Miris Cigareta

11. Chapter

Kao da se preda mnom odigravala scena iz nekog vrhunskog akcionog filma. Stajala sam ukopana na mestu i posmatrala i sviše preplašena da ikako reagujem. Obojica su zadobijali snažne, nemilosrdne udarce. Kao da je mene bolelo svai put kada bi Davidova pesnica završila na Erosu.

Preuzeo je stvar u svoje ruke i konačno ga uzeo pod sobom. Eros je sedeo na momkovom stomaku snažno ga udarajući u vilicu, ispod oka... Fleke krvi jasno su se oslikavale svuda unaokolo, ali ga to nije zaustavilo. Momak se gubio. Opjranjenje polako prestajalo, ali on idalje nije zaustavljao svoje udarce.

,,Prestani!" Dotrčala sam i uhvatila ga s leđa. Pokušala sam da ga zaustavim ali je i suviše snažan za žgoljavu curicu poput mene. ,,Prestani Eros, ubićeš ga!" Kao da nisam postojala. Nije me čuo, moje reči nisu dopirale do njegovog mozga. ,,Molim te, bojim se." Prošaputala sam blizu njegovog uha. Kao da sam dotakla prekidač, njegovo telo se zaustavilo.

,,Bojiš se mene?" Pitao je ravno. Toliko bezosećajno i jezivo da sam se naježila.

,,Ne. Ne bojim se tebe."

,,Zašto me lažeš?!" Povikao je snažno. Njegov glas odjeknuo je praznom ulicom. ,,Reci da me se plašiš! Priznaj mi. Kaži da sam životinja, rugoba, bolesnik! Reci Abigail!" Dah mi je zastajao. Stvorenje koje je do malopre moglo da se slomi od jačeg povetarca, sada je bila slepa divlja životinja spremna da uništi sve pred sobom.

Ustao je sa zemlje i potrčao ka drugoj strani. Prvih nekoliko sekundi sam ga gledala, a kada sam shvatila da se neće vratiti, potrčala sam za njim.

,,Eros!" Vikala sam glasno. Čuo me je, znam, ali nije želeo da stane. Koliko god želeo samoću, neću mu ispunjti želju. ,,Stani zaboga!"

(...)

Da li ste ikada bili iznenađeni svojim postupcima za koje ste mislili da nikada nećete učiniti?

Da mi je neko rekao da ću za momkom, kome sam prosula kafu po majici već prvog dana, trčati petnaest minuta, nasmejala bih mu se u lice.

Konačno, zaustavio se na mostu, sada već blizu centra grada. Bila sam na izmaku snage. Jedva sam dolazila do daha, a kamoli mislila.

,,Ti nisi normalan." Jedva sam izgovorila i sela na beton naslonivši se na obradu mosta.

,,Reci mi nešto novo."

,,Zašto si morao ovoliko da trčiš?"

,,Morao sam." Uzvratio je drsko. Ovolike promene raspoloženja nemaju ni devojke u PMS-s. Eros je jedinstvena vrsta momka. U svakom smislu.

,,Sve me boli koliko sam trčala." Dlanovima sam stiskala butike i listove koji su pulsirali od boli.

,,Niko te nije terao da trčiš." Sklopila sam oči i jako stisla zube. Nervira me. Skače mu po živcima kao retardiran i imam OGROMNU želju da ga odalamim tako da zaboravi sopstveno ime!

,,Treba da se vratimo i pozovemo hitnu pomoć." Ustala sam i stala kraj njega naslonivši se na metalnu ogradu. ,,Opasno si ga prebio. I tebi je potr...."

,,Ne zanima me." Previše ne drzak i bezobrazan. Ne znam koji me je đavo naveo baš na njega.

,,Moraš! Momku je potrebna nega, ko zna diše li uopšte."

,,Pazi mala! JA ne moram ništa. Zapamti. Kučkin sin je dobio svoje, a ti, ako ti je baš toliko stalo do njega, idi. Odvedi ga kući, previj mu rane i ustupi svoj krevet. Radi sa njim šta ti je volja. Samo prestani da se mešaš u moj život i odluke!" Odbrusio je nevaspitano i ljuto. Šta on umislja da je?

