Milica Jakovljević Mir-Jam: Samac u braku

Nepoznati muški glas na telefonu

Porubljivala je večernju haljinu, sedeći u spavaćoj sobi. Tražeći opravdanje za muža, tešila je samu sebe. Bila je svesna da su njihovi sukobi počeli od one prve bračne noći kad ga je nemilosrdno odgurnula od sebe. A ona bedna Jelka je došla još
da pogorša i raspiri njegove sumnje. Lepo sam opšila! Sutra ću je prepeglati. Pogled joj se zaustavi na Radmilovoj slici, kraj kreveta. Našla je jednu njegovu fotografiju koja joj
se mnogo sviđala i stavila je u ram pokraj svoga kreveta. On ju je gledao, svuda za njom kretale su se njegove oči. Gde god bi stala, on kao da ju je tražio očima. Taj živi pogled umirivao je mladu ženu i ona mu je često tepala: Mili moj! Ti si dobar! Osećam
kako ćemo mi biti srećni jednog dana.

Razgovor sa Radmilovom slikom unosio je u njenu dušu neku detinjastu veselost. Posle je uzela novine i čitala.

Trpezarija se uskoro sva zarumene od sunca. Ljiljana zažele da izađe na terasu, da gleda zalazak, ali odustade. Čula je Ikin glas u njegovoj bašti.
Primetila je i ona zaista da mladić stalno izviruje na nju. Mogao je naići Radmilo. Zar da doliva vrelo ulje na vatru? I iz predsoblja je mogla da posmatra sunce. Gledala je baštu poplavljenu rumenilom zalazećeg sunca. Sve je dobijalo ružičast odsjaj. Bele ruže su se rumenele na travi, a okna na maloj sobi u dvorištu buktala su kao reflektori.Pokraj plota Tatjanine kuće začu se žagor.

- Gospođo Tomić! - pozva je Tatjana.

- Izvol'te? - pojavi se Ljilja na terasi.

- Htele smo nešto da vas zamolimo. Nećete da se ljutite? Hoćete li da nam nešto prevedete iz francuskog. Dušan i Mika su nam pričali kako lepo znate francuski i pokazujete im. A mi imamo jednu tešku lektiru.

- Zašto da se ljutim? Dođite k meni! - odgovori ona ljubazno.

- Evo, sad ćemo. Kako je zlatna! - ushićeno su šaputale maturantkinje.

Ljiljani je bilo drago što može pomoći maloj Tatjani, znala je njenu tajnu o
vešanju, a videla je i koliko je ta mala skromna. Nikad nije gledala za njenim mužem niti je istrčavala u dvorište. Devojčica je sigurno patila, ali je umela da skrije svoj bol i da bude ponosita. Poredeći je sa Jelkom i Margitom, Ljiljana zaključi da je Tatjana bolja od njih. Bolja je svakako i od one Dare preko puta što su je nudili Radmilu. Ta je stalno visila na prozoru, ali Ljilja nije obraćala pažnju na nju, jer je verovala da se Radmilo nije osvrtao na nju. Neki put bi joj se javio, a neki put bi prošao, ne bi je ni
pogledao. Ljilja je sve to motrila kroz prozor kad je on odlazio na posao.

Sačekala je devojčice na terasi.

- Izvolite u trpezariju!

- Baš je divno kod vas! - divile su se devojčice. - I spolja je lepa kuća. A imatedivnu baštu. Jeste li vi vezli ove jastučiće?

- Jesam.

- A ono ste vi kao nevesta. Kako ste lepi!

- Lepota ne igra najvažniju ulogu u životu - nasmeši se Ljilja. - Treba biti dobar ikarakteran. I vi ste sve tri lepe devojčice.

Pogledala je Tatjanu kao da je njoj htela da pokloni najviše tog komplimenta.

- Jeste li se raspustile za maturu?

- Jesmo... Prilično se bojimo. Samo maturu da položimo. Čini nam se da će nam ispiti na univerzitetu biti lakši.

- Tako se uvek misli. A kad dođete na univerzitet, opet ćete imati tremu. Slušala sam da ima studentkinja koje su odlični đaci, polažu redovmo, spreme se za ispit, pa na dan ispita odustanu od polaganja.

- Jaoj, tako ćemo i mi!

- A šta ste htele da vam prevedem?

- Evo, ovaj deo... Nikako ne možemo da prevedemo. Uvek se sapletemo na
zamenicu an.