Miris Cigareta

15. Chapter

,,Još pet minuta. Privodite kraju!" Rekla je profesroka i nastavila da promatra odeljenje.

Pogledom sam prelazila po testu i proveravala postupke i rešenja zadataka. Nikada nisam bila neki matematičar, niti me je to zanimalo, ali uz vežbu i trud uspevala sam da prođem odlično. Mislim zaista, kada će mi biti potrebna kubatura lopte ili neka slična glupost?

,,Vreme je isteklo. Odložite olovke i testove na moju katedru, odmah!" Pogledala sam u test i izdahnula. Neka mi je Bog u pomoći. Vratila sam se na svoje mesto, spakovala torbu i krenula napolje iz učionice.

,,Kako si prošla?" Upitao me je Scooter. Zna koliko sam celog jutra bila nervozna zbog testa.

,,Zadovoljna sam kako sam uradila, trebalo bi da bude dobro." Nasmešila sam se idalje nervozna zbog testa. Jedva sam popravila onu slučaju jedinicu sa početka, ovog puta ne smem da omanem. ,,Ti?"

,,Okej je, prolazim, sto posto."

,,Hej ljudi!" Do nas je dotrčala Mia. Devojka iz odeljenja sa kojom se nisam družila, ali smo bile u dobrim odnosima. ,,Kako ste uradili?"

,,Dobro." Rekli smo u isto vreme i nasmejali se. ,,Ti?" Upitala sam.

,,Odlično. Mislim da mi je sve tačno. Koliko vam je ispao treći zadatak?" Rekla je uzbuđeno.

,,Čini mi se -5. Da, tako je." Rekao je Scooter prisećajući se svog rezultata. Minus pet?! Bogte! Odakle mu to?!

,,I meni!" Bacila mu je kosku pa se okrenula ka meni. Jebiga. ,,A tebi?"

,,Ovaj... pa ne baš isto kao vama." Zakašljala sam se. Ako padnem ovaj test poješću si dupe...

,,Koliko ti je ispalo Abi?"

,,Da, reci."

,,286! Jeste zadovoljni sada?! O Bože!" Namestila sam svoju torbu i žurno krenula ka izlazu. Ljudi umeju biti tako naporni i dosadni! Zar je toliko važno koliko mi jebeni razultat na trećem zadatku?! ,,Pazi gde ideš! Idiot." Ruka momka koga sam udarila me je uhvatila i vratila nazad. ,,Oh."

,,Oho." Rekao je izdizavši svoje crne obrve. ,,Razmišljam o tebi i eto te, udaraš u mene kao prvog dana." Izgleda mi da ćemo se sećati tog prvog dana i našeg famoznog susreta.

Čekaj malo. Razmisljao je o meni!? On je to ipravo rekao da je razmišljao o meni? Mora da se šali.

,,Moram da razgovaram sa tobom." Samo se potrudi da te čujem jer pogled je i suviše dobar da bih išta čula. ,,Abigail."

,,Molim?" Trgla sam se blago i namestila kosu iza ušiju. Opet ću se izblamirati...

,,Jesu li ti gotovi časovi?" Klimnula sam glavom. ,,Hajdemo onda negde da porazgovaramo na miru." Izustila sam blago "hajde" i krenula za njim. Nisam pitala gde idemo, nije mi ni bilo važno.

O čemu želi da razgovara? Možda da nastavi onu priču... mah, ne verujem. Možda da mi se zahvali ili izvini za svoje retardirano ponašanje... Ni u to nisam baš sigurna. Eros i izvinjenja jednostavno ne idu u paketu.

Kroz glavu mi je prolazila sto i jedna ideja o čemu bi Eros pričao sa mnom.

Nakon nekoliko minuta laganog hoda u tišini, našli smo se kod toplane. Mesto koje, iako je dan, izaziva jezu u meni.

,,O čemu si želeo da pričaš sa mnom?" Prišla sam jednom zidiću u nameri da sednem, ali videvši da je previsok za mene, samo sam se naslonila.

Prišao mi je i ruke položio na moj struk. Njegov potez bio je tako ležeran, kao da ne radi ništa neuobičajeno. Njemu verovatno i nije bilo, ali u mom slučaju je drugačije. Neki čudni trnci odmah su prošli mojom kičmom. Nisam navikla na ovakav dodir nekog momka, pogotovu ne kada je Eros u pitanju. Stegao me je jače i više približio sebi. Kada sam osetila kako mu se stopala polako odvajaju od tla, mahinalno sam rukama uhvatila njegova ramena. Podigao me je kao da sam pero i stavio da sedim na zidić iza. Odmakao se par koraka pa seo pored mene uz mnogo manje napora.

Naravno kada je on visok i snažan, a ja niska i nejaka.

,,Da pređem odmah na stvar, nema razloga da te zavlačim." Iskreno, počinjem da se bojim. ,,Naše prijateljstvo, ili šta god ovo bilo, počelo je čudno. Bilo je tu i faktora ljudi oko nas, nebitno. Bilo kako bilo, želim da zaboraviš sve što sam ti rekao. Tada nisam bio pri sebi i nisam znao šta pričam." Pogledala sam ga zbunjeno, a zatim pogled spustila na svoje ruke. ,,A ni šta radim. Veruj mi , trebala bi. I sam si rekla da nismo prijatelji, nikada i nista više. Slažem se i baš iz tog razloga mislim da je bolje da tako i ostane. Oboje nastavljamo da živimo svoje živote, ti ćeš zaboraviti sve što sam ti rekao, ja ću zaboraviti takođe, i biće super."

Da zaboravim sve? Da nastavim da živim svoj život? Od svega, najviše me ne pogodilo to da će i on mene moći da zaboravi. Toliko o svemu što se vrtelo po mojoj glavi.

Ništa nisam progovarala, nisam ni znala šta bih rekla... Među prstima gužvaka sam materijal crne torbe i gledala pravo ispred sebe. Ne znam da li mi je krivo ili ne. Trenutno sam previše zbunjena ovom naglom promenom. Ali, nije da sam iznenađena sa jedne strane. Brze promene su njegova karakteristika. Od dranja i proklinjanja jedno drugog, dolazili smo do suza i nežnosti... poverenja. A onda opet bes, hladnokrvnost.

,,Jesmo li okej?" Stvorio se pred mojim očima. Gledala sam kao kroz njega razmišljajuči o trenutnoj situaciji. Oterati ga u tri lepe, otići bez reči ili napraviti scenu...

,,Ti nikada, ni sa kim nisi okej." Ponovila sam njegove reči na šta se njegovim licem izvio jedan savršeni smešak. Kao anđeo obasipan zlatastim sjajem. Imao je tu moć da me jednim tako nevinim, a ipak đavolastim pokretom hipnotiše do bola.

,,To je tačno, ali sa tobom bih mogao da pokušam." I evo nas. Opet krećemo tu igru mačke i miša. Ponovo je sladak i neodoljiv, a pre samo minut je bio hladan u nameri da me se otarasi uz dobro smišljen plan.

E pa neka ti bude Eros. Igraću tvoju igru mnogo bolje nego ti.

Ustala sam sa zidića i stajala mu tako blizu. Ovog puta nisam dozvolila da ja budem omađijana. Držala sam svoje oči uz njegove nameštajući odeću sporim pokretima.

,,Mogao bi, ali nećeš. Ćao." Rekoh hladno i jednolično. Prošla sam pored njega kao pored stranca i nastavila svoj put sigurnim i nepokolebljivim hodom.

Ja, Abigail Facinelli, od danas okrećem novi list.