Miris Cigareta

32. Chapter

,,Ovo je očigledno bila loša ideja. Njegova lepota loše utiče na tebe." Wow, dobro jutro Kolumbo!

,,Kakvo otkriće Diana, aplauz." Nasmejala sam se i bacila unazad. Zašto sve mora biti ovako teško?

,,Nego, kada slaviš rođendan?" Moj rođendan je u četvrtak, ali ne i proslava. Lokal smo zakupili za nedelju uveče. Ponedeljak je i tako neradni dan sledeće nedelje.

,,Nedelja od devet." Podsetila sam je po ko zna koj put u ovih par dana.

,,Jesi li poslala pozive?"

,,Ne, u četvrtak ću sve obavestiti." Klimnula je glavom i zamislila se. Imam osećaj da nešto krije od mene. Još uvek mi nije rekla razlog njenog odustajanja od toplane. ,,Šta se događa Diana?"

,,Ništa, zašto pitaš?" U njenim očima vidi se strah. Od kada smo se vratile iz škole sve je nokte izgrickala, a to nije karakteristično za nju. Nikada se ovako nešto nije dogodilo, stoga me i plaši.

,,Nisi mi rekla, čemu onakva promena raspoloženja danas?"

,,Samo sam se iznervirala što nije bilo nikog zanimljivog tamo. Niša više." Nervozno se nasmejala ali se ubrzo ponovo uozbiljila i zagledala u jednu tačku.

,,Reci dođavola! Pokušavam da ti pomognem ovde."

,,Slušaj, postoji mnogo stvari koje me muče, ono danas bila je samo kap koja je prelila čašu. Abigail, samo pusti da stvari idu kao i do sada, a ja ću ih prevazilaziti kao i uvek." Jedna suza kanula je iz njenog oka i učinila da mi srce zaigra. Najbolja mi je drugarica, volim je i ne dozvoljavam da plače.

,,Molim te, drugarice smo, znaš da mi možeš reći sve. Samo se otvori, biće ti bolje kada to podeliš sa nekim." Uvukla sam je u zagrljaj koji mi je vratila istom jačinom.

,,Znaš, stvari u mojoj kući nisu tako sjajne kao na primer kod tebe." Samo sam ćutala i pazila šta će reći. ,,Od kada su me roditelji otkrili, prestala sam da pušim, međutim, početkom ove godine, moja želja za tim se vratila. Počela sam ponovo. U početku je to bilo samo dim ili dva od nekoga i toliko. Vremenom, ponovo sam se vratila na staro. U nekim trenucima bila sam u stanju da ispušim celu paklu za sat vremena. Moji su ponovo saznali. Sama sam kriva za to. Ono veče kada sam ti otkazala uz izgovor da imam nekih obaveza, bila sam kod kuće, sjebana. Znaš, ništa na ovom svetu ne boli kao kada te otac koga voliš prebije na mrtvo ime." Zadigla je rukave svoje dukserice, a na njenim rukama prikazale su se plave modrice. Osetila sam kako mi se pored celog tela ježi i glava, a srce grči. Poželela sam da je zagrlim, ali samo se odmakla i zamolila me da je pustim da završi. ,,Da li sam zaista kurva kako moji roditelji kažu? Da li sam zaista takav baksuz da se kaju što me imaju?" Suze klizile su niz moje i njeno lice naizmenično.

Nikada nisam znala za ovo. Da li je moguće da se tako ponašaju prema svom detetu? Da je tuku, omalovažavaju... odakle im srca da joj kažu kako je nikada nisu ni želeli? Bože, ona je samo dete, dete kojem je potrebna njihova ljubav i podrška!

