Milica Jakovljević Mir-Jam: Samac u braku

Prošlost se sveti

Ljiljana je radila goblen u spavaćoj sobi, jer se napolju beše natuštilo nebo, samo što nije pljusnulo. Julija kucnu i uđe.

- Gospođo Ljiljo, traži vas jedan gospodin.

- Koji gospodin? Kako izgleda? - uplaši se ona.

- Plav je... Kaže da je iz Beograda.

Ona se sva ohladi.

- Recite mu da nisam kod kuće...

Iza Julije se najednom vrata širom otvoriše.

- Zar tako, gospođo? Nećete da primite poznanika iz Beograda!

Ljiljana preblede. Julija se lagano izmače i izađe iz sobe. Devojka ostade skamenjena. Najednom ustade. Goblen i kanure joj padoše s krila. Ljutnja joj prekri obraze rumenilom i ona strogo upita:

- Kako si se smeo usuditi da uđeš u kuću moga muža, Momčilo?

Sedeći za stolom u svojoj kancelariji, advokat Tomić je nešto čitao, a njegov pisar Pera, student prava, pisao je neki akt.

- Znate li, gospodine Tomiću, govori se o stečaju firme Petrović?

- Čuo sam to.

- Izgleda da će on vas tražiti za advokata. Njegov sin mi to reče.

- Videćemo.

Nešto nije govorljiv! - mislio je pisar. - Zaljubljen čovek. Samo misli na svoju Ljiljanu!

Vrata se širom otvoriše. Pomoli se vedro i nasmejano lice inženjera Voje Markovića.

- Gde si ti, čoveče? Otkako si se oženio ne daš se videti!

- Ovde sam. Zašto ne navratiš?

- Kao velim, neću da smetam. Mladoženja! Topiš se. Vidim da se topiš. Ako, rode moj, i ja sam se tako topio prvih meseci... Ali, ne viđam ni tebe ni tvoju Ljiljanu.

- Izlazimo skoro svakog dana. Šetamo. Pravimo izlete. Pokazao sam joj okolicu.

- Čula je sve to i moja Verica. Ljuta je na tebe. Zar Radmilo, tvoj najbolji drug, kaže, a ja još nisam videla njegovu ženu?

- Ni kod koga nismo išli. Samo do moje tetke i do gospođe Janković.

- Ama, ne zamerann ti ja, nego moja Verica. Znaš, žensko ti je radoznalo. Još došle neke devojke pa joj pričale kako je gospođa Tomić lepa. Mani! Kad šetaju, kaže, zašto da ne dođu kod nas?

- Prošetali smo samo pored reke.

- Kažem joj ja: Ostavi ti, ženo, njih. Oni su mladenci. Neka ih! Sada šetaju pored reke i beže od sveta, a posle će da beže u svet! Ko bi mene sada naterao da šetam pored vrba i reka!

- Ti voliš korzo...

- Šta ćeš. Volim onu kafanu na korzou, pa zasednem a nožice samo šetaju! Nego, kako se osećaš kao oženjen? Je li bolje u braku?

- Kako da nije bolje? Meni su kafančine dosadile iz kancelarije u kafanu, iz kafane u kancelariju... A kako ti? Čekaj da ja tebe malo ispitam... Kako se ponašaš?

- More, ja bih se ponašao kao devojčica da nije ženskadije koja te navodi na zlo. Ti, momče, nemoj ovo da slušaš! - okrete se Voja pisaru.

- Ja pišem svoje i ne slušam vas. Budite bez brige! - smeškao se mladić. - Lola jedna! Svi pričaju za njega i udovicu!

- A ona moja luda je ljubomorna, pa sve prima za gotovo... Ubi me ovaj palanački svet! Ama, ako sam samo s nekom na ulici reč progovorio odmah to moja Verica zna! Te ne znam Rekla mi Maca, videla te sa Zorom... Priča Anđa kako si stajao na ćošku sa Ružom...