Miris Cigareta

30. Chapter

Usputni?

Išli smo jedno pored drugog i vodili jedan od onih bezazlenih razgovora koji na posletku mnogo znače. Otkucaji moga srca vremenom su se nekako smirili, ali kada god bi , dok smo biliu autobusu, vozač naglo zakočio i on bio blizu mene, ponovo bi se sve poremetilo.

Iznenađujuće brzo stigli smo do našeg cilja, mesta gde su se ljudi već uveliko gurali u potrazi za slobodnim mestima.

,,Familijo!" Veselo je uzviknula Cloe kada nas je ugledala na ulazu. Progurala se do nas i pozdravila uz snažan zagrljaj. Pružila sam joj poklon i još jednom poželela srećan rođendan i sve što uobičajeno ide uz to.

Čim sam zakoračila u gužvu izgubila sam Erosa. Od jednom je samo nestao u masi. Zajedno sa Cloe otišla sam do separea koji je bio rezervisan za nas. Tu su nas dočekale dve devojke.

Johanna, sa kojom sam se družila po školi i Lea koju sam znala samo iz viđenja. Pozdravljale smo se, i moje mišljenje o njoj nije uvek bilo najsjajnije, ali se vremenom polagano menja. Sve mi se više čini gotivnom. Moje je godište ali nismo u istoj grupi i mnogo mojih drugarica se sa njom druži.

,,Abi!" Sa kezom od uha do uha prišla mi je Johanna i povukla u zagrljaj. Iako je bila četvrta godina uvek se ponašala drugačije. Kao neko neustrašivo dete koje na sve ima pozitivan pogled. Uvek vesela i razigrana, bez imalo srama.

,,Jo!" Uzvratila sam joj osmehom. Prišla sam i Lei koja je smoreno sedela gledajući u svoj telefon. ,,Ćao." pokušala sam da joj privučem pažnju.

,,Hej!" Zaključala je ekran svog telefona i veselo me pozdravila. ,,Nisam znala da dolaziš."

,,Iskreno, nisam ni ja tebe očekivala." Sela sam između njih dve i odmah sam se osetila bolje. Da je Nina ovde, predpostavljam da bi ovaj separe bio istaknut po tome koliko se smejemo.

Muzika je svirala ali su još uvek svi bili previše uštogljeni da bi igrali. Osećala sam želju da ustanem i zaigram uz pesmu koja je išla ali sam se stidela. Da je neko igrao, možda mi i ne bi bio problem da se uklopim, ali da ja prva ustanem...

,,Hajde da igramo!" Pozvala nas je Jo, i pre nego što sam uspela da išta izgovorim, izvukla nas je na podijum. Osećala sam se čudno, kao da su svi pogledi bili uprti u mene. Moje promatranje osoba koje su došle završilo se kada sam ga ugledala. Među prstima držao je cigaretu čiji se užareni vrh video u tami. Prepoznala sam Louisa i Kendalla, kao i rođendanicu, ali ostale momke i, uglavnom, devojke videla sam po prvi put u životu. Sedeli su i smejali se nečemu meni nepoznatom. Nisam osećala ljubomoru, samo, poželela sam da budem tamo, samo da sam kraj njega.

Primetivši da buljim u njega, Jo me je, pošto je znala sve, okrenula leđima od njih i naterala da igram. Muzika mi je zaista prijala i ritam je bio odličan za đuskanje.

U početku, igrala sam u grču i sve sam se skrivala u masi kako me oni koji sede ne bi videli. Dobro, kako me Eros ne ni video. Iz nekog, meni nepoznatog razloga, imala sam potrebu da pobegnem od njega, a u isto vreme želela sam mu biti što bliže.

Malo po malo, sve više devojaka bilo je na nogama klateći se u ritmu. Čak sam se i sama opustila i više nisam marila za to da li će me neko videti ili ne, kako ću igrati i da li to izgleda lepo ili ipak glupo.

Neprestano, svi smo đuskali i pevali, a onda nam se pridružio i on. Sa upaljenom cigaretom među prstima i jednom zakačenom iza uha, lagano se njihao u ritmu muzike. Sve devojke, istog momenta, okupile su se oko njega, a ja sam ostala pozadi. Smetalo mi je, da jeste.

Par neuspelih pokušaja da se domognem svog mesta bliže njemu, doveli su do toga da ipak odem i sednem. Svoju nervozu i nezadovoljstvo zataškala sam lažnim osmehom i izgovorom da sam se zaista zamorila.