Miris Cigareta

36. Chapter

Stigla sam kući jako kasno. Zadovoljna sam kako smo odradili posao, ali sam još više srećna zbog svega što se dogodilo u učionici i zmeđu Erosa i mene.

Na grupnom četu usledilo je nestrpljivo iščekivanje rezultata. Dok smo se svi zajedno dopsivali, šalili i ubijali vreme dok rezultati ne stignu, Eros nije bio aktivan.

Gledalabsam poruke, i uhvatila me je neka tuga. Sledeće godine, oni neće biti tu. Četvrta su godina i odlaze, a meni će jako nedostajati. Diana i Eros najviše, ali i Kendall, Louis i ostali. Više ništa neće biti isto bez njih...

A onda, opšta radost. Prvo mesto, idemo na dalje takmičenje! Došlo mi je da vrištim od sreće. Srce je htelo da mi iskoči iz grdui zbog sreće koju sam osećala. Prošli smo i idemo na republičko takmičenje!

(...)

Sinoć sam jedva zaspala. Od tolike sreće i razmišljanja san mi nikako nije dolazio na oči bez obzira na umor.

Dohvatila sam svoj telefon sa poda i videla da je jutro, ako mene pitate, odavno prošlo. Protrljala sam oči kako bi mi se vid izbistrio i odmah se povezala na internet. Mobilni mi se, blago rečeno, šlogirao. Obaveštenja sa grupe počela su da stižu brzinom svetlosti. Posmatrala sam telefon kako zvoni i vibrira neprestano.

Sad će da odapne-pomišljala sam svake naredne sekunde.

Kada se situacija konačno smirila, ušla sam da pogledam šta sam sve propustila. Primetila sam kako se i Eros uključio u konverzaciju. Promenio je i emotikon u jagodu, od čega su mi se odmah prijele.

Nastavili smo sreću od sinoć. Isplanirali smo doslovno svaki delić predstojećeg putovanja. Takođe, svako je dobio neki svoj nadimak. Pošto je pre samog izlaska na scenu direktor Erosa proglasio za tatu parlamenta, on je imao i takav nadimak.

-Eros, nemoj zaboraviti da nam povedeš mamu u ponedeljak na slavlje što smo prošli- napisala sam. Naravno da ne bih volela da povede Stephanie. Mislim, čak i ne znam ko je ona, ali mi je Lea ispričala puno lepih stvari.

Usledila su pitanja, ko je mama parlamenta. Mislim da nam ne gine stvaranje nove familije. Ponašamo se kao deca...

-Ti si mama- napisao je, a ja sam ostala potpuno zbunjena. Ko je mama, šta reče?

-Ne znam ko je mama- napisala sam pridružujući se ostatku neznanaca. Ovo jd bolesno, na nicou smo dece iz vrtića...

-Ti Abigail, ti si moja žena.- i to je to... Mislim da će mi srce jednog dana otkazati zbog njega! Bukvalno sam počela da skačem po sobi, a kada više nisam mogla da savladam vrisak, nabila sam glavu u jastuk kako bih se utišala. Ja sam ponosna mama, nema šta.

Ove tri ludače odmah su krenule u privatnim porukama da mi pišu kako smo preslatki i da im je drago što konačno vodimo neki razgovor. Doslovno nisam mogla skinuti osmeh sa lica.

Iako sam znala da me čeka naporan ponedeljak, sedela sam i razmišljala o predstojećem putovanju i danu koji ću imati sa njim.

(...)

Da li se hrabrost isplati na kraju dana? Ko će se sećati i poštovati upornost i inat?

Prošla je čitava nedelja, ponovo taj famozni petak koji izgleda postaje moja tradicija.

Ovaj dan počeo je malo ranije. Razredni čas. Moj razredni starešina mi ide na živce, i svaki put se zapitam, zašto se uopšte pojavljujem. Ne pravim probleme, čak za pola njih i ne znam da su se dogodili. Naravno, dolazim jer mi nisu potrebni neopravdani časovi. Ustanem ranije da bih ponovo spavala na tom času.

Ipak, glavni cilj mog današnjem odlaska u školu bio je razgovor sa Erosom. Nadala sam se da će nakon takmičenja i onog dopisivanja biti sve okej među nama, ali, očigledno sam se prevarila.