Miris Cigareta

35. Chapter

Pre svega želim da se puno zahvalim svima na podršci i prelepim komentarima. Mnogo mi znači, predivni ste!

Svakim delom bližimo se kraju.

Uživajte :)

Prošla je ponoć. Zvezde sijaju na nebu kao i suze u mojim očima. Trebala bih biti srećna? Ne znam, verovatno da.

Svi me pitaju da li sam srećna, kako mi je bilo... Kažem da je bilo ludo, da sam ja odlično, a nije tako. Volela bih da vratim vreme, da se ova proslava nije dogodila. Možda jesam nezahvalna, ali tuga je jedino što trenutno osećam.

Prijatelji koji su zaista došli u velikom broju jesu ulepšali moje veče, ali ipak je nedostajalo nešto. Osoba zbog koje sam i organizovala ovu žurku, nije se pojavila. Sve zbog njega, i opet ništa.

Cele večeri nada da će se ipak pojaviti me nije napuštala. Uvek kada bi se neko našao kraj vrata ja sam se nadala da je on, ali Eros nije došao...

Legla sam i zagrlila sam plišanog medu kog su mi poklonili. Nazvale smo ga ErosJunior, i ni sama ne znam tačan razlog tome...

Ne smem biti tužna.

Zaspala sam sa razmazanom šminkom zbog suza...

(...)

Danas je moj važan dan, bar tako kaže horoskop.

Prošao je državni praznik rada, tako da smo se ponovo svi našli u školskim klupama.

Uz kratak pozdrav sa prijateljicama, odmah sam otišla na čas. Ovog jutra stigla sam malo kasnije zbog pljuska koji mi je sve vreme odmagao u tome da požurim.

Prvi čas-hemija. Slobodno mogu reći da je ravno samoubistvu, pogotovu ako je čas ispitivanja.

Otvorila sam svoju knjigu kako bih obnovila. Jesam učila, ali pred svako ispitivanje bi me uhvatila nervoza i misao ne ne znam apsolutno ništa.

Taman kada sam počela da čitam, pažnju mi je odvukao Eros. Stajao je na vratima, namrgođen da me je bilo stah samo ga gledati. Njegovo lice imalo je ubitačan izgled i kada nije ljut, ali kada se razbesni, bolje da mu niste u vidokrugu. Njegov pogled ledi krv u žilama.

Nervozno je ušao u kabinet i tako nežno zatvorio vrata za sobom da sam doslobno odskočila sa stolice.

Sa knjigom u ruci prošao je i seo u poslednju klupu iza mene. Iako sam želea da pitam u čemu je stvar, njegov izraz lica govorio mi je da se držim podalje.

Nakon što sam obezbedila odgovaranje za sledeći, a ne ovaj čas, opustila sam se. Još malo vremena da sve utvrdim i dobijem dobru ocenu. Sklopila sam knjige jednu preko druge i naslonila glavu na sto. Bilo je dosadno slušati ih kako odgovaraju.

Pogledala sam iza sebe Erosa koji je iza knjige krio telefon i nešto kuckao. Okrenula sam se ka njemu i posmatrala ga.

,,Okej si?" Podigao je pogled sa telefona i samo klimnuo glavom ostavljajući ga u džep. ,,Nisi ljut na mene?" Upitala sam.

,,Nisam, zašto bih bio?" Njegovu namrgođenu facu zamenio je smešak, onaj slatki smešak koji poseduje samo on. ,,Ustvari, možda ipak jesam..."

,,Zbog čega?" Ne mislim da postoji razlog da bude ljut na mene, to što sam pitala bilo je bez razmišljanja.

,,Ne znam, ali sam siguran da to lako možeš rešiti." Zainteresovalo me je to "rešenje" pa sam se celim telom okrenula ka njemu ne mareći za profesorku.