Miris Cigareta

3. Chapter

Kako možemo biti tako sami iako je oko nas bezbroj ljudi?

Sedela sam na klupici snuždeno posmatrajući okolinu. Drveće je zračilo sveživom, a ptičice koje su se tu nalazile jedva su dolazile do izražaja zbog velike buke. Lagani povetarac milovao je zeleno lišće koje se polako njihalo i pravilo šarenu hladovinu. Zraci sunca koji su se uspešno probijali, plesali su po mojoj odeći.

,,Šta ti je?" Kraj mene se stvorila moja jedina prijateljica. ,,Ne izgledaš kao zanimljivo društvo, zato i sediš sama. Osmeh madam, osmeh!" Lako je njoj da priča i izmotava se...

,,Previše sam stegnuta. Svi poznaju nekoga, drže se u grupicama... Ne mogu tek tako da se gurnem negde i napastvujem ljude." Diana se nasmejala i odmahnula glavom. Zaista sam želela da sklopim neko novo prijateljstvo ali mi se iz ovog ugla to činilo jako komplikovano.

Znate li one tinejdžerske filmove kada devojka dođe u novu školu i onda naleti jedna devojka, upoznaju se, posle se ispostavi da su na istim predavanjima i onda se druže? Da, i ja sam mislila da će moj prvi dan u školi proći tako... Život nije film.

,,Imaš mene." Pokazala je prstima ka sebi a zatim svoje telo uzdigla na prste i pogledala negde iza mene. Okrenula sam se u tom pravcu i uočila iste one momke od jutros. ,,Hajde da sklopiš neka nova prijateljstva." Povukla me je za ruku i samo što se nisam rasula i poljubila pod.

,,Isuse!" Uzviknula sam i oštro je pogledala. Izgubila sam ravnotežu ali sam se zadržala za nju. Izvini oblikovala ne usnama a zatim usporila tempo.

,,Momci!" Sva trojica sedela su na osrednjem zidiću i smejala se meni nepoznatoj šali. ,,Momci!" Ovog puta uzviknula je jače i pridobila njihovu pažnju. Od jednom sam osetila kako mi obrazi poprimaju crvenkastu boji i želju da samo nestanem odavde. ,,Šta kažete da Abigail krene sa nama posle škole u kafić?" O čemu ona to? Ja i kafić? Nikada nisam išla u kafiće i čini mi se da to uopšte nije za mene.

,,Mmm, naravno. Noah voli sveže meso." Izgovorio je plavušan i udario druga do sebe po leđima. Izgleda da je to taj Noah. Svi su se zasmejali osim mene.

,,Sveže meso?" Upitala sam zgroženo.

,,Prvakinje." Prevrnula je očima Diana. ,,Noah, ona nije za zajebanciju, spusti se na zemlju. Imaš li još obaveza ovde?"

,,Ne." Odgovorila sam joj. Napokon je gotov moj prvi školski dan. Sve je počelo koliko toliko dobro, zatim ona prokleta kafa i... nadam se da neću ponovo videti onog momka.

,,Onda idemo odmah!" Idalje nisam sigurna da li je ovo dobra ideja ali rizikovaću. Sa Dianom mi ne može biti loše. Nadam se.

,,Vas dve idite, mi ćemo vam se pridružiti kasnije." Rekao je plavušan. Što se mene tiče, ne mora ni da dolaze. Pored njih se ne osećam najbolje.

,,Čekamo vas na našem mestu." Rekla je Diana i povela ma sa sobom. Mahnule smo im i nastavila ka kafiću koji se nalazio preko ulice.

(...)

,,Šta piješ?" Sele smo u ugao kafića za koji mi je Diana rekla da uvek sede tu.

,,Ne znam..." Gledala sam u ponuđena pića i njihove cene. Nisam znala apsolutno ni jednu ponuđenu stvar osim par sokova.

,,Dozvoli meni." Mahnula je rukom a za naš sto je došla plavokosa devojka.

,,Izvolite?" Osmehnula se prijatno i saslušala našu porudžbinu pa otišla.

,,Diana, kod sebe trenutno nemam dovoljno novca za ovu kafu." Još jednom sam pogledala cenu i uzdahnula. Biće mi jako neprijatno ako ona plati.

