Miris Cigareta

27. Chapter

,,Volim te." Nepromišljeno, dozvolila sam da te reči napuste moja usta. Gledala sam u njegove poluotvorene oči i pokušavala da potisnem žmarce u leđima. Do sada su uvek bile hladne i oštre, ali ovog puta nešto se promenilo.

Hoće li se sećati ovoga? Da li ne uopšte i čuo moje reči upućene njemu?

Neko je pokušao da uđe, a kada sam gromadu od momka pred sobom uspela da pomerim, iza vrata je provirila Diana.

,,Bogu se molim da ne napravi nekakvo sranje na današljim časovima." Mučno uzdahnuvšu uhvatila ga je za ruku na kojoj su se ocrtavale njegove izražene vene.

Kod momaka, to je bila jedna od stvari koja me je ludo privlačila. Izražene vene i čvrsta čeljust, čeljust koja izaziva. Taman ten, izraziti crna kosa i plave nebeske oči. Osim toga, volela sam i oči crne poput najgaravijeg uglja, baš kao što je imao momak koga sam držala kraj sebe. Imao je sve ono što sam volela i jednog dana želela samo za sebe.

,,Zemlja zove Abi!" Protreptala sam par puta vraćajući se u stvarnost u kojoj sam u smrdljivim školskom toaletu sa svojom nadrndanom drugaricon i veselim Erosom. Sveškao se nečemu nama nepoznatom, ali meni je bilo lepo. Nisam imala puno prilika da vidim ovako iskreni osmeh od njega. Kad kad bih se i sama nasmejala, nesvesno.

,,Ne znam Diana. Mozak mi je blokiran." Slegnuvši ramenima pogledala sam u sat koji je pokazuvao vreme početka časa, a i školsko zbono oglasilo se nakon nekoliko sekundi.

,,Vodim ga na čas pa šta bude." Zgrabila ga je za ruku i grubo povukla ka sebi. Odvojio se i krenuo za njom, a ja sam osetila neku prazninu, hladnoću. Bili smo gotovo jedno uz drugo, ruka u ruci, i prijalo mi je to.

Namestila sam svoj ranac na name i izletela iz toaleta žureći ka kabinetu u kome imam sledeću čas. Šta imam sredom prvog časa?- stao mi je mozak. Osvrnula sam se oko sebe ne bih li ugledala nekog iz moje grupe. Na kraju hodnika, ispred poslednje učionice stajao je on, naslonjen na zid nagnute glave. Diana je užurbano nešto objašnjavala i pokušavala da ga unormali. Lupila ga je par puta po obrazima i namestila kosu. Tog trenutka uhvatila me je strašna neugoda. Neopusivo sam želela da ja svojim prstima prođem kroz njegovu gustu ugljenu kosu.

,,Abigail!" Trgla sam se i odvratila pogled od ono svoje sa drugog kraja hodnika.

,,Molim?" Promrmljala sam nezadovoljno i pogledaka u Scootera koji je stajao na vratima kabineta fizike. Pa da, imam fiziku. Ovaj momak jednog dana će učiniti da zaboravim sopstveno ime.

Ušla sam i sela u prvu klupu odmah do katedre. Nije mi smetalo, naprotiv. Naša profesorka fizike bila je žena za primer. Devojka u telu šezdesetogodišnjakinje. Uvek spremna na šalu, ali u ozbiljan rad. Svoj posao radila je maestralno i po prvi put u životu zaista sam razumela ovu nauku. Bila je udata za profesora književnostu koji je, bar u školi, bio njena čista suprotnost. Strog, namrgođen bez ikakvog smisla za humor. Ne sećam se da sam za ovo vreme ikada videla kako se osmehuje.

,,Pa, hajde da vas malo pročešljam." Nakon upusuvanja časa počela je da lista dnevnik u potrazi za "dobrovoljjcem". ,,Scooter, ova dvojka na testu zaista kvari lep niz. Popravljaš?" Potvrdio je u izašao pred tablu. Ne sumnjam da je učio, to je Scooter. ,,Abigail, tvoje petice se ne mogu popraviti, tako da, ako ti nije teško, odnesi ova dokumenta profesoru književnosti u poslednjoj učionici."

Uzela sam plavu fasciklu i krenula uputuvši osmeh podrške prijatelju koji je odgovarao.

