Milica Jakovljević Mir-Jam: Samac u braku

Na bračnu scenu stupa prijateljica mlade supruge

Ustala je pre Radmila. Mislila je o tome da li će se šta poznati na njegovom licu...

Čula ga je kako se brije. Doviknula mu je kroz zatvorena vrata:

- Ja idem dole da spremim doručak... Ti dođi!

- Sad ću ja! - odgovorio je sasvim mirno.

Za doručkom ga je ispitivački posmatrala. Bio je tako svež i lep. Prijatno je odisao parfemom. Nokti su mu bili čisti i prirodno ružičasti. Razgovarali su sasvim mirno. Ona je pratila i savlađivala radoznalu prirodu žene, koja ne ume da skriva bol nego ga ispoljava.

Posle doručka je otišao. Ona je raspremala sobe, nameštala sveže cveće, htela je sve uredno da mu ostavi. Odluka ju je još držala. Zaklela se u mamu i mora otići! 

Prošao je i ručak. On je otišao u kancelariju. Ništa je nije zapitao. Nju je to vređalo. Zašto je bar nešto ne upita? Da se samo malo nasmejao, ona bi popustila... 

Bilo je četiri posle podne. Ljiljana je mislila kako treba da ustane, da se spremi. Ništa neće poneti. Juliji neće ni reći da ide... Neka joj on objasni kako zna. On je advokat, umeće da nađe neki izgovor. Neka kaže što god hoće. Pola pet.

Ona se oblačila. Strašno joj je bilo. Zajecala bi naglas. Zar da ostavi i njega i ovu lepu kućicu? Kako će otići kao kradljivac? Stavila je samo novac u tašnu. Suze su je gušile. Pošla je i vratila se. Htela je da se svuče. Nije mogla da prekorači prag kuće. Najzad je pomislila: Što mora biti posle tri meseca, neka bude sada! Pozdravila se s Julijom, kao da ide u šetnju, i izašla na ulicu.

Zastala je pred kućom sa strahom da li da ide ili ne? Lagano je išla ulicom, razmišIjajući pri svakom koraku. Najzad se odlučila da ode Radmilu. Ako bude nekog u njegovoj kancelariji, pozvaće ga napolje. Išla je oborene glave. Jedan čovek je pozdravi:

- Dobar dan, gospođo!

Ona ga pogleda. Bio je to neki radnik. Otpozdravi mu. On malo zastade:

- Vi me ne poznajete, gospođa. Ja sam otac male Nade.

- A, tako! Kako je Nadi?

- Vrlo dobro zahvaljujući vama. Svakog dana ste joj slali ručak, a bila joj je potrebna jača hrana. Lepo se oporavila.

- Baš se radujem! Pa, pozdravite malu Nadu i vašu suprugu.

- Hvala, gospođo. Ako treba štogod da vam se opravi u kući, pozovite samo mene. Da vam se bar malo odužim.

- Nije potrebno. Hvala vam.

Ona mu pruži ruku. Da li će Julija nositi maloj ručak kad ja ne budem u kući? Odluči da piše Juliji da detetu stalno nosi ručak. Ona će sigurno ostati da Radmilu kuva i sprema kuću. Ako se oženi Margitom, opet neka ostane...

Najednom, koga spazi: Margitu! Sretoše se baš na ćošku.

- Dobar dan, gospođa! - pozdravi je devojka i priđe.

Ljiljana joj odgovori usiljeno ljubazno.

- Da nećete do Radmila? - pitala je devojka. - Ja sam upravo pošla k njemu da uzmem jednu knjigu. Treba mi za ispit.

- Neću. Pošla sam u trgovinu da nešto kupim - slaga Ljiljana i preinači odluku. - Idite vi! reče joj ljubazno, sa osmehom.

Sad je bila načisto i sa njihovim odnosom i sa svojom odlukom. Izgubila je Radmila i njen brak je završen... Ide pravo na stanicu. Neće se ni oprostiti s njim. Oči su joj se zamutile. Brzo je skrenula u jednu ulicu. Nije znala ni kuda ide. Žurila je da pronađe stanicu. Sad je ona kod njega... Smeju se i razgovaraju. Hitala je kao da hoće da pobegne od tih misli.