Miris Cigareta

39. Chapter

Bilo je oko pola četiri, osim nas ni jedna živa duša. Pošto je u pekari postalo dosadno, dogovorili smo se da idemo i provedemo vreme kod toplane.

Kiša je taman prestala i svi smo zajedno krenuli. Ceste su bile tako puste. Čini mi se da nikad nisam prisustvovala ovako nečemu.

Prvo su se Kendall i Cloe odvojili i otišli da šetaju sredinom velikog bulevara, a uskoro smo im se svi pridružili. Hodati na sred ulica koju preko dana ne napuštaju vozila bilo je veoma čudno. Pred nama nizale su se ulične svetiljke i sve je izgledalo fenomenalno. Osećala sam se čudno ali u isto vreme prelepo.

,,Ajde da letimo!" Predložio je Eros i svi su se složili. Jedina sam stajala sa stane zbunjena njegovim predlogom. Nisam ni znala šta to znači. ,,Hoćeš?" Prišao je i upitao me. Nisam znala šta da odgovorim. Pogledala sam niz ulicu, u društvo pored a zatim i njega. ,,Veruješ li mi?" Pružio je ruku ka meni, a ja sam ga bez razmišljanja uhvatila.

Verovala sam mu.

,,Opusti se." Pokušala sam i opustila se koliko je to u ovom momentu bilo moguće. ,,Pet!" Svi su stajali u jednom redu, potpuno opušteni i sigurni u ono što rade. ,,Četiri!" Osetila sam njegov blag stisak dok je ponosno gledao napred. ,,Tri!" Slobodnom rukom otkopčao mi je gornji deo trenerice i vratio se u stav mirno. Nisam shvatila u čemu je stvar ali se nisam suprotstavila. ,,Dva!"

,,Jedan!" Povikali su svi složno u glas. Od tog gromoglasnog odjeka naježila sam se od glave do pete.

Osetila sam kako me vuče za ruku pa sam i sama potrčala. Svi su trčali. Nisu se takmičili ko je brži. Kako sam ubrzavala krajevi trenerice leteli su unazad a ja sam počela da osećam vetar. Kao da me je on nosio. Osetila sam hladnoću, ali i vrelinu zbog adrenalina koji je doslovno pukao u meni. Osetila sam se tako snažno, ali ipak opušteno. Ovako nešto nikada nisam osetila, a mislim da sam imala snage da pokorim svet.

Pogledala sam u Erosa koji je trčao bez imalo napora dok mu je slobodna ruka lebdela u vazduhu. Izgledao je tako opušten i srećan, poput deteta koje konačno oseća slobodu i vetar u kosi.

Zaustavili smo se kada smo se našli pred željenom lokacijom. Nije bilo svetla, kiša je ponovo počela i sve je izgledalo tako jezivo. Zakopčala sam svoju duksericu i išla uz Erosa.

U grudima sam još uvek osećala toplotu doze nikotina koju sam malopre uvukla u sebe. Bila sam pod utiskom od takozvanog "letenja" od pre par momenata i svega od večeras sa Erosom.

Uvukli smo se pod nastrešnicu koja je od kiše zaklanjala jako mali prostor. Svi pu posedali na pod skroz pribijeni zbog nedostatka prostora. Ostala sam da stojim jer mi je bilo i suviše hladno da bih sedela na hladan beton.

Flaše alkohola počele su da se vade i dele redom, cigarete pale i dim obavija svakog od nas.

,,Dođi." Pogledala sam u Erosa koji je pružao ruku ka meni. Uhvatila sam ga a on me je privukao stavljajući me sebi u krilo. Raširio je deo svoje jakne u zagrlio me tako da sam se našla između njega i debelog crnog materijala. Odmah sam osetila toplotu, ali nisam bila sigurna da li je ona samo fizička ili psihička.

Niko više nije obraćao pažnju na nas. Dok su svi pili, ja sam bila skutkana uz momka koji je polako pušio svoju cigaretu duvajući dim sa stane. Dok mi je glava bila na njegovom ramenu a ruke oko tela osetila sam neopisivo spokojstvo. Kao da sam celog života tragala i konačno ga pronašla.

(...)

,,Kako se osećaš?" Upitao me je nakon što je završio sa pevanjem. Ima tako prelep glas Bože sveti!

,,Toplo mi je, samo sam previše umorna." Prounjkala sam jedva čujno. Jedva sam držala oči otvorene a svaki deo tela me je boleo od silnog đuskanja.

,,Hoćeš da te otpratim?" Istina je da sam želela da ostanem što duže baš zbog njega, ali nisam se mogla kontrolisati. Svakog momenta sam mogla da zaspim u njegovom naručju.