Kada sam došla na kraj hodnika, pokucala sam i čuvši dopuštenje, ušla sam u kabinet. Profesor Edwards sedeo je za svojom katedrom dok je tišina bila kao u grobu.

Pogledom sam prešla po odeljenju i u predposlednjoj klupi do prozora ugledala ono dvoje. Dok je Diana posvećeno radila na zadatku i jednom rukom držala njegove obe, Eros je sedeo zavaljen, na pragu sna.

,,Profesorka me je poslala da vam dam ove papire." Prišla sam katedri i položila fasciklu na slobodnon delu stola.

,,U redu, pričekaj." Povukla sam se malo pozadi kako ne bih smetala. Moj pogled automatski pronašao je i bazirao se na tamnoputog momka.

Šta bih dala da sam sada ja pored njega...

,,Malena!" Uzvuknuo je primetivši me. U prvi mah obuze me sreća i kovitljanje u trbuhu. Volela sam taj nadimak isključivo kada ga in izgovara, meni. Osmeh na njegovom licu bio je neprocenjiv, u pravom smislu te reči. U sledećem momentu, kada sam videla kako ga profesor Edwards mrko gleda, svaki vid sreće je nestao jao oblak dima.

Ustao je sa svoje tapacirane stolice i sporim korakon krenuo ka njihovoj klupi. Ako oseti miris alkohola, a sigurno hoće, Eros je ugasio. Doslovno.

Pogledao je Dianin papir sa zadacima a zatim i Erosov koji je, predpostavljam bio prazan. Polako se spustio, verovatno kako bih bolje video. Uhvatila me je nervoza. Nepomično čekala sam svaki njegov korak. Čak sam i dah zadržala od straha i neizvesnosti situacije.

Zastao je. Pogled je polako prebacio sa papira na Erosa. Promatrao ga je nepomično. Ruke je prebacio na klupu stegnuvši ivice. Moje srce krenuli je jače da lupa. Ovo ne sluti na dobro...

,,Ovo su zadaci, dati tebi, dakle, ti ćeš i uraditi, odmah." Rekao je a zatim se uspravio i vratio do svog stola.

Odahnula sam kada je podpisao papire i zavalio se nazada u svoju stolicu. Prošli je bez skandala. Pa dobro, bar za sada.

Ponovo san uzela fasciklu, zahvalila se i vratila u svoju učionicu.

(...)

Kada je napokon zvonilo za kraj poslednjeg časa, u torbu sam skupila sve svoje stvari i projurila napolje. Iz dana u dan ova škola me više guši. Svakog dana isti ljudi koji nemaju grame mozga, markirane drevojke i umumišljeni momci.

Ja sam zaljubljena u najumišljenijeg...

,,Hej lepotice!" U zagrljaj uletela mi je Nina. Tako mi je falio nečiji zagrljaj danas. Toliko stresa i napetosti za jedan školski dan bilo je zaista previše. Trebalo mi je utočište bar na nekoliko sekundi. ,,Kako si provela dan?"

,,Veoma interesantno. Kao akcioni film." Nasmejala sam se. Sećanje na ovaj dan ostaje kao niz mutnih slika koje su se brzo menjale. Moj um bio je toliko pomućen Erosovom blizinom da, iako sam neizmerno želela, detalji nisu ostali u sećanju.

,,Zaista? Šta se dogodilo?" I pre nego što sam uspela da započnem rečenicu, pored nas prošao je Eros sa Kendallom. Celim telom okrenula sam se i ispratila njegov korak do izlaska iz dvorišta. ,,Abigail, taj pogled?" Uzbuđeno je rekla Nina.

,,Šta sa njim?" Da li je moguće da sam tako zatreskana budala?

,,Ovde postoji nešto jsko važno i ja ne nisam upoznata. Ali, iskreno se nadam da je ovaj zaljubljeni pogled bio upućen Kendallu a ne onom narkomanu."

,,Ne zovi ga narkoman jer to definitivno nije!" Viknula sam razljućeno. Niko ga ne sme tako nazivati, ne preda mnom jer moja ljubav je čudna. Gledala me je zbunjeno, a zatim lupila po čelu.

,,Znači jeste... Abigail, pa da li si ti normalna?!"

Definitivno, sigurno i apsolutno. Nisam normalna, i da, zaljubljena sam u ovog idiota kao niko.

,,Nisam..."