Milica Jakovljević Mir-Jam: Samac u braku

Prijatno iznenađenje

Julija pogleda u sat: Deset! Bože, što su se tako uspavali? Uvek bar jedno rano stane! Da nije bolesna mala Ljilja?

Spremila je doručak i postavila u bašti. Kako je samo lep kajmak kupila! Njena mala Ljilja voli kajmak. Obarila je jaja. I lepo slatko od kajsija je skuvala. Spremila jutros da ih posluži. Ručak je već upola gotov. Radmilo sinoć nije ni večerao. O, kako je bio neraspoložen kad ga je prevarila da Ljilja nije došla. Kako je voli!

Pola jedanaest! Da li da im kucnem na vrata? Ali, sad će oni.

Ušla je u kuhinju. Čula je uskoro lake korake.

- Ah, što smo se mi uspavali! - veselo je uzviknula Ljilja. - Kako ste, Julija? Sve je već gotovo! Oh, vredni ste vi! Da vas poljubim. - Nežno je poljubila dobru Juliju. - Kako je divno u bašti! I maline su zrele...

- Hajde da vidimo šta je sve rodilo u bašti! - prošaputa Radmilo i zagrli je. Držao ju je stalno u zagrljaju i ona je osetila onu malaksalu slast koju stvara blizina voljenog čoveka.

Sunce se provlačilo kroz drveće kao zlatno srce. Jabuke su se krile u lišću, a bolešljive su se već bojile žutom bojom. Radmilo je steže i privuče sebi:

- Srce moje, kako sam srećan! Nisam se nadao ovolikoj sreći.

Mlada žena mu se slatko osmehnu:

- Uberi mi onu malinu!

On je stavljao maline u njena usta.

- Tvoje usne su rumene kao malina!

Okrete se desno i levo i brzo joj ukrade jedan poljubac sa usana. Mirisale su na malinu. Bili su gladni jedno drugoga, ali stomak ih opomenu da nisu ništa jeli. Julija ih je stalno nudila, a slavuj je pevao na kajsiji. Kao da je pevao pesmu njihove ljubavi...

- Biće i ručak lep! Nešto što gospodin najviše voli... Ali, neću sad da kažem. Tek ćete o ručku videti.

- A šta ti to najviše voliš? - nestašno ga je pitala mala Ljilja.

On joj preko stola uhvati ruku i spusti poljubac na nju.

- Tebe sam uvek najviše voleo, ali nikad kao sad.

- A zašto nikad kao sad?

Duboke i tople Radmilove oči gledale su je strasno. Ona je zaćutala i gledala ga. Oči su joj bile plave i sjajne kao najlepše prolećno nebo nad morem. On joj steže ruku:

- Ti si sva moja, je li?

Mlada žena zaklopi oči. Ah, kako je nežna i slatka ljubav!

Milovao ju je po ruci. Jedan zrak sunca provuče se kroz grane kajsije i pade na lepu kosu male Ljilje.

- Mila moja, reci mi nešto iskreno, - zamoli je Radmilo. - Zašto si mi sebe predstavila drukčijom nego što jesi? Sećaš se kad sam te onda pitao je li on bio tvoj prijatelj? Ti si kazala: Neka to ostane moja tajna!

- Ako je nešto tajna, mili, treba li da to bude uvek ružna tajna?

- Ali, ja sam se tri meseca mučio. Ti ne znaš koliko sam patio bez tebe. A da si mi tada kazala: Nije on moj prijatelj, ja sam nevina! ja bih bio srećan, toliko srećan! Ne bih tri meseca čekao ovu sreću i ludeo za tobom. Sva moja patnja, ljubomora i zlovolja bile su u vezi s tim što ti nisi bila moja, što nisam mogao da se pomirim s mišlju da si drugom pripadala...

- Nisam ti to rekla, jer sam želela da te zavolim. Prosto sam oklevetala samu sebe i ta kleveta je bila brana između mene i tebe iza te brane se razvijala moja ljubav. Žene su romantične. One mogu da se predaju muškarcu samo kad vole. Sve što je bez ljubavi za njih je nasilje. One se tada plaše muškarca. I ja sam se tebe uplašila prve večeri. Bio si mi tuđ. Strašno je za ženu kad je nepoznat muškarac miluje i ljubi, a ona ga ne voli. A muškarci ponekad ne daju ženama vremena da ih zavole.