Milica Jakovljević Mir-Jam: Samac u braku

Ikin bes

Celo posle podne Ika je ležao u krevetu, besno udarajući nogom o mesingane šipke. Škripao je zubima i sve na svetu psovao Dari kafedžiki. Ona njega da namagarči. Studenta Iku, koga su volele sve devojke, a devojčići bili ludi za njim! Ta prostakuša da ga ismeje u očima jedne Beograđanke. Kako mu je Ljilja samo ironično odbrusila? Zar ste mogli i pomisliti da bih vam ja pisala pisma? Kao da je htela reći Budalo, trčao si za mnom i izjavljivao mi ljubav, a meni nije ni na pamet padalo da te gledam! Odbrusila mu je lepo pred Radmilom.

Ušla je potom u sobu, otkucala na mašini nekoliko redova da ga uveri kako nije ista mašina. I još ga je pozvala njihovoj kući, pa ona prva počela: Gospodine Iko, hoću da mi date sva ljubavna pisma koja ste dobili od mene! U tom trenutku kao da mu se krov srušio na glavu.

Kako se samo smejala kad mu je saopštavala: To vam je pisala Dara preko puta! Idite, onaj kelner će vam sve objasniti! A on, budala, da se ne seti?! Ko bi pomislio na Daru glupaču? Ah, samo da je sretne u pomrčini. Sutra će da ode pravo njenoj kući, pa će pred majkom šljis po jednom obrazu, šljis po drugom obrazu! Ti da pišeš ljubavna pisma i potpisuješ ženu advokata Tomića!

Evo ti za ta pisma! Pa sad idi i tuži me! Ali prvo ću s tobom da se poplatim. I otac joj je bio besan kad je čuo za ta pisma, a primio onoga za direktora hotela. Ali, Iku će ona zapamtiti! Lupio je ponovo nogom u mesingane šipke. Mati uđe u sobu.

- Iko, hajde da večeramo. Da nisi, sine, bolestan?

- Nisam, nego sam snevao.

- Mamin lepi student! - grlila ga je mati i tepala mu ljubeći ga u kosu. - Položio mi ispit! Sad te mama voli.

Ika ustade, umi se i izađe.

Sedeli su u bašti i večerali. Svi su bili raspoloženi, samo je Ika bio tužan.

- E, Radmilo sjajno odbrani onog trgovca! - poče mati. - Baš volim, Đoko, što ste ga oslobodili. Zar da nevaIjala žena na robiju otera jednog čestitog čoveka? Kako je Radmilo lepo izneo njegov život, sirotinju, trud i muku da stekne, da se oženi, a ona umesto da poštuje i voli takvog čoveka prima u kuću ljubavnike!

- Zaista mu je bila izvanredna odbrana! - potvrdi muž. - Analizirao je činjenice sa socijalnog i psihološkog gledišta. Otkako sam sudija nisam čuo bolju odbranu. I govornik je, nema šta.

- A on će za to i lep honorar da dobije! - primeti poručnik.

- Pa, razume se! Advokati ne zarađuju na sitnim parnicama, nego ovako, na komplikovanijim slučajevima. Može od tog honorara da kupi još jednu kućicu za rentu, pa mu ne treba više da radi. I ti si bio na suđenju?

- Jesam...

- Što si se ućutao? Danas si nešto išao Radmilovoj kući?

- Vratio sam mu neke knjige koje mi je bio pozajmio - slaga Ika.

- Vala, kažem vam obojici ako nađete ženu kao što je Ljiljana, odmah se ženite! - izjavi mati.

- Nemoj da je zoveš Ljiljana, nego Ljilja, tako njoj Ika tepa. Mama, Ika je izgleda zaljubljen u Ljilju. Samo izviruje preko plota - nasmeja se poručnik i pljesnu brata po ramenu.

- Govoriš gluposti! Zaljubljen u ženu koja voli svoga muža! - izbrecnu se Ika na brata. - Ostavi, mama! Slušaš Milana. On voli mene da zadirkuje... Možda si je ti više gledao. Tvoja soba gleda u njen prozor. Ja sam učio. Ljilja mi ni na pamet nije padala!

Poručnik se ćutke smeškao.

- On je mamin vredni student! - opet mu je tepala mati.

- Jes' tvoj vredni student! A kamo sto dinara? Kazala si da ćeš mi dati.