Milica Jakovljević Mir-Jam: Samac u braku

Opasna ljubomora

Auto je zastao pred kućom tačno u šest. Ljiljana kroz prozor ugleda neku crnomanjastu devojku pokraj Vere. Ljiljana i Radmilo izađoše iz kuće.

- Gospođo Ljiljana, da vam predstavim Vojinu rođaku Margitu Pantić, studentkinju prava! - zacvrkuta Vera.

Ime Margita puče kao revolver. Ljiljana se sva strese. Pogleda crnomanjastu devojku. Prvo što joj pade u oči bio je mladež iznad gornje usne!

To je, znači, ona Margita čiji je dnevnik pročitala. Sva radost za izlet naglo iščeze. Svi joj postadoše neprijatni njen muž, gospođa Vera, ova devojka... Učini joj se da svi
znaju za ljubav ove Margite. Poveli su je na izlet, ne mareći kako će se ona, Ljiljana, osećati zbog toga.

Gospođa Vera joj ljubazno ustupi mesto s desne strane. Smešila se, očevidnozadovoljna. Smešio se i Voja. Kao da je svima bilo milo što ona ide, što su priredili ovaj izlet. Ali ona nije videla ništa drugo do ove devojke i njenog mladeža.

Auto pojuri preko kaldrme. Buka je zagušivala reči. Dobro je što ne mora govoriti. Ali, na drumu se stiša buka i Vera poče veselo da priča. Zapitkivala je sve i svi su razgovarali i bili veseli. I njen muž, sedeći rame uz rame sa ovom devojkom.

Kako su udesili ovaj sastanak! Pogleda muža i bi joj za časak odvratan. Ćutala je sve vreme. Crne oči mlade devojke uporno su je gledale. Njena ženska sujeta bi povređena.

Možda hoće da vidi jesam li srećna? Ah, kod mene ništa neće opaziti. Nasmeši joj se i ljubazno je upita:

- Vi ste rođaka gospođe Vere?

- Voja mi je brat od tetke.

- To je naša Margita! - nežno reče Vera i potapša je po ruci. Videlo se da je voli.

- Studirate li nešto?

- Prava... A ovde sam činovnica u sudu.

- Idete u Beograd da polažete ispite?

- Da. Sad u junu imam ispit.

Ljiljana pogleda muža. On se bio zagledao kroz prozor i posmatrao okolicu.

Kako vešto krije svoja osećanja - pomisli Ljiljana.

- Prisustvujete li i vi suđenjima? - upita opet devojku.

- Ponekad, kad Radmilo brani... Volim da slušam njegovu odbranu.

Radmilo! Ona ga zove po imenu... O, to su oni bliži jedno drugom, nego što ona piše.. Okrete glavu, uvređena i ljuta na ovog mladića, koji je tako pritvoran. Da li govore jedno drugom ti?

- I vi ste. Radmilo, bili juče na onom pretresu kad tri žene htedoše da tuku onog čoveka? - upita Margita.

- Da, bio sam... Pričao sam i Ljiljani.

Beskrajna tuga pritisnu Ljiljanu. Oseti se poniženom. Kako je ružno od njenog muža da je pozove na izlet kad ide i ova devojka... Kako nije pomislio da ona jednoga dana može doznati za njenu ljubav? Nikad mu ovo neće oprostiti i uvek će sumnjati. On je danas zasadio u njeno srce klicu sumnje koja nikad neće uginuti.

Gledala je desno i levo bujne livade sa majskim zelenilom. Visoka trava, prošarana belim i žutim cvetovima, podrhtavala je na vetru kao živi, zeleni talas. Lepota prirode još više pojača njenu tugu. Osećala se kao one noći, u vozu, samo s tom razlikom što je onda patila zato što ne voli ovog mladića, a danas je patila zbog toga što ga voli.

Margita je nešto pričala. Ljiljana se pravila da je ne čuje, ali je čula svaku njenu reč. Šta ova devojka traži? - pitala se. Znala je da se svaka devojka sklanja od mladića kad se oženi, da ne bi više patila. Razočarenje je u isto vreme i poniženje devojke izbegavaju sve što stvara bol. Ali kad ova devojka ovako smelo ide s njim na izlet i sedi
rame uz rame s njenim mužem znači da se ona nečemu nada, da je on ublažio njeno očajanje, dao joj neku nadu. Zašto bi se, inače, izlagala novoj patnji? Ova devojka izgleda da zna kakav je njihov odnos.