Miris Cigareta

33. Chapter

Skočila sam iz kreveta raširenih očiju. Niz vrat slivao mi se znoj, a kosa mi je bila sva mokra i slepljena uz lice. Disala sam ubrzano pokušavajući da shvatim šta se upravo dogodilo.

U sobi sam bila sama. Monitor na laptopu bio je ugašen, kao i moj telefon. Brzo sam ga dohvatila te priključila na punjač idalje pokušavajući da se priberem.

Ustala sam iz sada već mokre posteljine i otišla do toaleta da se umijem. Moj odraz u ogledalu podsećao je na one likove iz horor filmova. Sva natečena od spavanja sa crvenim očima koje potpuno odskaču od beline moga lica. Vodu pokupila sam u spojene šake te se pljusnula po licu. Naježila sam se od hladnoće, ali mi je prijalo.

Uzela sam telefon na kome nije bila niti jedna poruka ili propušteni poziv i nazvala Dianu.

,,Gde si?" Upitala sam čim se javila.

,,Kod kuće, Abigail šta se dogodilo?" Uhvatila sam je nespremnu ali u sama sam bile previše zbunjena i istog momenta mi je trebalo objašnjenje cele ove situacije.

,,Šta se dogodilo danas Diana? Kada si došla dok mene, šta se dogodilo?!" Gubila sam strpljenje. Možda sam samo pospana i previše zbunjena, ali prosto moram znati, sada i odmah.

,,Abi, plašiš me, zaista. Jesi li u redu, šta se dogodilo pobogu?! Hoćeš li da dođem?" Verovatno bi to bila najbolja opcija. Potvrdila sam joj dolazak i spustila slušalicu. Naslonila sam se unazad zatvorih očiju.

Osećala sam se kao da sanjam, čak mi je i slika pred očima još uvek bila mutna. Jedne te iste misli stalno su mi se vrtele glavom i nisu mi davale mira, niti će dok ne uverim sebe šta se dogodilo pre svega par sati.

Petnaest minuta kasnije, Diana je stigla. Čuvši zvono, sišla sam da joj otvorim.

,,Abiagail?!" Uletela je zabrinuto me posmatrajući. ,,Jesi li dobro?" Bledo sam je pogledaka i povukla ka sobi, na sprat.

,,Sedi ovde" gurnula sam je na stolicu ,,i ispričaj mi sve šta se dogodilo kada si stigla kod mene." Gledala me je kao u najvećeg ludaka koji je pritom pobegao iz ludnice, ali md nije bilo briga.

,Abi..."

,,Pričaj!" Prekinula sam je.

,,Da li se drogiraš?" Iako sam je ponovo htela prekinuti, na trenutak sam zanemela. Da sam u njenoj koži, već bi sebe odvena lekaru.

,,Molim te, samo mi sve lepo ispričaj i ne, ne droguram se. Sada kreni." Čudno me je pogledala, i počelo priču od trenutka kada je došla kod mene.

,,Trebalo je da ti pomognem oko hemije, ali naša priča je kao i uvek skrenula ka Erosu. Razgovarale smo o tome kako trebati priču kojom ćete rešiti te vaše nesuglasice... Zatim sam ga ja zvala i ti si pobegla u kupatilo..." Sve sam to znala, ali zanimalo me je ono što se dogodilo kasnije. ,,Ispričala sam ti ono što mi se dogodilo i onda smo..."

,,Šta?"

,,Cigarete, moji roditelji..." Videlo se da joj je zaista neprijatno što to mora ponaljati.

,,I šta smo onda?" Znam da izgledam kao totalna ludača i da će me narednih dana gledati čudno, ali viša sila je u pitanju.

,,Dogovorile smo se da nećemo pričati o tome i sele smo da gledamo film." Počinem da se plašim sebe. ,,Zar se ne sećaš? Gledale smo TheDuff. Ti si zaspala, a ja sam morala da krenem kako bih izbegla još nezgoda sa roditeljima."

I tog trenutka kockice su se vratile na svoje mesto. Moje sećanje polako se vratilo. Istina, tako je i bilo, pravile smo kokice, našle film i sedele na mom krevetu. Pogledala sam, na krevetu se nalazio čorbaluk u kome je bilo još malo kokica, a pored dve tacne na kojima su bili kolači dok ih nismo smazale... Da, zaista je bilo tako.