,,Tada, kada me je otac gurnuo u sobu, pala sam i udarila glavom o zid. Bolelo me je jako, ali ni blizu onom što sam osećala u srcu. Nije ih bilo briga za moje suze ili to kako se osećam, da li me boli. Ustala sam i otišla u svoju sobu. Ostajala sam bez vazduha, osećala sam kako mi se nešto u grudima skuplja i otežava prolazak kiseonika." Gledala sam je očima punim suza pokušavajući sa skupim snage i prestanem i postanem joj podrška. ,,Otvorila sam prozor kako bih udahnula svežinu. Pogled je bio lep, zelenilo, cveće, a gore plavo nebo. Prebacila sam jednu nogu preko prozora ali nisam uspela i drugu. Poželela sam da skočim Abigail. Koliko god to zvučalo bolesno, glupo, poželela sam da se ubijem, i to nije bio prvi put. Onda bi sve bilo lakše. Moje muke bi bile rešene, kao i muka mojih roditelja. Svima bi bilo lakše." Raširenim očima, nepomično sam je posmatrala. Nemoguće... Ruke su počele da mi se tresu kao da se ja nalazim na ivici nekakve provalije.

,,Šta se onda dogodilo?" Glas mi je podrhtavao od šoka. Nikada, ni na kraj pameti mi nije bilo da se iza ove uvek nasmejane devojke krije ovako nešto.

,,Onda je u sobu uleteo moj otac i odvukao me sa ivice. Nije mi dozvolio da mu olakšam. Ništa mi nije rekao, dobila sam pogled kao da gleda neku bezvrednu bačenu krpu..."

Nisam više mogla da izdržim, sklonila sam sve jastuke među nama i čvrsto je zagrlila. Obmotavši svoje ruke oko moga vrata, prolila je gorke suze koje je držala duboko u sebi iza tog neodoljivog osmeha.

,,Nemoj nikada da si pokušala tako nešto! Molim te! Ja sam tu, i uvek ću biti. Ako treba, živećeš kod mene, ali ne dozvoljavam da budeš tužna. Ne dozvoljavam!"

,,Moram ti reći još nešto." Obrisala je mokro lice i malo se udaljila kako bi me lepo videla. Klimnula sam glavom, a ona je počela. ,,Pričala sam ti za mog bivšeg i to kako ga je zapravo Eros naterao da me smuva. On je gad koji je nakon mog raskida izmislio milion i jednu priču o meni, vređao me i ponižavao. Sve vreme to sam krila od Erosa. Plašila sam se da ne napravi neku glupost kada sazna za sve. Ipak, u subotu je saznao. Moj bivši dobio je batine i ozbiljnu lekciju od Erosa. Ja sam bila dosta potresena te večeri i nas dvoje smo se izdvojili kako bih se smirila. Međutim, dogodilo se nešto što mi ne da mira od tada i svaki put kada te pogledam i kada ga spomenemo, pokajem se i više nego što možeš da zamisliš."

,,Šta se dogodiko Diana? Ako si već započela, moraš da završiš." Ozbiljno počinju da me plaše ovakvi razgovori sa njom. Toliko sam šokantnih stvari upravo saznala...

,,Razmišljala sam dosta o ovome i prvo nisam želela da ti kažem jer znam da bi bila povređena, ali ne mogu to da skrivam od tebe Abigail." Već mogu da predpostavim šta je u pitanju, samo mi fali potvrda. ,,Smuvali smo se."

To je bilo dovoljno da utvrdi sve moje sumnje. Stisnula sam zube ne dozvoljavajući suzama da poteku ovaj put. Skrenula sam pogled jer nisam želela da mi se najbolja drugarica zgadi. Zašto nisam iznenađena ovim saznanjem?

,,U kom smislu?" Rekla sam hladnim tonom. Ne znam zašto tražim detalje. Ovo je bilo sasvim dovoljno za potvrdu mojih misli i izbacivanje iz sobe.

,,Poljubili smo se, ništa više." Klimnula sam glavom u nervozno ustala sa kreveta. Da li je moguće da se ovo događa? ,,Eto, i znala sam da nisam smela da ti kažem, ali kriti to od tebe bilo je užasno Abigail."

Ne znam da li bi mi bilo lakše da je ovo ostala tajna, ali znam da od sada imam potpuno drugačiji pogled na Dianu.

,,Ti ga želiš?"

,,Ja? Bože, ne!" Viknula je ne tako uverljivo. Da li sam sposobna za ovo sada? ,,Samo..."

,,Samo?"

,,Nikad sebi neću oprostiti što sam propustila svoju priliku sa njim."

Zašto se ovaj dan pretvara u potpuni košmar? Zašto se moj život konstantno prevrće?