bi ga mogao smrviti. Ustade sa klupe i pozdravi

- Dobro jutro, Iko. Jeste li poranili?

Mladić se trže kao da ga neko kamenom udari u glavu. Sav se zacrveni. Gledao je zablenuto u Radmila, koji ga je fiksirao svojim prodornim crnim očima.

- Dobro jutro, - jedva izgovori i nasmeši se. Do đavola, otkud on ovde! Video me je kako je gledam! Ipak, pribra se nekako. Okrete se advokatu:

- I vi uživate u bašti? Ja baš gledam kako vam je divna bašta. Trava kao ćilim...