,,Pogrešila sam." Pogledao me je. ,,Pomislila sam da u tebi ipak postoji druga strana, bolja. Jebiga, svi se po nekad zeznemo u proceni." Odmerila sam ga po poslednji put večeras. Umazan od krvi, prljav i znojav. Napet i besan stajao je naspram mene, čini mi se, spreman da me ubije. Dozvolila sam sebi i pogledala ga u oči. Dovoljno dugo da ih zapamtim. Okrenula sam se i otišla.

Tako lako?

Nije bilo lako, ni malo. To moje srce dobro zna.

(...)

Dok san hodala ulicama grada, molim mislima komešala su se dešavanja od početka ove paklene večeri. Kao da sam se ukrcala na najuzbudljiviji rolerkoster na svetu. Usponi, padovi, strah i mučnina, sreća, sva su se osećanja isprepletala u jednoj noći.

,,Abigail?" Isprva nisam mislila da se iko meni obraća, ali kada sam osetila pogled stranca na sebi, opasuljila sam se.

,,Scooter?" Do ovog trenutko kada sam osetila olakšanje, nisam ni shvatila koliko me je olašila ova samoća u gradu punom ljudi.

Sedeo je u automobilu, parkiran na trotoaru kraj mene.

,,Sama si?"

,,Pa... ovaj, da. Poprilično. Pokušavam da odem kući." Neugodno sam se nasmejala shvatajuči kako je ovo što sam upravo izgovorila zvučalu glupo.

,,Pokušavaš?" Nasmejao se. ,,Ukoliko sa tobom nije niko ko će me prebiti, mogao bih da te povezem." Sećanje na tu nezgodu nalazilo se na njegovom licu. Naduvena, sada već plava modrica "krasila" je njegovo oko.

,,Neće ti biti teško?"

,,Naravno da ne. Upadaj." Otišla sam na drugu stranu automobila, a on mi je iznutra otvorio vrata. Sela sam u prelepi beli automobil, unutra obložen kožom krem boje.

Zar ovakva kola voze momci i devojke mog godišta?! Kako on uopšte i ima dozvolu ovako mlad?

(...)

,,Hvala ti puno što si me dovezao. Zaista, da se nisi pojavio ko zna kako bih se snašla." Otkopčala sam pojas već spremna da izađem.

,,Nema na čemu. Ovaj, Abigail?" Okrenula sam se ka njemu i rekla jedno tiho "molim". ,,Da li je sve prošlo dobro sa tvojim dečkom?"

,,Mojim dečkom?" Zbunjeno sam ga pogledala. Ja nemam dečka, niti bilo koga ko se može tako osloviti...

,,Eros. On ti je dečko, zar ne?" Nisam izdržala da ne prasnem u smeh. Eros moj momak? Suludo.

,,On mi nije momak! Pa hej, da li bi mogao njega da zamisliš u vezi, a tek mdne sa njim?" Sada smo se već zajedno smejali na ovo.

,,Pa ne znam,nekako ste mi izgledali kao stvoreni jedno za drugo." Nas dvoje? Stvoreni jedno za drugo? Potpune suprotnosti koje se nikada neće spojiti.

,,Kako god. Nije mi momak, i da, prošlo je okej. Nadam se da će masnica brzo proći. Izvini, u njegovo ime."

,,Drago mi je da je tako. Mislim da se on ne bi izvinio." U pravu je. Ne bi mu palo na pamet ništa pametno, osim da povredi ljude oko sebe.

,,Slažem se. Vidimo se u ponedeljak u školi." Mahnula sam mu i napustila automobil.

,,Ili možda ranije!" Okrenula sam se a njegova glava ne virila kroz prozor. Vetar je mrsio njegovu kosu što je kod mene izazvalo smeh. Kao klovn.

,,Sve je moguće. Laku noć."