Miris Cigareta

6. Chapter

Znate li onaj osećaj kada vam potpuni stranac okupira misli? Kada ne znate ni kako, zašto ili kada se to dogodilo.

Neprestano mučilo me je to pitanje. Gde je otišao? Da li sada puši? Mogu da zamislim cigareru izmedu njegovih punašnih usnica. Mogu čak da osetim onaj miris duvanskog dima i njegovog parfema koji sam osetila sinoć.

,,O čemu razmišljaš?" Trgla sam se i jače nego što sam mislila. ,,Ej, dobro je, ja sam. Nije valjda da me se bojiš?"

Pogled mi je zastao na njegovim usnama koje su pridržavale poluizgorelu cigaretu. Isuse, da li je moguće?

,,Ovaj, ništa posebno... Čekam Dianu pa sam se zamislila." Ili ludim, ili je on sada stvarno pored mene, onakav kakvog sam ga upravo zamislila.

,,Imate neke ženske fufi planove?" Namrštio se. Kakve planove? Nisam mogla da se ne nasmejem.

,,Fufi planove?" Glasno sam se nasmejama. Tako je smešno kada ja izgovorim.

,,Pa ne znam, to žensko, šminka i ta sranja, pojma nemam."

,,Ne. Ne volim da se vraćam sama pa sam odlučila da je sačekam. Ona ni ne zna da sam idalje tu." Koliko god se trudila, nemoguće je bilo skrenuti pogled sa njegovi usana koje bi polizao na svakih nekoliko sekundi.

,,Mogu ja da ti pravim društvo." Da li je ovaj Eros danas ista osoba kao moron od juče?

,,Sta ti se dogodilo? Juče nisi bio ovako ljubazan."

,,Ja nikada nisam ljubazan."

,,Meni ovo izgleda poprilično fino." Potvrdila sam. Ne znam da li samo tako dobro glumi ili je u pitanju nešto drugo.

,,Možda sam samo takav prema tebi. Ne želim da te povredim." Šta god da sam planirala da kažem, nestalo je. Iznenađeno sam ga pogledala. Sve, ponovo sam sve očekivala, ali ovako nešto... Nisam znala sta da kažem. Plasila sam se da ne pokvarim ovo i ne ispadnem totalni retard pred njim. ,,Opusti se." Uhvatio mi je rame i blago ga protrljao. ,,Hoćeš li sa mnom do kuće ili?" Kaže ne želi da me povredi, ma ša mi napriča...

Klimnula sam glavom i ustala. Namestila sam ranac na leđa i pošla pored njega.

(...)

Šetali smo u tišini. Očekivala sam da će početi priču o nečemu, ali ponovo me je iznenadio.

,,Kako to da dolaziš u školu kada hoćeš? Zar nemaš problem sa izostancima?" Nisam našla pametniju temu. Za ovih nekoliko minuta, kao da mi je nedostajao njegov glas. Mogla sam da ga slušam ma sta god pričao.

,,Da, imam, ali me nije briga. Za ono čime se bavim nije mi potrebna srednja škola, a kamoli fakultet, tako da nije ni bitno."

,,Čime se baviš?" Jezik mi je bio brži od pameti. Zašto zabadam nosu tuđa posla?!

,,Mala, baš si radoznala, a?" Nasmejao se a ja sam htela u zemlju da propadnem. ,,Tajna."

,,Izvini što zabadam nos u svašta..." Odvratno je zvučalo ali šta da se radi. Mrzim što se nekako sva pogubim kada razgovaram sa njim.

,,Nema veze."

,,Eros!" Oboje smo se okrenuli ka izvoru zvuka. Preko ulice stajala je grupa momaka obučenih u crno kao i sam Eros. ,,Ajde u zgradicu!" Primetila sam da je među njima bila i jedna devojka kovrdžave kose, jače građe.

,,Evo me!" Mahnuo je rukom pa se okrenuo prema meni. ,,Idem ja. Vidimo se mala!" Samo se okrenuo i šmekerskim hodom otišao preko ulice do crne grupice.

Ako je mislio da me samo tako ostavi, nije ni morao da kreće sa mnom. Mogla sam lepo da sačekam Dianu i možda sa njom prošetam ili odem na kafu... Bacila sam još jednom pogled kako su se sporo odmicali. I među svima, prepoznala sam ga. Ruka mu se odmarala na struku devojke koju je pribio uz sebe. Zajedno su koračali kao davno uhodani tim.