Miris Cigareta

18. Chapter

Bolno pulsiranje u glavi nije mi davalo mira. Oči teške jedva sam držala otvorene. Želela sam malo mira, malo tišine. Muzika koja je treštala dopirala je i u ovu sobu koja se nalazila  ne tako daleko od centra slavlja.

,,Dobro si?" Pitala je Cloe ne tako zainteresovano. Klimnula sam glavom i ustala iz sedećeg položaja. Svaka kost u telu me je bolela od igranja, glava od buke i alkohola.

Ponoć je odavno prošla. Da, počela je nova godina za koju se nadam da će biti lepša od prošle. Potrudiću se da je učinim boljom, jer to zavisi od mene, zar ne?

,,Kad oni planiraju da idu?" Upitala sam misleći da razularenu bandu onuda. Zaista su divlji.

,,Neće ići. Ostajemo svi ovde." Wow, ja se ponadala da ću bar malo odspavati pred jutro sli izgleda da mi se to neće ostvariti.

,,Am, okej." Nasmejaka sam se i izašla iz sobe ostavljajući je da se presvuče u svoju petz kombinaciju za večeras.

,,Hej Abi!" Vrisnula je Diana na moje uvo ,,Zabavljaš li se?"

,,Da!" pričala sam glasno kako bi me čula i pored glasne muzike. Iskreno, ne bi mečudimo da policija zakuca na vrata zbog ovolike buke. ,,Mada, umorna sam."

Moja tamno zelena haljina bila je polu izgužvana svako malo se podizala uz moje noge. Već mi je postao neudobno u njoj, želela sam da jebse otarasim i da moja koža konačno počne da diše. Visoke podpetice mi nisu pravile toliki problem kao što sam očekivala, ali je bol bila neosporna.

,,Verujem. Hajde malo napolje, previše je zagušljivo ovde." Složila sam se i krenula za njom.

Bez razmišljanja, izašla sam na balkon a bladan vazduh me je presekao. Naježila sam se i zadrhtala istog momenta. Nisam imalabnameru da krenem ponovo unutra u potrazi za ogrtačem ili nekim kaputom. Izdržaću ovako.

,,Drago mi je što si ostala. Vidiš da nije loše." I meni je drago, drago mi je što je bila tako uporna i nagovorila me da ostanem i provedem se. Trebalo mi je ovako nešto. Činjenica da nikog nisam poznavama nije mi zasmetala cele večeri.

,,I meni. Stvarno se odlično provodim, samo me stiže umor, a i alkohol me drma." Zasmejala se blago, a zatim od nekih kutija napravila malo mesta da prisednemo i odmorimo noge.

,,I mene. Nekako me stižu sečanja, želje..." Nisam znala o čemu tačno govori, ali se u njenom glasu i licu videla promena. Postala je ona ozbiljna Diana kakva se pojavljivala veoma retko. ,,Postoji jedan momak." mogla sam da predpostavim da je to u pitanju ,,Upoznala sam ga preko Facebook-a. Dodao me je, posle nekog vremena se i javio. Imamo puno zajedničkih prijatelja, ali smo se i lepo dopisivali. Dogovorili smo se i jedno veče izašli da se upoznamo." Zastala je. Kroz glavu mi je prošla hiljadu i jedna misao. Da li joj je naudio? Šta se dogodilo? ,,Otišli smo do kafića, pričali, pričali... zatim smo prošetali. Bilo je to najlepših tri sata u mom životu. Trenutak kada je njegova ruka obuhvarila moju trajao je kao godinama. Bilabje to ljubav na prvi pogled Abigail, na prvi dodir, na prvi razgovor uživo. Nadalansam da će biti dobro, ali je bilo mnogo više od toga." Kako nisam znala za ovo? Zašto ja tek sada saznajem?!

,,Šta se dalje dogodilo sa njim, sa vama?"

,,On je godinu stariji, morao je da ode. Krenuo mu je fakultet, prakse i... Naš kontakt se nastavio. Prvih mesec dana sve je bilo prelepo. Dopisivali smo se i čuli svakog dana, bile su to slatke poruke za dobro jutro i laku noć. Posle se promenilo. Ja sam bila zagrejana za njega, sa uzbuđenjem sa očekivala svaki njegov slobodni trenutak da ga čujem. Međutim, slodobnih trenutaka za mene je postalo sve manje. Poslednju poruku poslala sam mu pre nedelju dana, odgovorio je juče... Nazvala sam ga par puta, nije mi se javljao. Ne razumem šta se događa Abigail." Sakrivši lice u dlanove tiho je zajecala. Nikada je nisam videla ovako krhku, tužnu. Kako nikada nisam primetila da s enešto događa sa njom, da se zaljubila... ,,Nedostaje mi. Previše."

,,Verujem da je tako. Jako sam loša u ovome, ali...."

,,Ne. Nemojmo molim te više o ovome. Samo mi je trebalo da nekome ispričam svoju muku. Ne tražim od tebe da me tešiš, ne sada." Poged pun suza se ipak nasmejao. ,,Ima li nekog kod tebe?"

Ima li? Pitanje koje me muči mesecima. Iz dana u dan.

,,Nema." Slagala sam.

,,Ne laži." zar je bilo tako očigledno?

,,Zapravo ima, ali ja... ne znam šta je to. Nekako ne mogu da poverujem u to što sam sama sebi proznala tek skoro. Izgleda... nemoguće?"

,,Ko je to Abigail? Reci mi." Znam da ovo može sve da promeni u našem odnosu, i znam da ovo priznanje može da me puno košta.

,,Nebitno je Diana. Svakako je to obična ludost koju treba izbaciti iz glave. Zaboravi šta sam rekla." Sada je bilo kasno za vađenje. Poznavajući Dianu i njenu upornost, za manje od pola sata znaće moju duboku tajnu.

,,Ma hajde reci mii!" Moljakala me je poput malog deteta.

,,Ne smem, shvataš? Naljutićeš se na mene." Wow, bravo Abigail.

,,Molim? Zašto bih se naljutila? Abigail, u koga si, zaboga, zaljubljena?"

,,Sediš sa njim u klupi." Jedva sam prevalila preko svojih usana. Zatvorila sam oči i obrzo se okrenula na drugu stranu.

,,Molim? Čekaj čekaj, nisam shvatila. U koga?" Da li ona mene zeza ili ne može da poveruje kakcu je glupost upravo čula od mene?

,,Sa kim sediš u školi?"

,,Sa Erosom, kada dođe u školu, ali kakve to veze ima?" Ništa joj nisam odgovorila, moj pogled pratio je njen. Od jednom su joj se oci raširile od iznenađenja ,,Bože, Bože, Bože!! Molim?! Zezaš me? Eros? Abigail?!"

,,Da." kratko sam rekla i lice sakrila u dlanove. Njeno vrištanje me je iznebadilo i zasmejalo. Lice joj je bilo ozareno i iznenađujuće veselo. Idalje je u mene gledala sa dozom neverice u očima.

,,Ne mogu da verujem." Dlanom je prekrila svoja otvorena usta i ponovo sela pored mene. ,,Da li si ti normanla?!" vrisnula je, a ja sam počela nekontrolisano da se smejem.

,,Ne, zašto?"

,,To je nekako nestvarno Abigail. Ti i Eros..."

Ko kaže da ljubav nije nestvarna i da su hladni ljudi zaista hladni?