Milica Jakovljević Mir-Jam: Samac u braku

Ljubav je kao nežna bajka

- Sutra nam dolaze mama i tata! - sva srećna saopštila je Ljilja mužu. - Je li, Dragiša i tetka Draga nisu njima ništa pričali o svemu onome?

- Ništa. Dragiša je kazao da im on neće ništa o tome pričati. Ne brini.

- Nećemo im ni mi reći! To bi pomutilo njihov život. Znam ja mamu i tatu. Oni ne bi verovali da smo mi sada srećni. Ja osuđujem žene koje svaku zadevicu u braku trče da ispričaju roditeljima.

- I ogovaraju muža. Posle se opet vrate mužu, a tast i tašta ostaju ljuti na zeta što im kći nije srećna. A šta ćeš ti reći tvome tati?

- Videću! I raspored sam napravila kako ćemo spavati.

- Mene ćeš opet oterati u moju sobu? - zagrli je Radmilo.

- Ne. Tamo će da spava tata, a mama na divanu u trpezariji - nasmeja se Ljilja i zagnjuri glavu mužu na grudi.

- Koliko sam vremena bio samac!

Najednom je dohvati u naručje kao dete i pritisnu na svoje grudi.

- Mila moja, priredićemo divnu veliku večeru!

- Divno. A koga ćemo sve pozvati?

- Ovo naše društvo Veru i Voju, Boru i Desu, tetka Stanu, gospođu Janković... možemo i sudiju Nikolića i sve njegove, pa onog drugog sudiju Sretenovića, Margitinog verenika, pa jednog advokata i doktora sa ženom... Hoću domaćinski da ih dočekamo!

- Hoćeš li da ih pozoveš dok su mama i tata ovde?

- Ne. Mi ćemo sa tvojima lepo da se provedemo sami. Oni sigurno vole da budu sami s nama.

- Pravo kažeš. Oni će da budu samo tri dana pa idu u banju... Ah, mamicu moju i tatu što sam poželela!

- Ja ih poštujem i cenim tvog tatu kao poštenog činovnika i intelektualca.

Tri dana, koja su proveli kod Ljilje i Radmila, roditelji su bili presrećni. Čudili su se, kad bi za trenutak ostali sami, kako se njihova Ljilja prosto preobrazila. Kakva je domaćica, pa kako ugađa mužu! A kuća kao kutija. Još su čuli i kakvu je odbranu održao njihov zet, kako je lepo nagrađen. Svi ga cene. Kad je Ljilja kazala:

- Mama, sa ovih hiljadu dinara tebe časti Radmilo! - mati se iznenadila.

- Ju, dete moje! Nemoj, Radmilo, sine moj, pa mi treba tebi da damo, a ne ti nama. Ostavite vi ovo i čuvajte za vas.

- Ne, ne! Ovo, mama, moraš od mene da primiš. - govorio je zet.

- Hvala ti, sine. Hodi da te poljubim. Veruj mi, drukčije te ne smatram nego kao sina! Rastužim se ponekad i zaplačem, ali pomislim Neka ih, ako su dalje, samo kad su srećni njih dvoje! A Dragiša mi pričao kako ste srećni. Nije mogao da vas nahvali kad je došao.

- Posle banje, u jesen, da nam dođete, mama, opet oboje. Biće lepo. Pravićemo i izlete - govorio je zet.

- A vi da dođete posle k nama.

- U oktobru, mamice, kad počnu premijere u pozorištu! A na odmor idemo u Grčku! - cvrkutala je Ljilja.

- Ako, provedite se dok ste mladi! Važno je da ste srećni - zaključi otac.

- Ljilja je najpametnija i najbolja ženica na svetu! - reče Radmilo grleći je.

- Ljilja je dobro dete. Nije što je moja kći, nego je stvarno pametna i dobra. Žena mora da poštuje muža, pa i da popušta.

Vrlo zadovoljni, otac i mati posle tri dana otputovaše u banju.

Ljilja se dade na posao da pripremi ugovorenu večeru za goste. Videla je koliko je Radmilo srećan što se ona trudi i ništa joj nije bilo teško. Trčkarala je gore-dole, mesila, pomagala Juliji. Došla je i tetka Stana ona je bila specijalista za gibanicu i pite od tankih kora.