14. Chapter

6.9K 350 71
                                    

Eros POV

Ima dana kada se osećam kao da sam u mraku, kao da me je prekrila crna noć i tama. Nigde na vidiku svetlosti koja bi nam pokazala izlaz iz te tamne noći. Zar se ne oseća svako tako makar jednom u životu?
Kad nam se čini da su nas problemi savladali, da nema rešenja za njih. Noć i magla nam ne daju da nađemo put do rešenja naših problema, čini nam se da smo sami na svetu. Kada nekako i uspemo da se izvučemo iz te crne noći nailazimo na maglu koja nam muti razum i opet upadamo u lavirint iz koga ne možemo izaći....

,,Ko ti okupira misli pa si tako zanesen?" Ko mi je ovog jutra okupirao misli? Jedna mala koja me trpi kao niko, sa kojom se svađam kao ni sa kim. Devojka koju sam sinoć imao u rukama, u zagrljaju i ponovo je izgubio.

,,Nije te briga." Ustao sam sa stepenika i cigareu koju sam završio bacio na beton. Crveni žar još uvek se mogoa prometiti, kao tračak nade u crnilu. Međutim, uskoro se ugasio.

,,Kako kažeš." Naravno da je uvek sve kako ja kažem. Ne bih voleo sebe za neprijatelja. ,,Kakvi su nam planovi za danas?" Ova nedelja trebala je biti finiš za naš poslednji posao.

,,Louis i ja smo jutros zabršili sve. Novac je na sigurnom." Nije isti osećaj kada ti neko da, i kada sam, svojim trudom i radom zaradiš novac. Uvek će biti slađe brojati svoj novac i čuvati ga, nego trošiti tuđi.

,,Znači, uspešno?" Klimnuo sam glavom i prošao do njegovog motora. Tako moćna mašina. Koliko puta sam poželeo svoj motor, da kada sednem osetim tu punoću i miris pobede.

,,Kendall?"

,,Kaži brate?"

,,Mogu ključeve?" Klimnuo je glavom i bacio ih.  Upali su pravo u moju šaku, kao da im je bilo suđeno da budu moji. ,,Hvala brate. Imam neki poslić, vidimo se." Seo sam na kožno sedište crnog motora i pokrenuo ga. Mogao sam da ga osetim kako prede. Lavčina.

,,Drži kacigu!" Pogledao sam u Kendala i široko se nasmejao. Po nekad se ponaša kao da me ne poznaje, a toliko toga smo prošli zajedno.

,,Ne stavljam to sranje na glavu brate. Kvari frizuru!" Dobacio sam mu i ostavio ga u prašini.

Osećaj vetra kako udara u moje lice i mrsi kosu smirivao me je. Brzina me je smirivala. Adrenalin činio je da se osećam snažno. Mogao sam svet da pokorim svaki put kada sednem na motor.

Zaustavio sam se ispred banke i ugasio motor. Prošao sam prstima kroz kosu kako bih namestio ono što je vetar pokvario. Namestio sam crnu kožnu jaknu i krenuo.

Prvo što mi je zapalo za oko kada sam ušao u banku, bilo je mnogo ljudi koji su mirno čekali u redovima. Mrko sam ih sve pogledao, a zatim pokušao da vidim radnice za šalterom. Kada sam se odlučio, stao sam u red.

,,Gde se guraš! Stani u red!" Drala se neka baba pozadi kada sam prošao na početak. Zašto se ljudi mešaju u tuđe stvari? Neka čeka i ćuti.

,,Ne možeš tako momče." Rekao je neki pa me uhvatio za rame kako bi me zaustavio.

,,Odjebi uštirkani." Oštro sam mu sklonio ruku pogledavši ga preko ramena. Ćutke se vratio u red, a pobednički osmeh se vratio na moje lice.

,,Ćao srećo." Namignuo sam devojci i naslonio se na šalter. Odmah se dalo primetiti kako je pocrvenela i namestila svoju otkopčanu košuljicu. Žurim sada, džabe.