,,Molim te." Klimnuo je glavom. Ustali smo oboje i jedva se provukli kraj svih pijanih koji su sedeli tuda nemoćni da se mrdnu.

Naviknuta na toplotu, telom me je prošla jeza zbog kontrasta u temperaturi. Navukla sam rukave preko prstiju i skupila se kako bih zadržala bar malo toplote.

,,Ej, nema potrebe da..." Pokušala sam da odbijem ali Eros mi nije dozvolio. Skinuo js svoju jaknu i ogrnuo me njom. Bila je tako topla i sva je mirisala baš onako kako sam volela. Na njega. Prihvatila sam krajevd rukama i privila ih sebi. ,,Nakupićeš se zime budalo." Ne sme da se prehladi zbog mene. Nerado, krenula sam da mu vratim jaknu, ali ponovo, sprečio me je.

,,Zaklopi." Rekao je sa tim šmekerskim osmehom na licu i zagrlio me oko ramena.

Pribijeni jedno uz drugo, lagano smo se približavali mojoj kući. Znala sam da moji roditelji još uvek spavaju i da bi bilo bolje da se vratim pre nego ustanu za posao.

Svetla po kući su još uvek bila ugašena i to je bio dobar znak.

,,Hvala ti puno što si me dopratio i sledio se zbog mene." Stajali smo pred ulazom u moju kuću. Nekako, više nisam osećala umor. Mogla sam stajati ispred njega i gledati ga još dugo.

,,Abi, ja..." Spustivši glavu prišao mi je par koraka. Gledala sam ga pokušavajući da doznam šta mu se od jednom desilo.

Njegove crne oči uskoro našle su put do mojih i učinile da se naježim. Izgledale su opasno kao i uvek stim što se u njima sada videlo i nešto meni nepoznato.

,,Eros... plašiš me." Nasmejao se i polozio svoje ruke na okovratnik svoje jakne, tik uz moje hladne i rumene obraze.

,,Da li se plašiš kada sam ti blizu?" Progutala sam knedlu. Bože, nalazio se preblizu mom licu.

,,Ne." Jedva prevalih preko usana izbegavajući da ga gledam u oči.

,,A kada ti priđem bliže?" Povukao me je ka sebi dok se i sam približio. Da sam se samo napućila, moje usne dotakle bi njegove.

Otkucaje svoga srca čula sam u ušima. Bio je tako prokleto blizu da mi se dah zaustavio a oči postale teške. Osetila sam njegove mokre vlasi kose na svom čelu i njegov otežani dah na usnama. Prste koji su se nalazili na ranfli polako je premestio uz moje obraze, iza uha i kraj vrata od čega sam se naježila.

I konačno, osećaj koji sam priželjkivala i čekala tako prokleto dugo konačno je bio moj!

Tog trenutka kada su njegove usne dodirnule moje, mojim telom prošli su do sad nezapamćeni žmarci, zmajevi i ko zna kakva čudovišta koja su bila uspavana sve ovo vreme.

Prstima koji su jedino bili otkriveni zbog dužine rukava njegove jakne, uhvatila sam ga oko vrata. Polako sam ga milovala ali ipak čvrsto držala, kao da nisam mogla poverovati da je ovo stvarnost, da smo zaista nas dvoje ovde, pred mojom kućom u šest sati ujutro dok sunce polako izlazi i da njegove usne polagano miluju moje dok kiša neumorno pada.

Osetila sam njegove ruke oko struka te i kako svoje usne odvaja od mojih naslonivši se svojim čelom na moje.

Usne su mi pulsirale i imala sam osećaj kao da su natečene i vrele zbog onoga što se upravo dogodilo.

Ovo se upravo dogodilo?!

,,Laku noć mala." Izgovorio je nadimak koji nisam čula tako prokleto dugo i sada shvatam kako mi je falio i koliko će mi faliti kada ode.

,,Vidimo se sutra u školi."

,,Oslobođena si, takmičenje, sećaš se?" Klimnula sam glavom smešeći se. On zaista misli da sam sposobna da razmišljam trenutno?

,,Jakna..." Počela sam da je skidam kako bih mu je dala, iako sam želela da je zadržim.

,,Neka ti je sada, i onako izgledaš preslatko i maleno u njoj." Spustila sam glavu pokušavajući da sakrijem crvene obraze ali njegovi prsti na mojoj bradi sprečili su moju misiju.

,,Laku noć Eros."

,,Laku noć gospođo Bezos." Poljubio me je u čelo i uprkos kiši krenuo niz ulicu...

Da li me je upravo oslovio svojim prezimenom?!