,,Danas ja častim. Opusti se i uživaj." Njen osmeh i vedrost jednostavno su me terali na isto. Nasmejala sam se od srca i osetila neku vrstu olakšanja. Ova devojka dobro utiče na mene.

(...)

,,Smotana balavica." Ukočila sam se kada sam čula taj duboki promukao glas. Obe smo se okrenule i pogledale u momka koji je tu stajao. Crna baršunasta kosa bila je sva umršena i neuredna a par dana stara brada tako izrazita. U grlu mi je zapela knedla koju nikako nisam uspela da progutam. Šolju sam spustila na tacnu i ruke spustila na svoje krilo. Blago pucketanje čulo se kada sam isprepletala prste i jako ih stegnula.

,,Eros?" Iznenađeno je rekla Diana i naslonila ruke na sto te ustala. Eros? Čudno ime za jednog Britanca.

,,Diana, ajde idi vidi da li sam u wc-u." Nakezio se i otkrio svoje savršeno bele zube koji su se, kunem se, presijavali na ovom svetlu.

,,Odjebi. Ne mogu da te prepoznam jebote!" Zasmejala se i zagrlila sa njim. Uzvratio joj je zagrljaj i malo se odmakao. ,,Prolepšao si se čoveče! Ideš u teretanu?"

,,Prirodna lepota ljubavi, prirodna." Namignuo joj je i pogled prebacio na mene. Sedela sam ukočena i posmatrala šta se preda mnom događa.

,,Ovo je Abigail, no..."

,,Znam. Vidim, kafu ovog puta držiš na stolu." Podrugljivo je rekao. Da li je baš morao da se pojavi i pokvari mi raspoloženje. ,,Ne mogu da se smaram ovde sa vama. Gledamo se neki dan mačko!" Rukovao se sa Dianom a mene samo pogledao preko ramena. Kreten.

,,Vas dvoje se znate?" Nije krila iznenađenost.

,,Zapravo da. Dogodila se mala nezgoda u hodniku. Moja kafa završila je na njegovim prsima." Postiđeno sam odgovorila i spustila pogled. Na trenutak je vladala tišina a onda je kafić ispunio Dianin grleni smeh.

,,O Bože!" Kikotala se i prstima obrisala uglove očiju od suza. Nisam mogla da se suzdržim pa sam i sama krenula da se smejem. ,,Čestitam!" Jedva je izgovorila jer ju je smeh savladavao.

,,Majke ti? Na čemu?" Pokušala sam da se stišam jer su svi pogledi bili uprti u nas, a to mi se ni malo nije dopalo. Bez obzira na sve, nisam na to obraćala pažnju jer sam se osećala super sa Dianom.

,,Jao majko..." Još jednom je obrisala suze izazvane smehom i pokušala da bude normalna. ,,Kako mi je krivo što to nisam videla..." Ponovo se zasmejala ali znatno tiše i diskretnije.

,,Prestani!" Prekorila sam je i zakikotala. Ova devojka nije normalna.

,,Kada je to bilo?"

,,Odmah na početku kada smo išli do kabineta sa razrednim starešinom."

,,I on je bio tu?" Primetila sam iznenađenost u njenom glasu, kao da nije verovala.

,,Da. Šta je tu čudno?" Upitala sam i odpila gutljaj kafe koja mi se iznenađujuće puno dopala.

,,Ne znam. Nisam očekivala da će doći danas, pogotovu ne na prvi čas." Pa đak je, to mu je valjda obaveza? ,,Znaš, nije on tako školski tip. Dolazi i odlazi kada hoće, radi šta hoće... Stvorenje na kakvo, predpostavljam, nisi navikla."

,,Što, kakav je on? I odakle mu uopšte pravo da tako nešto radi?" Potrudile smo se da budemo što tiše jer nismo želele da čuju ostali.

,,Zanima te Eros?" Vragolasto se nasmejala i podigla obrve par puta.

,,On? Bože, ne! Samo sam pitala." Ne zanima me, samo sam radoznala. To je sve...

,,Recimo da ti verujem." Zavalila se nazad i preskočila davanje odgovora na moje pitanje. Nisam želela da ponavljam ali me je zaista zanimalo.

,,Čudno ime, Eros..." Pitam se, odakle li je? Njegovo ime mi ne odaje utisak domaćeg porekla.

-----------------

XoxoDaya<3