,,Izvoli." Rekla je smešeći se od uha do uha. Budi malo diskretnija bogte...

,,Hoću da podignem novac." Pružio sam joj karticu koju je odmah očitala. Rekao sam joj cifru, i za par minuta u džepovima su mi šuštale novčanice.

(...)

,,Gde si bio Eros?" Taman kada sam pomislio da će mi ovaj dan proći bez problema, sve se obrnulo.

,,Šta ćeš ti ovde?" Očekivao sam ova susret uskoro, ali definitivno ne danas. Ne vidim nikog od svojih ovde ali se ne bojim. Iako je klošar došao sa ljudima, znam da mogu protiv njih.

,,Došao sam da ti prenesem srdačne pozdrave od Davida." Nasmejao se i u rukama okrenuo bejzbol palicu koja se sjajila na suncu.

,,Znači gad nije crko?"

,,Nije, ali ne znači da nećeš ti. Još danas." Polako je krenuo da mi prilazi. Video sam koliko je oprezan. Znamo se. Zna da sam spreman na sve.

,,Evo sve mi se tresu gaće od straha." provocirao sam ga.

(...)

Vatom natopljenom alkoholom brisao sam posekotinu na vratu i usni. Još dva modna detalja mojoj koži. Modrice koje sam zadobio u tuči sa Davidom bile su plave i užasne. Moje će proći, ali njegove ću obnoviti još koji put, za svaki slučaj.

,,Videli smo da dolaze. Znali smo da traže tebe pa smo se sklonili i posmatrali situaciju. Čim si došao bili smo spremni da uletimo. Kada se situacija zagrejala, upali smo." Rekao je Louis čisteći svoje ranice na ruci.

,,Kraljevi ste."

,,Suvišna informacija brate." Dodao je Kendall. Nasmejao sam se i gađao ga flašivom alkohola.

,,Ti si majmun." Ubacio se Louis. U stanu je nastao opšti haos. Sedeo sam u fotelji i posmatrao ih. Ponašaju se kao deca. Retardi. Ali volim ih. Iako im to nikada nisam rekao, niti planiram, mnogo mi znače. Kendall i Louis su mi kao braća. Svađamo se, po nekad i vređamo, ja sam često odvratan prema njima, ali mi smo tim. Često se čudim kako uspevaju da me podnesu kad ni sam sebe ne mogu...

,,Šta ti je?" Kendall, brižan kao i uvek. Po nekad se osećam kao da pričam sa majkom a ne sam njim.

,,Ništa, zamisljio sam se nešto.".

,,O onoj maloj smeđokosoj. Kako se beše zove..." O čemu on priča? ,,Abigail, zar ne?"

,,Odakle ti nju znaš?" Neka vrsta napetosti me je obuzela. Šta on zna o Abigail? ,,Zašto bih ja razmišljao o njoj uopšte?"

,,Nebitno. Pitam." Ne znam šta pokušava ovime. Od kud in zna za Abigail, i zašto ju je uopšte povezao sa mnom.

,,Nisam mislio o njoj sada."

,,Sada?" Podigao je obrve. ,,Znači ipak razmišljaš o njoj?"

,,Odjebi." Rekao sam ,,Ne razmišljam o njoj. Devojka me ne zanima, shvataš? Ostavi me sad i idi se majmuniši sa ovim kretenima, samo me ostavi samog!" Na kraju sam živaca. Osećam kako mi nešto igra u predelu grudi i mogao bih da ubijem nekoga. Potrebna mi je cigareta, potrebno mi je da se smirim, pod hitno!

Uzeo sam jaknu, ključ od motora i napustio ovo mesto koje me guši. Moram da se izduvam, a znam šta će mi u tome pomoći.







Hej :) kako vam se dopadaju stvari iz njegovog ugla?

Dave Franco je neko ko u mojoj glavi predstavlja Erosa, kako ga vi zamišljate?

Miris CigaretaWhere stories live. Discover now